Likijski jezik nije toliko dobro poznat, tako da je zaista dosta teško prevesti celi tekst. Ima dosta dilema no, zahvaljujući opštim saznanjima, a posebno višejezičnim natpisima, imamo okvirne predstave. Spomenik je podignut krajem V stoleća (ili početkom IV) pre naše ere u čast likijske vladajuće dinastije, odnosno njenih heroja i pobeda koje su izvojevali protiv Grka, a u sklopu dešavanja oko Peloponeskog rata (likijski gradovi bili su u Delskom savezu, a pošto nisu želeli da postanu deo atinske imperije, iskoristili su priliku da se pobune, što je 428. godine pre naše ere dovelo i do vojnog okršaka između Helena i Likijaca). Za detalje političkih okolnosti i okvire u kojima je ova stela nastala, više ovde:
Thonemann, P. (2009), Lycia, Athens and Amorges', in J. Ma, N. Papazarkadas, and R. Parker (eds), Interpreting the Athenian Empire (London: Duckworth), 167-194.
Što se tiče
grčkog teksta na strani C (od 20. do 31. reda), on izgleda ovako:
20 [ ἐ]ξ οῦ τ' Εὐρώπην [ ᾽Α]σίας δίχα πόντος ἔνε[μ]ε[ν]
21 [ ο]ὐδές πω Λυκίων στήλην τοιάνδε ἀνέϑηκ(ε)ν
22 [ δ]ώδεκα ϑεοῖς ἀγορᾶς ἐν καϑαρῶι τεμένει
23 [ νικ]έων καὶ πολέμου μνῆμα τόδε ἀϑάν(α)τον
24 [... ]ις ὅδε ῾Αρπάγου υἱὸς ἀριστεύσας τὰ ἅπαν/τα
25 [ χερ]σὶ πάλην Λυκίων τῶν τότ' ἐν ἡλικίαι
26 [ πο]λλὰς δὲ ἀκροπόλες σὺν ᾽Αϑηναίαι πτολιπόρϑωι
27 [ π]έρσας συνγενέσιν δῶκε μέρος βασιλέας
28 ὧν χάριν ἀϑάνατοί οἱ ἀπεμν(η)σαντο δικαίαν
29 ἑπτὰ δὲ ὁπλίτας κτεῖνεν ἐν ἡμέραι ᾽Αρκάδας ἄν/δρας
30 Ζηνὶ δὲ π(λ)εστα τροπαῖα β(ρ)ότων ἔ(σ)[τ]ησεν ἁπάν(τ)ων
31 καλλίστοις δ' ἔργοις Κα[ρ]ίκα γένος ἐστεϕάνωσεν
Koristeći više različitih prevoda, evo mog prevoda na naš jezik:
Sve od vremena kada je okean
Razdvajao Evropu od Azije,
Nijedan Likijac nikada do sada nije podigao takvu stelu
Dvanaestorici bogova agore na njihovom svetom temenosu
[..] i ovaj besmrtni spomenik njegovim ratnim pobedama.
Bio je to [Ke]rej, sin Harpagov, najbolji u rvanju od svih mladih Likijaca njegovog doba;
Osvojivši mnoge akropolje uz podršku Atene, harača gradova
I raspodelivši deo svog kraljevstva po svojoj rodbini.
Kao priznanje, besmrtni bogovi su mu obezbedili odštetu
Usmrtio je sedam Arkađana hoplita u jednom danu
Onaj koji je postavio mnoge trofeje Zevsu od svih smrtnika
Ovenčan najpravičnijim delima dinastije Keriga
Ono što je vrlo interesantno jeste to što je
Harpagov sin iz
Kerigove kuće odlučio da u grčki deo epigrama uvrsti citat iz atinskog pobedničkog memorijala iz 449. godine, iz vremena Grčko-persijskih ratova, kada su Atinjani sa saveznicima udali teški poraz Azijatima (Kipar). Ovde, Likijci pretvaraju nešto što je trebalo da bude manifestacija helenskog paleopatriotizma i osećanja civilizacijske borbe između Evrope i Azije u sopstveno oružje. U literaturi se ističe da se u ovom korpusu likijskih spomenika može čak razabrati svojevrsni oblik azijatskog protonacionalnog identiteta.
Mada je to, naravno, u izvesnoj meri preterivanje, neki drugi spomenici persijskih satrapa iz Likije ukazuju na prve (samosvesne) naznake u istoriji čovečanstva o Aziji kao kulturnoj zajednici, civilizacijskom krugu; koji se u pobedničkoj steli iz Ksanta suprotstavlja (uspešno) neprijateljima iz Evrope. Ovde,
Stubac iz Ksanta nastupa i kao forma objave Evropi, da nije sve gotovo iz vremena Grčko-persijskih ratova (499-449. godine pre naše ere). Iliti, naši bi rekli, poruka Azijata sa glasnom
ćeraćemo se još 
. Kako je likija doslovno bila zemlja na razmeđu helenskog sveta i onog Ahemenidskog carstva, i nije neuobičajena pojava zato što upravo na graničnim područjima nastaju identiteti ljudi, zbog dihotomije
mi-oni, a to posebno dolazi do izražaja kada postoje značajne etničke razlike, kakve su nesumljivo bile prisutne između Likijaca i starih Grka.
