Ako cemo vjerovati Porfirogenitu onda nije bilo Srba van Dinarida 7-10 vijeka.
...
Pricamo o Hercegovini kao geografski prostor, ako pratimo Porfirogenita i najstarije izvore o Balkanu jasno je da linija izmedju Makarske i Novog Pazara je prvobitni i najstariji srpski etnicki prostor od doseljavanja.
Ако ћеш по Порфирогениту, Срби су се најпре населили у Македонији.
Па и јужније, племе Милинзи са Пелопонеза (Милингои на грчком) су по имену слични лужичким Милчанима.
А видимо да у исто време постоје Срби и у Малој Азији - Гордосервон.
Део њих се вратио на север, вероватно уз Вардар и Мораву до Дунава, па је тек тај део отишао касније на Динариде.
А и то све ако ћемо веровати Порфирогениту на реч да је ромејског цара неко нешто од српских племена уопште питао у то време,
А тешко и да се тако велики народ као Срби може скоцкати на линији Макарска-Нови Пазар, далеко је то шири простор.
Mozemo to isto potvrditi kad pogledamo gdje se nalaze najstarije srpske zaduzbine, najistocniji najstariji srpski manastir je Manastir Žiča kod Kraljeva, izgradjen izmedju 1209 i 1220 godine.
Stariji srpski manastiri i crkve su sve zapadniji:
1. Pavlova Crkva kod Novog Pazara, podigao knez Mutimir Vlastimirovic, ~870. godine
2. Tvrdjava Blagaj kod Mostara koja je spomenuta u DAI kao srpska tvrdjava, vjerovatno iz 7-8 vijeka.
3. Crkva svetog Mihajla u Stonu izgradjen 1080. g,
4. Manastir Svetih Srdja i Vakha na Bojani kod Skadra, izgradjen oko 1070. g. Tu su sahranjeni prvi srpski kraljevi Mihailo i Bodin Vojislavljevici.
5. Tvrdjava Ribnica kod Podgorice gdje je rodjen Stefan Nemanja izgradjen oko 1100. godine
6. Crkva Petra i Pavla kod Bijelog Polja, zaduzbina Miroslava, brata Stefana Nemanje, izgradjen oko 1185. g.
7. Manastiri Studenica (1196. god) i Djurdjevi Stupovi (1166. god) u Raskoj
Јесу, али су ти споменици и западни - романика углавном, онда кад су Срби у борби са Ромејима више били наклоњени латинском хришћанству, а неки вероватно и аријанству пре тога.
Постоје и спорења око тога где су се заиста налазиле оних 12 епархија светог Саве. По свему судећи оне су биле далеко и источније и јужније него што се међу садашњим, врло ограниченим, тумачењима претпоставља, на пример цркву светог Ахилија код данашњег Ариља је подигао краљ Драгутин, она није постојала у време светог Саве.
Најстарији (за сада) познати споменици писани српским језиком су Маријинско јевађеље и Темнићка плоча, нађена код Варварина.
И уопште ћирилска писменост није баш динарска а ни књижевни језик.
Isto zbog velikih seoba (uglavnom iz Brda i Stare Crne Gore u 17-18 vijeku, a iz Hercegovine u Vojnu Krajinu 1530. g.) dosta Hercegovaca nemaju kontinuitet sa prvim Srbima Travunije i Zahumlja, samo dva plemena: Ljubibratici i Malesevci, i jedno i drugo su I2a1b, "srpski" marker.
Ljubibratici iz Trebinja po svom predanju poticu od Zupana Beloja Pavlimira iz 9-og vijeka, spominju se od 14og vijeka i vaze se za izvorne Trebinjce, krsna slava sv. Kliment. Ban Jelacic potice iz ovog plemena.
Dakle ako cemo pricat o tome koji Srbi su danas najblizi onim prvobitnijim po svim kriterijumama to bi bili staro-Crnogorci (iz okoline Cetinja), etnicki vecinom Travunjani i Rašani, koji su doslovno sklonili pod Lovcen u 15 vijeku i vecim djelom zaobisli Turcifikaciju i Katolicizaciju, dakle sacuvali sebe od uticaja sa istoka i zapada i razvijali izolovanu srpsku kulturu.
Многа, ако не и већина племена, у Црној Гори уопште немају континуитет, Цуце су на пример дошли са Косова. Тако бар они сами приповедају.
Ово су подручја активне миграције у свим правцима, током целе историје.
Jes, dinarska i panonska Srbija, cuo sam za ovaj koncept, ali bojao bih se da tako stvaramo potencijalne nove nacije. Vjerujem da Srbi treba da dobro i objektivno pogledaju svoju istoriju i kulturu i definisemo sebe. Ovako imamo vise konfliktnih koncepta Srpstva, srpske istorije i kulture.
Ма нема ту конфликта, тежиште држава и народа се временом мења, не може се довека седети на једном месту, постаје скучено и нема развоја, онда се само назадује, не може да се напредује.
Тежиште на пример српске државе се померило далеко на север у односу где је било у раном средњем веку. Даћу ти наговештај - тад је и простор данашње Црне Горе и Херцеговине био далеки север српских земаља.