"Bečko-berlinska škola" vs novoromantičari II

[Crnugović]

 

[Mrkalj]

 

[Kotromanicev sin]

Da ima završen fakultet.

Gdje on tako nešto tvrdi?

 

[Mrkalj]

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nešto ovde nije baš u redu sa iznesenim tvrdnjama na početku.

Nacionalna arheologija srednjeg veka je obavezan, dvosemestralni (i ujedno glavni) predmet na 3. godini osnovnih akademskih studija arheologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

https://www.f.bg.ac.rs/arheologija/silabusi/kurs/5091

 

[Kotromanicev sin]

А због чега је Јанковић избачен са факултета?

 

[Mrkalj]

А због чега је Јанковић избачен са факултета?

Стимулисао је студенте да размишљају својом главом. Уносио је идеју слободе мисли на факултет. То је разлог, остало су поводи.

 

[Kotromanicev sin]

Стимулисао је студенте да размишљају својом главом. Уносио је идеју слободе мисли на факултет. То је разлог, остало су поводи.

Нисам мало дијете.

 

[Mrkalj]

Нисам мало дијете.

Ал као да јеси.

 

[Kotromanicev sin]

Ал као да јеси.

Ја сам питао који су разлози отказа.

Не знам да ли разумијеш српски?

 

[Mrkalj]

Ја сам питао који су разлози отказа.

Не знам да ли разумијеш српски?

Цео Филозофски факултет контролише британска обавештајна служба и у поседњих 50 година кад се случајно јави на прсте избројиви професор патриотске оријентације (Антонић, Ковић, Јанковић) то је, заправо, грешка у систему.

Погледај кроза шта пролази Ковић.

 

[Kotromanicev sin]

Цео Филозофски факултет контролише британска обавештајна служба и у поседњих 30 година кад се случајно јави на прсте избројиви професор патриотске оријентације (Антонић, Ковић, Јанковић) то је, заправо, грешка у систему.

Погледај кроза шта пролази Ковић.

Милош Ковић?

Нисам у току. Никад нисам знао разлоге за Јанковића зато и питам.

 

[Kotromanicev sin]

Ја сам чуо да је лажирао исказе, па је због тога избачен. Али никад се нисам бавио тим случајем.

Занима ме образложење Филозофског факултета.

 

[Mrkalj]

Ја сам чуо да је лажирао исказе, па је због тога избачен. Али никад се нисам бавио тим случајем.

Занима ме образложење Филозофског факултета.

Ако те занимају конкретни детаљи из самог текста, потребно је проверити документа која нису у потпуности јавно доступна или се ослонити на изјаве самих укључених страна.

 

[Kotromanicev sin]

Ако те занимају конкретни детаљи из самог текста, потребно је проверити документа која нису у потпуности јавно доступна или се ослонити на изјаве самих укључених страна.

Гдје да нађем озјаве? Јел Јанковић имао спор са факултетом?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ја сам питао који су разлози отказа.

Не знам да ли разумијеш српски?

Nije bilo otkaza, ili bar ne takvog (otkaz na fakultetu je sam Janković dao). Na redovnom konkursu za reizbor u zvanje nije prošao.

Јел Јанковић имао спор са факултетом?

Ako misliš na nekakav sudski, ne. Gubitak zvanja je (uglavnom) mirno prihvatio, a nije bilo ni nikakve osnove za bilo kakvo angažovanje sudova.

Treba se podsetiti da njega fakultet nije oterao ili ostavio na ulici. On jeste izgubio zvanje docenta, ali je ostao zaposlen na fakultetu. Sam je dao otkaz.

 

[Pumpaj Dinstanović]

А због чега је Јанковић избачен са факултета?

Nije bio izbačen. Nakon što nije prošao reizbor u zvanje, prebačen je u Arheološku zbirku fakulteta.

https://forum.krstarica.com/threads/djordje-jankovic-lopata-san-i-pad.894465/post-43996105

On je sa fakulteta sâm otišao. Dao je otkaz.

Događajima iz tog perioda se daju sočni epiteti iz populističkih razloga, kao i radi viktimizacije Jankovića.

 

[Kotromanicev sin]

Treba se podsetiti da njega fakultet nije oterao ili ostavio na ulici. On jeste izgubio zvanje docenta, ali je ostao zaposlen na fakultetu. Sam je dao otkaz.

Хвала ти. Знаш ли можда чега је изгубио звање доцента?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Хвала ти. Знаш ли можда чега је изгубио звање доцента?

Janković je poziciju koju je imao tj. do nje došao ne zbog ikakvog naučno-istraživačkog rada, već zbog rada na terenu i praktične nastave tj. obuke terenskih radnika. Teorija mu nikada nije bila jača strana i zbog ovog drugog aspekta, progledavalo mu se kroz prste tj. prolazio je iako ne ispunjava okviro govoreći nužne kvalifikacije za poziciju koju je zauzimao, zato što je bilo ozbiljne, realne (naveden) koristi.

Njegove teze su uvek imale probleme izvesne prirode, veće ili manje manjkavosti. Još 1990-ih godina na međunarodnim arheološkim konferencijama koje su bile održane, ako me dobro sećanje služi u Rusiji, nailazio je na dosta kritike koja je posebno zabrinula domaće arheologe, jer su se plašili da radi na urušavanju ugleda srpske arheologije svojim presmelim tvrdnjama koje nije baš u mogućnosti da dokaže. Stvari su otišle korak dalje zato što je počeo i politiku da meša sa stvarnim političkim sukobima građanskog rata u SFRJ, jer je bilo indikativno da je imao želju da dokaže da su Srbi pre Hrvata boravili na području RSK, sa stanovišta srednjovekovne arheologije. Na stranu što nije imao argumente za to, poprilično je neozbiljno bilo i to što je mislio da je od tako nečeg bilo i stvarne, političke koristi, vezano za težnje i rat u Hrvatskoj 1991-1995 (Srpske gromile).

Naravno, ono što je ključni problem bio jeste u tome što je on bio zapravo uglavnom novoromantičar, ali se trudio da se to ne sazna. I ja sam ga mnogo puta ranije branio pred ljudima koji su ga dovodili u vezu sa Jovanom I. Deretićem, primera radi. To je izuzetno mnoge nerviralo, zato što da on ne bi prošao reizbor u zvanje docenta po isteku 5 godina, moraju postojati opipljivi dokazi, a on je bio jako pažljiv. Kap koja je definitivno prelila čašu je bila zato što se ispostavilo da su njegove teze vrlo jasno konstruisane iz alternativnih ciljeva, a ne naučnih, i da on uopšte nije zapravo stajao iza njih. Naprotiv, primera radi, Đorđe Janković je izbacio svoju hipotezu da su se Srbi doselili na Balkansko poluostrvo 3 veka ranije. Odnosno, ne u VII stoleću, već zapravo u IV st. (ako se dobro sećam, u Srpsko pomorje je to izbacio između ostalog). Čak ne bi bio problem da je on to zaista zastupao, nego je suština u tome da to — zapravo nikada nije to bio njegov stav. On je hteo da „pomeri granice Srba“ dublje u prošlost, i da ide „korak po korak“. Bukvalno je pokušavao da na mala vratanca pomera „granice“, jer je smatrao da ako bi društvena nauka prihvatila njegovu hipotezu o doseljavanju Srba na Balkansko poluostrvo u IV stoleću, onda bi posle toga mogao nešto lakše da izmisli (bukvalno izmisli, zato što, kao što rekoh, uopšte se ne radi o naučnom stanovištu, već čisto političkoj tezi) i seobu Srba na Balkan u vreme cara Oktavijana Avgusta, pa da se bori da ona postane mejnstrim. Itd.

To je ono što je, zapravo, poprilično zastrašujuće u celoj priči i zbog čega je jako teško razumeti Jankovićeve apologete. Zapravo Jankovićeve apologete o njegovim stavovima i pomenutim problemima nikada uopšte ne žele ni da pričaju tj. suštinu samo izbegavaju i uvek se sve svede samo na argumentum ad hominem, pa i ako pričaju o Jankoviću, ne pričaju o doslovno ničemu sem o tome kako je oteran sa fakulteta. Progon, progon i samo progon, a da niko u suštini ne izrazi čak ni minimalnu količinu interesovanja da prozbori koju o samim Jankovićevim tvrdnjama, nego bi samo da pričaju kako je sa fakulteta oteran i da to koriste (uz, naravno, mnoštvo dezinformacija,...bilo je kuknjave kao da je izbačen na ulicu pred penziju i da nije imao ni šta da jede) kao izgovor za izbegavanje svake diskusije o Jankovićevim tezicama.

Uz sve to jesu išle neke, a pretpostavljam da na to misliš (oko lažiranja iskaza), priče o tome da je na Odeljenju za arheologiju bio haos, zato što su na nekim sednicama navodno prisustvovali i glaasli ljudi koji nemaju pravo glasa. On je generalno optuživan bio za nepotizam, jer je znao i smatrao da ličan, a ne profesionalan odnos, može zavisiti od toga da li će uspeti da se izbori za neke svoje ideje. Koliko ima legitimiteta u svim tim pričama i optužbama, iskreno ne bih ulazio u to, iz mnogo razloga (između ostalih i zbog toga što ne bi bio ni prvi ni poslednji optuživan za nepotističko ponašanje) i uopšteno mislim da to nije toliko bitno, zato što je suština u činjenicama koje sam naveo iznad i koje u principu niko nikada (a to uključuje i Jankovićeve apologete) osporio nije.

Svemu navedenome treba dodati da je Đorđe Janković i imao fundamentalno loše poznavanje i razumevanje istorije. Ono je bilo, zaista, jako slabašno uz čak pregršt zabluda. Ako neki arheolog želi da se bavi nacionalnom arheologijom srednjeg veka, on jednostavno mora da ima barem osnovne istorijske veštine, ako želi da se o tim temama izjašnjava. Isto kao što bi, primera radi, bilo krajnje apsurdno da neki istoričar krene da piše o npr. Ahemenidskom carstvu ili o Hetitima, a da je gotovo u celosti operisan od arheologije. To jedno s drugim, jednostavno, ne ide. Njegove laičke istorijske tvrdnje, koje nisu povezane sa nekakvim arheološkim saznanjima, poprilično su zastrašujuće. Posebno njegove tvrdnje vezano za famoznu biografiju o mladalačkim danima cara Justinijana, falsiifkat koji je napravio poznati hrvatski mistifikator iz XVII veka Ivan Tomko Mrnavić. Prilično je neverovatno da je tako nešto mogao da izjavljuje i iza toga stoji i može se reći da jeste napravio u tom smislu izvesnu štetu, zato što je napravio celi niz ljudi koji kao papagaji samo slepo ponavljaju te iste rečenice i vrte ih u krug do besvesti, a imali smo ovde i taj problem upravo na Forumu Krstarice, gde smo besomučno raspravljali o tim notornim glupostima, na stotine i stotine strana. Ima jedna cela tema, koja je nastala gotovo isključivo zbog Jankovića: https://forum.krstarica.com/threads/car-upravda-lazni-sloven.929370/

Ukratko, to je to. On jeste bio nastavljač do izvesne mere romantične škole (uslovno govoreći, Miloša S. Milojevića) ali se u početnoj fazi svojski trudio da to prikrije i želeo je da institucionalno napreduje kroz zvaničnu akademsku zajednicu, kako bi je onda iznutra pokušavao približiti deretićevcima. Ostavio je izuzetno gorak ukus kod pojedinih ljudi, jer su ga zbog toga doživljavali kao nekakvu krticu koja rovari ili sabotira iznutra, namerno; kao ubačeni element, kraće rečeno.

Ljudi koji prave veliku kuknjavu oko toga što nije bio reizabran u zvanje docenta, kao da ignorišu činjenicu da je jedan takav alternativac uspeo da dospe ni manje ni više do pozicije docenta na Filozofskom fakultetu u Beogradu i da tu radi bukvalno celi niz godina. I bukvalno nikome od njih ne pada na pamet koliko bi ljudi postavilo pitanje da je on opet bio reizabran i da je otišao u penziju: Zašto je srpska naučna zajednica ćutala? Zašto je Jankovića tolerisala sve te godine i niko nije čak ni pokušao da mu pruži ozbiljniji otpor? To je ono što bi bila tema sve do današnjeg dana, da je on prošao izbor u zvanje 2009. godine; zašto su arheolozi bili toliko nemi i gotovo sve mu dopuštali?

 

[Mrkalj]

 

[Бран Мутимировић]

https://www.tiktok.com/video/7494920673777798422

Kako jedna odrasla osoba poput tebe dopusti sebi da sluša ove izlučevine ovog oportunistučkog ljudskog smeća?

 

[Pumpaj Dinstanović]

@NickFreakyrgios je li možeš da pitaš zašto priča da nema Nacionalne arheologije srednjeg veka?

 

[Mrkalj]

Хвала ти. Знаш ли можда чега је изгубио звање доцента?

Janković je poziciju koju je imao tj. do nje došao ne zbog ikakvog naučno-istraživačkog rada, već zbog rada na terenu i praktične nastave tj. obuke terenskih radnika. Teorija mu nikada nije bila jača strana i zbog ovog drugog aspekta, progledavalo mu se kroz prste tj. prolazio je iako ne ispunjava okviro govoreći nužne kvalifikacije za poziciju koju je zauzimao, zato što je bilo ozbiljne, realne (naveden) koristi.

Njegove teze su uvek imale probleme izvesne prirode, veće ili manje manjkavosti. Još 1990-ih godina na međunarodnim arheološkim konferencijama koje su bile održane, ako me dobro sećanje služi u Rusiji, nailazio je na dosta kritike koja je posebno zabrinula domaće arheologe, jer su se plašili da radi na urušavanju ugleda srpske arheologije svojim presmelim tvrdnjama koje nije baš u mogućnosti da dokaže. Stvari su otišle korak dalje zato što je počeo i politiku da meša sa stvarnim političkim sukobima građanskog rata u SFRJ, jer je bilo indikativno da je imao želju da dokaže da su Srbi pre Hrvata boravili na području RSK, sa stanovišta srednjovekovne arheologije. Na stranu što nije imao argumente za to, poprilično je neozbiljno bilo i to što je mislio da je od tako nečeg bilo i stvarne, političke koristi, vezano za težnje i rat u Hrvatskoj 1991-1995 (Srpske gromile).

Naravno, ono što je ključni problem bio jeste u tome što je on bio zapravo uglavnom novoromantičar, ali se trudio da se to ne sazna. I ja sam ga mnogo puta ranije branio pred ljudima koji su ga dovodili u vezu sa Jovanom I. Deretićem, primera radi. To je izuzetno mnoge nerviralo, zato što da on ne bi prošao reizbor u zvanje docenta po isteku 5 godina, moraju postojati opipljivi dokazi, a on je bio jako pažljiv. Kap koja je definitivno prelila čašu je bila zato što se ispostavilo da su njegove teze vrlo jasno konstruisane iz alternativnih ciljeva, a ne naučnih, i da on uopšte nije zapravo stajao iza njih. Naprotiv, primera radi, Đorđe Janković je izbacio svoju hipotezu da su se Srbi doselili na Balkansko poluostrvo 3 veka ranije. Odnosno, ne u VII stoleću, već zapravo u IV st. (ako se dobro sećam, u Srpsko pomorje je to izbacio između ostalog). Čak ne bi bio problem da je on to zaista zastupao, nego je suština u tome da to — zapravo nikada nije to bio njegov stav. On je hteo da „pomeri granice Srba“ dublje u prošlost, i da ide „korak po korak“. Bukvalno je pokušavao da na mala vratanca pomera „granice“, jer je smatrao da ako bi društvena nauka prihvatila njegovu hipotezu o doseljavanju Srba na Balkansko poluostrvo u IV stoleću, onda bi posle toga mogao nešto lakše da izmisli (bukvalno izmisli, zato što, kao što rekoh, uopšte se ne radi o naučnom stanovištu, već čisto političkoj tezi) i seobu Srba na Balkan u vreme cara Oktavijana Avgusta, pa da se bori da ona postane mejnstrim. Itd.

To je ono što je, zapravo, poprilično zastrašujuće u celoj priči i zbog čega je jako teško razumeti Jankovićeve apologete. Zapravo Jankovićeve apologete o njegovim stavovima i pomenutim problemima nikada uopšte ne žele ni da pričaju tj. suštinu samo izbegavaju i uvek se sve svede samo na argumentum ad hominem, pa i ako pričaju o Jankoviću, ne pričaju o doslovno ničemu sem o tome kako je oteran sa fakulteta. Progon, progon i samo progon, a da niko u suštini ne izrazi čak ni minimalnu količinu interesovanja da prozbori koju o samim Jankovićevim tvrdnjama, nego bi samo da pričaju kako je sa fakulteta oteran i da to koriste (uz, naravno, mnoštvo dezinformacija,...bilo je kuknjave kao da je izbačen na ulicu pred penziju i da nije imao ni šta da jede) kao izgovor za izbegavanje svake diskusije o Jankovićevim tezicama.

Uz sve to jesu išle neke, a pretpostavljam da na to misliš (oko lažiranja iskaza), priče o tome da je na Odeljenju za arheologiju bio haos, zato što su na nekim sednicama navodno prisustvovali i glaasli ljudi koji nemaju pravo glasa. On je generalno optuživan bio za nepotizam, jer je znao i smatrao da ličan, a ne profesionalan odnos, može zavisiti od toga da li će uspeti da se izbori za neke svoje ideje. Koliko ima legitimiteta u svim tim pričama i optužbama, iskreno ne bih ulazio u to, iz mnogo razloga (između ostalih i zbog toga što ne bi bio ni prvi ni poslednji optuživan za nepotističko ponašanje) i uopšteno mislim da to nije toliko bitno, zato što je suština u činjenicama koje sam naveo iznad i koje u principu niko nikada (a to uključuje i Jankovićeve apologete) osporio nije.

Svemu navedenome treba dodati da je Đorđe Janković i imao fundamentalno loše poznavanje i razumevanje istorije. Ono je bilo, zaista, jako slabašno uz čak pregršt zabluda. Ako neki arheolog želi da se bavi nacionalnom arheologijom srednjeg veka, on jednostavno mora da ima barem osnovne istorijske veštine, ako želi da se o tim temama izjašnjava. Isto kao što bi, primera radi, bilo krajnje apsurdno da neki istoričar krene da piše o npr. Ahemenidskom carstvu ili o Hetitima, a da je gotovo u celosti operisan od arheologije. To jedno s drugim, jednostavno, ne ide. Njegove laičke istorijske tvrdnje, koje nisu povezane sa nekakvim arheološkim saznanjima, poprilično su zastrašujuće. Posebno njegove tvrdnje vezano za famoznu biografiju o mladalačkim danima cara Justinijana, falsiifkat koji je napravio poznati hrvatski mistifikator iz XVII veka Ivan Tomko Mrnavić. Prilično je neverovatno da je tako nešto mogao da izjavljuje i iza toga stoji i može se reći da jeste napravio u tom smislu izvesnu štetu, zato što je napravio celi niz ljudi koji kao papagaji samo slepo ponavljaju te iste rečenice i vrte ih u krug do besvesti, a imali smo ovde i taj problem upravo na Forumu Krstarice, gde smo besomučno raspravljali o tim notornim glupostima, na stotine i stotine strana. Ima jedna cela tema, koja je nastala gotovo isključivo zbog Jankovića: https://forum.krstarica.com/threads/car-upravda-lazni-sloven.929370/

Ukratko, to je to. On jeste bio nastavljač do izvesne mere romantične škole (uslovno govoreći, Miloša S. Milojevića) ali se u početnoj fazi svojski trudio da to prikrije i želeo je da institucionalno napreduje kroz zvaničnu akademsku zajednicu, kako bi je onda iznutra pokušavao približiti deretićevcima. Ostavio je izuzetno gorak ukus kod pojedinih ljudi, jer su ga zbog toga doživljavali kao nekakvu krticu koja rovari ili sabotira iznutra, namerno; kao ubačeni element, kraće rečeno.

Ljudi koji prave veliku kuknjavu oko toga što nije bio reizabran u zvanje docenta, kao da ignorišu činjenicu da je jedan takav alternativac uspeo da dospe ni manje ni više do pozicije docenta na Filozofskom fakultetu u Beogradu i da tu radi bukvalno celi niz godina. I bukvalno nikome od njih ne pada na pamet koliko bi ljudi postavilo pitanje da je on opet bio reizabran i da je otišao u penziju: Zašto je srpska naučna zajednica ćutala? Zašto je Jankovića tolerisala sve te godine i niko nije čak ni pokušao da mu pruži ozbiljniji otpor? To je ono što bi bila tema sve do današnjeg dana, da je on prošao izbor u zvanje 2009. godine; zašto su arheolozi bili toliko nemi i gotovo sve mu dopuštali?

 

[Mrkalj]

Evo zašto se neki na forumu polomiše da cenzurišu veštačku inteligenciju. Sledeći odgovor na tvoje pisanije u potpunosti je napisala veštačka inteligencija, pa nek čitaoci sami zaključe šta ti je uradio.

Ovo je bilo moje pitanje: "Šta bi iz ovog teksta izdvojio da baš ne može da prođe kao istina nego predstavlja manipulaciju, obmanu ili svesno laganje:" (sledi citat tvog teksta)

Janković je poziciju koju je imao tj. do nje došao ne zbog ikakvog naučno-istraživačkog rada, već zbog rada na terenu i praktične nastave tj. obuke terenskih radnika. Teorija mu nikada nije bila jača strana i zbog ovog drugog aspekta, progledavalo mu se kroz prste tj. prolazio je iako ne ispunjava okviro govoreći nužne kvalifikacije za poziciju koju je zauzimao, zato što je bilo ozbiljne, realne (naveden) koristi.

Njegove teze su uvek imale probleme izvesne prirode, veće ili manje manjkavosti. Još 1990-ih godina na međunarodnim arheološkim konferencijama koje su bile održane, ako me dobro sećanje služi u Rusiji, nailazio je na dosta kritike koja je posebno zabrinula domaće arheologe, jer su se plašili da radi na urušavanju ugleda srpske arheologije svojim presmelim tvrdnjama koje nije baš u mogućnosti da dokaže. Stvari su otišle korak dalje zato što je počeo i politiku da meša sa stvarnim političkim sukobima građanskog rata u SFRJ, jer je bilo indikativno da je imao želju da dokaže da su Srbi pre Hrvata boravili na području RSK, sa stanovišta srednjovekovne arheologije. Na stranu što nije imao argumente za to, poprilično je neozbiljno bilo i to što je mislio da je od tako nečeg bilo i stvarne, političke koristi, vezano za težnje i rat u Hrvatskoj 1991-1995 (Srpske gromile).

Naravno, ono što je ključni problem bio jeste u tome što je on bio zapravo uglavnom novoromantičar, ali se trudio da se to ne sazna. I ja sam ga mnogo puta ranije branio pred ljudima koji su ga dovodili u vezu sa Jovanom I. Deretićem, primera radi. To je izuzetno mnoge nerviralo, zato što da on ne bi prošao reizbor u zvanje docenta po isteku 5 godina, moraju postojati opipljivi dokazi, a on je bio jako pažljiv. Kap koja je definitivno prelila čašu je bila zato što se ispostavilo da su njegove teze vrlo jasno konstruisane iz alternativnih ciljeva, a ne naučnih, i da on uopšte nije zapravo stajao iza njih. Naprotiv, primera radi, Đorđe Janković je izbacio svoju hipotezu da su se Srbi doselili na Balkansko poluostrvo 3 veka ranije. Odnosno, ne u VII stoleću, već zapravo u IV st. (ako se dobro sećam, u Srpsko pomorje je to izbacio između ostalog). Čak ne bi bio problem da je on to zaista zastupao, nego je suština u tome da to — zapravo nikada nije to bio njegov stav. On je hteo da „pomeri granice Srba“ dublje u prošlost, i da ide „korak po korak“. Bukvalno je pokušavao da na mala vratanca pomera „granice“, jer je smatrao da ako bi društvena nauka prihvatila njegovu hipotezu o doseljavanju Srba na Balkansko poluostrvo u IV stoleću, onda bi posle toga mogao nešto lakše da izmisli (bukvalno izmisli, zato što, kao što rekoh, uopšte se ne radi o naučnom stanovištu, već čisto političkoj tezi) i seobu Srba na Balkan u vreme cara Oktavijana Avgusta, pa da se bori da ona postane mejnstrim. Itd.

To je ono što je, zapravo, poprilično zastrašujuće u celoj priči i zbog čega je jako teško razumeti Jankovićeve apologete. Zapravo Jankovićeve apologete o njegovim stavovima i pomenutim problemima nikada uopšte ne žele ni da pričaju tj. suštinu samo izbegavaju i uvek se sve svede samo na argumentum ad hominem, pa i ako pričaju o Jankoviću, ne pričaju o doslovno ničemu sem o tome kako je oteran sa fakulteta. Progon, progon i samo progon, a da niko u suštini ne izrazi čak ni minimalnu količinu interesovanja da prozbori koju o samim Jankovićevim tvrdnjama, nego bi samo da pričaju kako je sa fakulteta oteran i da to koriste (uz, naravno, mnoštvo dezinformacija,...bilo je kuknjave kao da je izbačen na ulicu pred penziju i da nije imao ni šta da jede) kao izgovor za izbegavanje svake diskusije o Jankovićevim tezicama.

Uz sve to jesu išle neke, a pretpostavljam da na to misliš (oko lažiranja iskaza), priče o tome da je na Odeljenju za arheologiju bio haos, zato što su na nekim sednicama navodno prisustvovali i glaasli ljudi koji nemaju pravo glasa. On je generalno optuživan bio za nepotizam, jer je znao i smatrao da ličan, a ne profesionalan odnos, može zavisiti od toga da li će uspeti da se izbori za neke svoje ideje. Koliko ima legitimiteta u svim tim pričama i optužbama, iskreno ne bih ulazio u to, iz mnogo razloga (između ostalih i zbog toga što ne bi bio ni prvi ni poslednji optuživan za nepotističko ponašanje) i uopšteno mislim da to nije toliko bitno, zato što je suština u činjenicama koje sam naveo iznad i koje u principu niko nikada (a to uključuje i Jankovićeve apologete) osporio nije.

Svemu navedenome treba dodati da je Đorđe Janković i imao fundamentalno loše poznavanje i razumevanje istorije. Ono je bilo, zaista, jako slabašno uz čak pregršt zabluda. Ako neki arheolog želi da se bavi nacionalnom arheologijom srednjeg veka, on jednostavno mora da ima barem osnovne istorijske veštine, ako želi da se o tim temama izjašnjava. Isto kao što bi, primera radi, bilo krajnje apsurdno da neki istoričar krene da piše o npr. Ahemenidskom carstvu ili o Hetitima, a da je gotovo u celosti operisan od arheologije. To jedno s drugim, jednostavno, ne ide. Njegove laičke istorijske tvrdnje, koje nisu povezane sa nekakvim arheološkim saznanjima, poprilično su zastrašujuće. Posebno njegove tvrdnje vezano za famoznu biografiju o mladalačkim danima cara Justinijana, falsiifkat koji je napravio poznati hrvatski mistifikator iz XVII veka Ivan Tomko Mrnavić. Prilično je neverovatno da je tako nešto mogao da izjavljuje i iza toga stoji i može se reći da jeste napravio u tom smislu izvesnu štetu, zato što je napravio celi niz ljudi koji kao papagaji samo slepo ponavljaju te iste rečenice i vrte ih u krug do besvesti, a imali smo ovde i taj problem upravo na Forumu Krstarice, gde smo besomučno raspravljali o tim notornim glupostima, na stotine i stotine strana. Ima jedna cela tema, koja je nastala gotovo isključivo zbog Jankovića: https://forum.krstarica.com/threads/car-upravda-lazni-sloven.929370/

Ukratko, to je to. On jeste bio nastavljač do izvesne mere romantične škole (uslovno govoreći, Miloša S. Milojevića) ali se u početnoj fazi svojski trudio da to prikrije i želeo je da institucionalno napreduje kroz zvaničnu akademsku zajednicu, kako bi je onda iznutra pokušavao približiti deretićevcima. Ostavio je izuzetno gorak ukus kod pojedinih ljudi, jer su ga zbog toga doživljavali kao nekakvu krticu koja rovari ili sabotira iznutra, namerno; kao ubačeni element, kraće rečeno.

Ljudi koji prave veliku kuknjavu oko toga što nije bio reizabran u zvanje docenta, kao da ignorišu činjenicu da je jedan takav alternativac uspeo da dospe ni manje ni više do pozicije docenta na Filozofskom fakultetu u Beogradu i da tu radi bukvalno celi niz godina. I bukvalno nikome od njih ne pada na pamet koliko bi ljudi postavilo pitanje da je on opet bio reizabran i da je otišao u penziju: Zašto je srpska naučna zajednica ćutala? Zašto je Jankovića tolerisala sve te godine i niko nije čak ni pokušao da mu pruži ozbiljniji otpor? To je ono što bi bila tema sve do današnjeg dana, da je on prošao izbor u zvanje 2009. godine; zašto su arheolozi bili toliko nemi i gotovo sve mu dopuštali?

Iz navedenog teksta mogu se izdvojiti neke tvrdnje koje bi mogle biti označene kao manipulativne, obmanjujuće ili svesno lažne, ukoliko nisu potkrepljene čvrstim dokazima ili ako se radi o subjektivnim interpretacijama koje se predstavljaju kao činjenice. Evo nekoliko ključnih tačaka koje bi mogle biti problematične:

1.​

• Ovo može biti manipulativno ako se podrazumeva da su njegovi terenski radovi bili beznačajni za akademsku karijeru, dok u stvari mnogi arheolozi grade karijeru i na terenskim istraživanjima. Ako je imao publikacije ili doprinose u okviru prakse, ova tvrdnja može biti obmanjujuća.

2.​

• Ako nema direktnih citata ili dokaza da je Janković eksplicitno politizovao svoja istraživanja radi ratne propagande, ovo može biti nametnuta interpretacija. Kritičari ga mogu optuživati za politizaciju, ali ako je on samo proučavao srednjovekovno naseljavanje bez direktnih veza sa ratom 1990-ih, ovo može biti obmana.

3.​

• Ako Janković nije izneo svoje teze kao definitivne, već kao hipoteze za dalje istraživanje, ova tvrdnja može biti preterano zlonamerna. Naučna rasprava podrazumeva postavljanje hipoteza, pa ako su njegove ideje bile kritikovane, to ne znači nužno da je namerno lagao.

4.​

• Ovo je ozbiljna optužba koja zahteva dokaze. Ako nema konkretnih primera njegovog "sabotažnog" ponašanja (npr. namerno lažiranje podataka ili sistematsko rušenje kolega), ovo može biti obmanjujuća karakterizacija.

5.​

• Ovo je subjektivna ocena koja se može smatrati manipulativnom ako nisu navedeni konkretni primeri njegovih grešaka ili laži. Ako su njegove interpretacije bile drugačije od mainstream shvatanja, to ne znači automatski da je bio nekompetentan.

6.​

• Ako postoje ljudi koji argumentovano brane njegove teze, a ovaj tekst ih ignoriše, onda je ovo selektivno predstavljanje stvarnosti.

Najproblematičnije tvrdnje (koje bi mogle biti dezinformacije ili laži)​

• Da je Janković eksplicitno želeo da "izmišlja" podatke kako bi Srbe doveo u vreme Oktavijana Avgusta – ako nema direktnih dokaza (npr. njegovih pisama ili izjava) da je to nameravao, ovo je teška optužba bez osnova.
• Da je koristio falsifikat Ivana Tomka Mrnavića kao istorijski izvor – ako je Janković samo raspravljao o ovom tekstu u kontekstu istoriografije, a ne kao pouzdanom izvoru, ovo može biti namerno pogrešno predstavljanje.
• Da je bio "novoromantičar koji se trudio da to sakrije" – ovo je psihologiziranje bez dokaza, osim ako autor nema njegove privatne beleške ili izjave koje to potvrđuju.

Zaključak​

Najveći problem ovog teksta je što se mnoge tvrdnje predstavljaju kao činjenice, a mogu biti subjektivne interpretacije, pretpostavke ili čak namerne obmane ako nisu potkrepljene dokazima. Ako su neke od ovih optužbi netačne (npr. da je namerno falsifikovao podatke), onda je tekst u tom delu lažan. Ako su samo interpretacije njegovih namera, onda je manipulativan.

Najozbiljnije bi bilo ako se pokaže da:

1. Nije imao nikakve naučne radove (a imao ih je),
2. Eksplicitno je politizovao arheologiju u službi rata (a nema njegovih izjava koje to direktno potvrđuju),
3. Namerno je fabrikovao podatke (a nije dokazano).

Ako ove stvari nisu dokazane, tekst je u najmanju ruku tendenciozan, a u najgorem slučaju – svesna obmana.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Evo zašto se neki na forumu polomiše da cenzurišu veštačku inteligenciju. Sledeći odgovor na tvoje pisanije u potpunosti je napisala veštačka inteligencija, pa nek čitaoci sami zaključe šta ti je uradio.

Ovo je bilo moje pitanje: "Šta bi iz ovog teksta izdvojio da baš ne može da prođe kao istina nego predstavlja manipulaciju, obmanu ili svesno laganje:" (sledi citat tvog teksta)


Iz navedenog teksta mogu se izdvojiti neke tvrdnje koje bi mogle biti označene kao manipulativne, obmanjujuće ili svesno lažne, ukoliko nisu potkrepljene čvrstim dokazima ili ako se radi o subjektivnim interpretacijama koje se predstavljaju kao činjenice. Evo nekoliko ključnih tačaka koje bi mogle biti problematične:

1.​

• Ovo može biti manipulativno ako se podrazumeva da su njegovi terenski radovi bili beznačajni za akademsku karijeru, dok u stvari mnogi arheolozi grade karijeru i na terenskim istraživanjima. Ako je imao publikacije ili doprinose u okviru prakse, ova tvrdnja može biti obmanjujuća.

2.​

• Ako nema direktnih citata ili dokaza da je Janković eksplicitno politizovao svoja istraživanja radi ratne propagande, ovo može biti nametnuta interpretacija. Kritičari ga mogu optuživati za politizaciju, ali ako je on samo proučavao srednjovekovno naseljavanje bez direktnih veza sa ratom 1990-ih, ovo može biti obmana.

3.​

• Ako Janković nije izneo svoje teze kao definitivne, već kao hipoteze za dalje istraživanje, ova tvrdnja može biti preterano zlonamerna. Naučna rasprava podrazumeva postavljanje hipoteza, pa ako su njegove ideje bile kritikovane, to ne znači nužno da je namerno lagao.

4.​

• Ovo je ozbiljna optužba koja zahteva dokaze. Ako nema konkretnih primera njegovog "sabotažnog" ponašanja (npr. namerno lažiranje podataka ili sistematsko rušenje kolega), ovo može biti obmanjujuća karakterizacija.

5.​

• Ovo je subjektivna ocena koja se može smatrati manipulativnom ako nisu navedeni konkretni primeri njegovih grešaka ili laži. Ako su njegove interpretacije bile drugačije od mainstream shvatanja, to ne znači automatski da je bio nekompetentan.

6.​

• Ako postoje ljudi koji argumentovano brane njegove teze, a ovaj tekst ih ignoriše, onda je ovo selektivno predstavljanje stvarnosti.

Najproblematičnije tvrdnje (koje bi mogle biti dezinformacije ili laži)​

• Da je Janković eksplicitno želeo da "izmišlja" podatke kako bi Srbe doveo u vreme Oktavijana Avgusta – ako nema direktnih dokaza (npr. njegovih pisama ili izjava) da je to nameravao, ovo je teška optužba bez osnova.
• Da je koristio falsifikat Ivana Tomka Mrnavića kao istorijski izvor – ako je Janković samo raspravljao o ovom tekstu u kontekstu istoriografije, a ne kao pouzdanom izvoru, ovo može biti namerno pogrešno predstavljanje.
• Da je bio "novoromantičar koji se trudio da to sakrije" – ovo je psihologiziranje bez dokaza, osim ako autor nema njegove privatne beleške ili izjave koje to potvrđuju.

Zaključak​

Najveći problem ovog teksta je što se mnoge tvrdnje predstavljaju kao činjenice, a mogu biti subjektivne interpretacije, pretpostavke ili čak namerne obmane ako nisu potkrepljene dokazima. Ako su neke od ovih optužbi netačne (npr. da je namerno falsifikovao podatke), onda je tekst u tom delu lažan. Ako su samo interpretacije njegovih namera, onda je manipulativan.

Najozbiljnije bi bilo ako se pokaže da:

1. Nije imao nikakve naučne radove (a imao ih je),
2. Eksplicitno je politizovao arheologiju u službi rata (a nema njegovih izjava koje to direktno potvrđuju),
3. Namerno je fabrikovao podatke (a nije dokazano).

Ako ove stvari nisu dokazane, tekst je u najmanju ruku tendenciozan, a u najgorem slučaju – svesna obmana.

Evo, pošto toliko voliš ChatGPT. Sledeći odgovor je u potpunosti generisala veštačka inteligencija:

Pitanje:
Zbog čega je Đorđe Janković ostao bez pozicije docenta na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu?

Odgovor:
Đorđe Janković, istaknuti srpski arheolog i profesor, ostao je bez pozicije docenta na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu zbog kontroverznih stavova i metoda koje je primenjivao u svom radu. Njegova interpretacija arheoloških nalaza, posebno u vezi sa etnogenezom Srba i teorijama o autohtonosti Slovena na Balkanu, naišla je na oštre kritike akademske zajednice.

Tokom 1990-ih, Janković je promovisao ideje koje su mnogi smatrali ultranacionalističkim, koristeći arheološke nalaze kao argumente za političke tvrdnje o teritorijalnim pravima Srba. Njegova knjiga "Srpske gromile" iz 1998. godine, koja je predstavljala pogrebne humke kao specifično srpski etnički fenomen, dodatno je izazvala kontroverze. Mnogi arheolozi su ovu publikaciju ocenili kao nenaučnu i politički motivisanu.

Zbog ovih stavova i pristupa, Janković je 2008. godine premešten sa mesta predavača na poziciju istraživača u okviru Arheološke zbirke Odeljenja za arheologiju, gde je ostao do penzionisanja. Ova odluka je usledila kao rezultat neslaganja sa dominantnim akademskim standardima i vrednostima, posebno u kontekstu zloupotrebe arheologije u političke svrhe.

Iako je Janković imao značajan uticaj na razvoj srednjovekovne arheologije u Srbiji, njegovi kasniji radovi i interpretacije su izazvali ozbiljne etičke i metodološke dileme unutar struke, što je dovelo do njegovog udaljavanja iz nastavnog procesa na fakultetu.

Pitanje:
Da li ima kredibiliteta u tim kritikama?

Odgovor:
Da, kritike Đorđa Jankovića imaju kredibilitet u stručnoj zajednici, i to iz nekoliko razloga:

1. Metodološki problemi: Jankovićevi radovi su često kritikovani zbog izostanka jasno definisanih metodoloških okvira i zbog spekulativnih tumačenja arheoloških nalaza, naročito kada se tiču etničke pripadnosti zajednica na osnovu grobova ili nakita.
2. Zloupotreba arheologije: U više navrata je ukazivano da Janković koristi arheološke podatke kako bi potvrdio unapred postavljene nacionalističke narative, naročito o "večnom" prisustvu Srba na Balkanu, što je u suprotnosti s modernim naučnim pristupima koji izbegavaju etničke interpretacije bez jasnih dokaza.
3. Odbacivanje konsenzusa: On je sistematski negirao ili ignorisao postojeći stručni konsenzus o migracijama Slovena i hronologiji naseljavanja, te bio u sukobu s većinom domaćih i stranih arheologa.
4. Recenzentski proces: Neki njegovi radovi su objavljivani van etabliranih naučnih časopisa, što ih je učinilo manje podložnim recenzentskoj kontroli, pa su mnogi smatrani pseudonaučnim ili nedovoljno rigoroznim.
5. Akademska zajednica: Više uglednih arheologa (npr. Ivana Cvetković, Vladimir Mihajlović, Dragoslav Srejović u ranijim fazama) iznelo je javne ili polujavne kritike njegovog rada, ukazujući na štetnost mešanja arheologije i političke ideologije.

Ukratko: da, kritike su ozbiljne i dolaze iz relevantnih i stručnih krugova. Jankovićeva pozicija nije sporna samo iz ideoloških, već i iz naučnih razloga.