Noc je bila vlazna i teska kao posteljina mlade opatice... Dole, niz ulicu, magla se kotrljala i ispod vrata uvlacila u moj zivotni prostor... Sijalica na stolu je pocela da zmirka kao pijani svitac i na kraju se potpuno ugasila. Jedino svetlo koje sam imao na raspolaganju je dopiralo sa mobilnog telefona gde sam upravo poslao poruku jednoj cupavoj crnki sa foruma... Tada sam zacuo zamor i bat koraka na ulici.
Rukavom obrisah hladni, oznojani prozor i na ulici videh stravican prizor - kolona urmashica je odlucno koracala u mom pravcu drzeci u rukama baklje, vile i uzarene pegle. Prizor je bio stivenkingovski: neke su imale i Bazar pod mishkom i viklere u kosi...
U sekundi mi zmarci protrcase preko prsljenova. Osecao sam se kao Vlad Tepes onomad, znate vi kad... Ali, Vlad je imao snagu i moc, a ja samo pola pogacice sa cvarcima kojoj sam skoro davao cetrdeset dana i "message received" na displeju... Hipnotisan, zurio sam u vatru baklji i svoju neizvesnu sudbinu, kad se prolomio zvuk slomljenog stakla... Kroz prozor je uletela cigla pismonosa za koju je cipkanom podvezicom bila privezana poruka ispisana histericnim rukopisom i krvlju device: "SMRT MUSKIM SOVINISTIMA!"... Iz grla nepregledne gomile registrovanih clanica foruma orilo se "IZLAZI NAPOLJE!"... "MI CEMO TI SUDITI!"... "ISPLATITE PENZIJE, LOPOVI!"... (Penzije?... Penzije, nego sta!... Gospodjo, ovde lincujemo jednog uobrazenog muskog skota, taj vam je miting na Trgu, ide bilo koji autobus odavde... Jel? Hvala puno! Srecno vesanje!... Nema na cemu, i drugi put!...)
Ostalih par hiljada, manje nezadovoljna gospodja, su ipak bile na pravom mestu... Uzdignute glave sam izasao gledajuci sudbini u oci i primakavsi se poceo da razaznajem neka od lica svojih dzelata... Sve su bile tu: i sa Romantike, i sa LjiS-a, i sa Religije, i sa Sporta, i slucajne prolaznice... cak i sa Politike i sa Natprirodnih Pojava i Misterija... one sa viklerima su bile sa Doma i Porodice...
"Sestre, koja je moja krivica?", izustih najmanjim fontom... Nisam ni svrsio k'o covek, a vec su me vezale najlonskim carapama za lomacu nalozenu mojim postovima... Obratio mi se snazni zenski alt: "Osudjen si na lomacu kao jeretik, koji ne veruje u ravnopravnost zena i muskaraca, i kao najaktivniji ucesnik u diskriminaciji na teritoriji srbijanskog sreza! Kodeks ujedinjenih Slatkih Sestara Srpske Religije ipak nam nalaze da cujemo sta imas da kazes u svoju odbranu." ...
"Pa, drage moje urmashice, sve je ovo velika zabuna...", otpoceh normalnim fontom. "Ja sam veliki zagovarac plaNKtonske ljubavi i velicam zenu kao majku zivota, Veneru, inspiraciju... Ja sam moderni minezenger i tvorac prozaicnih oda i himni o zenskim vrlinama i oblinama... Zene treba da stoje rame uz rame sa nama..."
"Dobro... Preinacicemo tvoju kaznu. Hor beckih devojcica ce ti otpevati Gaudeamus Igitur, a kolo slatkih sestara se da oplete kozaracko..."
"Ne, samo to ne, ako za JHVH znate!... Evo, ja cu vama otpevati nesto."
U sekundi nastade haos! Opsti metez. Radikalnije su trazile Toten Hosen, studentkinje su vec pocele "prijehavsi u zagreb...", jedna je iz coska trazila "Eternal Flame" i gurala mi hiljadarku u tange... Situacija je vec izmicala kontroli, moralo se nesto preduzeti! Zgrabio sam jedan od svojih postova i spalio likru koja me jos uvek sputavala... Okova vise nije bilo, krenula je pesma...
Nestade zamora. Blagi osmesi zamenise lica izoblicena ljutnjom. studentkinje popadase u nesvest.
Pomirio sam razjedinjene zenske struje... drzali smo se za ruke do jutra i zoru docekali uz vatru, pesmu i gitaru... nasmejani.
Rukavom obrisah hladni, oznojani prozor i na ulici videh stravican prizor - kolona urmashica je odlucno koracala u mom pravcu drzeci u rukama baklje, vile i uzarene pegle. Prizor je bio stivenkingovski: neke su imale i Bazar pod mishkom i viklere u kosi...
U sekundi mi zmarci protrcase preko prsljenova. Osecao sam se kao Vlad Tepes onomad, znate vi kad... Ali, Vlad je imao snagu i moc, a ja samo pola pogacice sa cvarcima kojoj sam skoro davao cetrdeset dana i "message received" na displeju... Hipnotisan, zurio sam u vatru baklji i svoju neizvesnu sudbinu, kad se prolomio zvuk slomljenog stakla... Kroz prozor je uletela cigla pismonosa za koju je cipkanom podvezicom bila privezana poruka ispisana histericnim rukopisom i krvlju device: "SMRT MUSKIM SOVINISTIMA!"... Iz grla nepregledne gomile registrovanih clanica foruma orilo se "IZLAZI NAPOLJE!"... "MI CEMO TI SUDITI!"... "ISPLATITE PENZIJE, LOPOVI!"... (Penzije?... Penzije, nego sta!... Gospodjo, ovde lincujemo jednog uobrazenog muskog skota, taj vam je miting na Trgu, ide bilo koji autobus odavde... Jel? Hvala puno! Srecno vesanje!... Nema na cemu, i drugi put!...)
Ostalih par hiljada, manje nezadovoljna gospodja, su ipak bile na pravom mestu... Uzdignute glave sam izasao gledajuci sudbini u oci i primakavsi se poceo da razaznajem neka od lica svojih dzelata... Sve su bile tu: i sa Romantike, i sa LjiS-a, i sa Religije, i sa Sporta, i slucajne prolaznice... cak i sa Politike i sa Natprirodnih Pojava i Misterija... one sa viklerima su bile sa Doma i Porodice...
"Sestre, koja je moja krivica?", izustih najmanjim fontom... Nisam ni svrsio k'o covek, a vec su me vezale najlonskim carapama za lomacu nalozenu mojim postovima... Obratio mi se snazni zenski alt: "Osudjen si na lomacu kao jeretik, koji ne veruje u ravnopravnost zena i muskaraca, i kao najaktivniji ucesnik u diskriminaciji na teritoriji srbijanskog sreza! Kodeks ujedinjenih Slatkih Sestara Srpske Religije ipak nam nalaze da cujemo sta imas da kazes u svoju odbranu." ...
"Pa, drage moje urmashice, sve je ovo velika zabuna...", otpoceh normalnim fontom. "Ja sam veliki zagovarac plaNKtonske ljubavi i velicam zenu kao majku zivota, Veneru, inspiraciju... Ja sam moderni minezenger i tvorac prozaicnih oda i himni o zenskim vrlinama i oblinama... Zene treba da stoje rame uz rame sa nama..."
"Dobro... Preinacicemo tvoju kaznu. Hor beckih devojcica ce ti otpevati Gaudeamus Igitur, a kolo slatkih sestara se da oplete kozaracko..."
"Ne, samo to ne, ako za JHVH znate!... Evo, ja cu vama otpevati nesto."
U sekundi nastade haos! Opsti metez. Radikalnije su trazile Toten Hosen, studentkinje su vec pocele "prijehavsi u zagreb...", jedna je iz coska trazila "Eternal Flame" i gurala mi hiljadarku u tange... Situacija je vec izmicala kontroli, moralo se nesto preduzeti! Zgrabio sam jedan od svojih postova i spalio likru koja me jos uvek sputavala... Okova vise nije bilo, krenula je pesma...
Nestade zamora. Blagi osmesi zamenise lica izoblicena ljutnjom. studentkinje popadase u nesvest.
Pomirio sam razjedinjene zenske struje... drzali smo se za ruke do jutra i zoru docekali uz vatru, pesmu i gitaru... nasmejani.
Dopadljivo i mastovito; oraspolozio si me.
super