Ne verujem u zaljubljenost.
Jedan mnogo pametan covek je napisao:
Zaljubljenost je specificno erotsko iskustvo vezano za sex.Mi se ne zaljubljujemo u svoju decu i prijatelje.
Zaljubljujemo se samo kada smo seksualno motivisani.Drugi problem je sto je zaljubljenost privremena.
Duboko verujem u to.Ako se zaljubim sigurno je i da cu se odljubiti.I sta onda?
Takodje duboko verujem da mozemo birati koga cemo voleti.Dobro, ne mozemo naterati sebe da volimo nekoga ko nije na nasoj talasnoj duzini.Ali mozemo naci nekoga s kim se dobro kapiramo i odluciti da ga volimo.
Naucnici tvrde da se ljudi prepoznaju po mirisu.Nesvesno,nas primitivni instinkt bira ljude koji ca nam biti vazni u zivotu.
Nekada sam verovala u mit o romanticnoj ljubavi.
Pa se zapitam.
Da li sam bila isuvise mlada da shvatim da je predmet moje najvece ljubavi u stvari odraz seksualne privlacnosti?
Aha.Ali kako onda stariji ljudi pobenave pa kazu zaljubljen/a sam, volim?Misterija.
Pa se opet zapitam.
Kada cu vec jednom da namirisem nekog?Jel s mojim culom mirisa sve u redu?
Jer,nema nikoga.Nekog da me prodrma.Muskarci koje upoznajem su svakakvi.Ima i lepih i pametnih.
Zasto me onda niko ne privlaci?Zasto nema nikoga,za koga bih rekla: e sa njim bih mogla da budem?
Nekoga… da se nasmesim kada ga vidim.Da razmenjujemo misljenja o banalnim stvarima,svakodnevnim,i o svemiru,o politici,o pravima ljudi i zivotinjama...Nekog da samnom skuplja skoljke.Nekog da se smeje kada mi na nosu ostane kapljica mleka.Nekog koga cu u sali da udaram kuhinjskom krpom terajuci ga iz kuhinje dok spremam veceru?
Nema pa nema.
Misterija,stvarno.
Jedan mnogo pametan covek je napisao:
Zaljubljenost je specificno erotsko iskustvo vezano za sex.Mi se ne zaljubljujemo u svoju decu i prijatelje.
Zaljubljujemo se samo kada smo seksualno motivisani.Drugi problem je sto je zaljubljenost privremena.
Duboko verujem u to.Ako se zaljubim sigurno je i da cu se odljubiti.I sta onda?
Takodje duboko verujem da mozemo birati koga cemo voleti.Dobro, ne mozemo naterati sebe da volimo nekoga ko nije na nasoj talasnoj duzini.Ali mozemo naci nekoga s kim se dobro kapiramo i odluciti da ga volimo.
Naucnici tvrde da se ljudi prepoznaju po mirisu.Nesvesno,nas primitivni instinkt bira ljude koji ca nam biti vazni u zivotu.
Nekada sam verovala u mit o romanticnoj ljubavi.
Pa se zapitam.
Da li sam bila isuvise mlada da shvatim da je predmet moje najvece ljubavi u stvari odraz seksualne privlacnosti?
Aha.Ali kako onda stariji ljudi pobenave pa kazu zaljubljen/a sam, volim?Misterija.
Pa se opet zapitam.
Kada cu vec jednom da namirisem nekog?Jel s mojim culom mirisa sve u redu?
Jer,nema nikoga.Nekog da me prodrma.Muskarci koje upoznajem su svakakvi.Ima i lepih i pametnih.
Zasto me onda niko ne privlaci?Zasto nema nikoga,za koga bih rekla: e sa njim bih mogla da budem?
Nekoga… da se nasmesim kada ga vidim.Da razmenjujemo misljenja o banalnim stvarima,svakodnevnim,i o svemiru,o politici,o pravima ljudi i zivotinjama...Nekog da samnom skuplja skoljke.Nekog da se smeje kada mi na nosu ostane kapljica mleka.Nekog koga cu u sali da udaram kuhinjskom krpom terajuci ga iz kuhinje dok spremam veceru?
Nema pa nema.
Misterija,stvarno.
