Blogovi

SRECAN RODJENDAN REV

SRECAN RODJENDAN REV

TEBI koja si deo nas TEBI koja za sve lepu rec imas TEBI za tvoj osmeh blag TEBI kojoj je svaki prijatelj drag TEBI veceras poklanjam ovu pesmu TEBI za sve lepe reci TEBI za srecan rodjendan sve najlepse cu reci... TEBI REVELIN za ruku koja mi prvo prisla TEBI zelim svo blago sveta TEBI veceras puno poljubaca i ovaj buket najlepseg cveca z:kiss:z:kiss:z:kiss:
Du plasir champestre

Du plasir champestre

J'ayme,dedans un bois,a trouver d'aventure, Dessus une bergere un bergar colletant, Qui l'attaque si bien,et l'escarmouche tant, Qu'ils meuren a la fin du combat de nature, La fourte est a mes yeux un pritemps disapre, G.B.

Istrgnute stranice dnevnika...24

Rodjena sam u maju.I taman kad se resih da donesem rodjendansku odluku da necu prezivljavati,da cu se buditi svakog jutra sa osmehom,proslost me udari u lice.Dan pred rodjendan moja drugarica,moja bestfrendforewer,nagovarala me da idemo negde s nekim.A tako mi se nije islo.Ali..uzimajuci u obzir da nema rodjendanske zurke i da je mnogo volim...Provalila me.Jos malo moljakanja,kuknjave kako joj treba trezvanjak da vozi i sl. konacno popustih kada mi je do detalja opisala kako cu je skupljati u delovima oko bandere ako ona bude morala da vozi.Dok su se ona,drugarica,drugarica i drugaricina sestra od neceg spremale i meni se popravilo raspolozenje.I krenusmo tako put N.S.Muzika do daske,pet zena u kolima...nismo mnogo ni pricale do ulaska...

Istrgnute stranice dnevnika...23

Ko poznaje ljude?Ja ne.Niti iko drugi.Znam po sebi.Sve sto mi vidimo je fasada,privid.Vidimo onoliko koliko nam dopustaju.Niko se ne razotkriva potpuno.Svi mi imamo jedan deo sebe koji niko ne poznaje.Znam po sebi.Ljudi koji se medjusobno ne poznaju imaju potpuno razlicita misljenja o meni.Zasto?Da li sam se ja to namerno trudila da steknu takvu sliku o meni?Mozda,ponekad.Ali nikada,bas nikada,nikome nisam dozvolila da sirom otvorenih ociju zaviri u moju dusu,srce,karakter.Da li sam se plasila tudje osude?Ne.Moja licnost je samo moja.Meni pripada.Ali ljudi su neverovatni.Svakog dana mozemo promeniti svoj zivot.Reci: Dosta.Ali ne govorimo.Cutimo.Pustamo da zivot prolazi pored nas.Smenjuju se godisnja doba a mi cutimo.Robovi okovani...

Istrgnute stranice dnevnika...22

Danas,10 godina kasnije,stvari su mnogo bolje.Za mene.Moj dom je skoro gotov.Mozda jos da dodam koju sitnicu,ali ima topline u njemu.Vise nisam tako usamljena u njemu.Vise ne bezim.Sve cesce ostajem kod kuce.Sa uzivanjem.Porodica mi se sastavila.Roditelji su i dalje razvedeni.Ali vratili su se.Da mi opet budu roditelji.Vreme je zalecilo rane.Zive normalnim zivotom,imaju posao.Kritikuju,grde i hvale.I bolji su i veci u tome nego ikada.Sada imamo dobar odnos.Pun ljubavi,podrske i razumevanja.Ponosim se najvise na svetu svojim roditeljima.Prosli su pakao od zivota i uspeli.Ostatak porodice se nekako uklopio.Vrlo lako.Jedino sto zalim je sto nemam brata ili sestru.Ali ostali su tu.Lepo kaze moj mali batica: nije krv voda.Ja?Dobro sam...

Gradovi neona i dima

* * * Slutim dolazi strašna zima, između nas će sneg da veje , mene će tada samo da greje misao da te negde ima. Bila si, bila , dovoljno nežna za one moje noćne dane Kad si u meni brda snežna lako pretvarala u vulkane. Kao gradski vrabac si bila Na ulici - među ljudima. S nekim za stolom, s nekim u krevetu, Ali meni uvek u grudima Petar Paić 1935.

@dena@

Sanjaj slatko i noci ove,ne daj nikome,da ti krade snove,ti znas,sto trebas,ti znas,sta zelis, hvala ti za priljateljstvo,koje sa mnom delis...;o)):vatromet::ponoc::ponoc::po@noc::telefon:

Danas

Pusti da te gledam budi takva jos malo sutra drugo ce da bude kao sto je bilo juce niceg slicnog danjasnjem kao pramac od camca niz talase ce da nas vodi, a sunce iza nas zalazi zadnju toplotu nam salje dok zurimo ka nekim danom kao sto je danas da se secanja spoje i sacuvamo kakvi smo danas da sutra lakse oprostimo zato sto nismo kao danas.

Istrgnute stranice dnevnika...20

Januar 2007g U masi neke diskoteke,zvoni telefon.To je taj isti broj,naravno.U guzvi se ne cuje nista i veza se prekida.Stize poruka: Izadji napolje.Uz neko opravdanje ostavljam prijatelje.Ovoga puta penjem se uz stepenice.Izlazim napolje i vidim ga u guzvi.Stajem ispred njega i kazem Zdravo.Ocekujem bes,osmeh,ljutnju ali nista.Ozbiljno lice na kom se nista ne moze procitati. -I mislio sam da si ti. Upoznaje me sa prijateljem s kojim je dosao. -Idemo.kaze. Odlazimo niz ulicu,do kraja setalista.Stojimo na pesackom prelazu i tek ovlasan dodir usana.Sedimo negde.Pricamo nesto.Postavlja pitanja.Ja uglavnom pricam o poslu.I sve nesto tako,bezveze.I onda idemo kuci.Svako svojoj ,naravno.Cudi se sto insistiram da prvo odbacimo...

Istrgnute stranice dnevnika...19

Kraj 2006g Opet padaju kise.Da li to neko gore ostri noz,da otvori staru ranu?Ili puca stara mreza u koju sam obavila vatru?Jer ona jos gori.Njen plamen se dize do neba.Vidim plamene jezicke u svakoj od ovih kisnih noci i cujem njihov zov. Godine su prosle.Uskoro ce zima i godisnjica naseg prvog susreta.Nema snega,ni vetra.Samo kisa.Pobegla sam.Proslog meseca u Moskvu.Stajala sam na Crvenom trgu pod plavim kisobranom,pogleda uprtog u nebo.Ovog meseca u Ljubljani,ispred neke galerije.Opet je padala kisa.I u Beogradu.Po dolasku sa aerodroma,izlazeci iz taksija,kapi kise su pale na moje lice.Skliznule poput suza. Probudio se bes.I inat.Dosta je bilo.Pakujem novi kofer a da nisam ni raspakovala stari.Saljem poruku,ponovo bez potpisa, dok...

Istrgnute stranice dnevnika...17

Desile su mi se ruzne stvari u zivotu.Neke koje su me povredile.Ali ni zbog jedne od tih stvari nisam pozelela da ja ne budem vise ja.Pa zasto sam njemu dala tu moc,iako je nije ni naslutio?Ne znam kako se to desilo.U jednom trenutku uhvatila sam sebe kako pokusavam biti neko drugi.Zelela sam da se promenim.Zbog njega.Pozeleh promeniti sebe,da ne mislim vise na njega.Ponovo blesavo ,pomislih da,ako ja ne budem vise ja,ni on mi vise nece biti potreban.Kada vec nije uspelo ni na jedan drugi da pokusam na taj nacin da ga zaboravim.Da ga precrtam,da nestane.Ofarbala sam kosu u plavo.Stavila kontaktna sociva.Zaboga,postala sam cak i vegaterijanac.Slusala sam drugu muziku.Potpuno sam promenila zivot.Prestala sam cak da radim i ono sto sam...

SAD SAM SPREMAN

Dok sam te imao nikada tvoje suze nisam ozbiljno primao Bar to nisam priznao da svoju slabost ne bih izdao Sad bi i moje želje i moje suze pred tobom da puze Na sve sam sad spreman sad kada te nemam

I used to

Pokusala sam da napisem pesmu na engleskom. Ne znam dal' je gramaticki ispravna xD. I USED TO I used to love you, once upon a time, but my fairytale ended before it began. I used to dream 'bout you, every single night, but now, my dreams, all of them have died. I used to smile at you, like no other girl, but now, in my eyes, you're just a tiny, little pearl. I used to laugh 'cause of you, 'cause I loved you so much, but now, I realised that... ...I don't need your touch. I used to cry 'cause of you when I saw you with other girl, but I've just remembered - you're a tiny, little pearl! You're a tiny, little pearl and I'll throw you away, I'll keep smiling and forget when's your birthday... ...Even your zodiac sign :)...

Istrgnute stranice dnevnika...18

2006g Prosla je godina.I dve.Prolazi i treca.Jadno je zivljenje u utocistu samoce.Lazem boga,druge ljude,sebe.Njega ne mogu.Ne smem.Zato se drzim podalje.Jer prozrece svaku moju laz.Da ga ne volim,da ga ne zelim.I zato izgledam zadovoljno.Srecno.U zivotu sve mi bolje ide.Imam svoj novac i svoj krov nad glavom.Odavno vec sam sama.I odgovara mi tako.Pravim se da mi je sve potaman.A niko ne vidi prazninu u ocima.U dusi je nema.Zato sto nije moja.Mefistova je.Njemu pripada.Jednoga dana doci ce po nju.Zajedno sa smrcu.Ali to nece biti smrt,zato sto ce imati njegovo lice i oci,cini mi se.Do tada,posto moja dusa ionako nije moja,pomislih da ce nestati bol.Pomislih da imam snage ponovo ljubiti.Necije tudje usne.Zvati necije drugo ime.A da ne...

Istrgnute stranice dnevnika...16

Pokusah zgaziti svoju ljubav.Rekoh sebi da je on tamna sena moje proslostiU godinama koje su usledile menjao je uloge koje sam pokusala da mu nametnem.Bio je moj dzelat.Onaj koji je,greskom,umesto glave odsekao srce i odneo ga sa sobom. Zatim je postao neko drugi.Mefistofeles.Cupac dusa.Onaj kome sam dobrovoljno,kada to nije trazio,na srebrnom tanjiru, pravo u sapu,stavila svoju dusu. Za svo to vreme,videla sam ga nekoliko puta.Kada bih otisla u njegov grad.Iz daljine.Neki put bi klimnuo glavom,cesce ne.Pokusah pronaci mir.Izmicao mi je. Zivela sam zivot.Nije se moj svet vrteo oko njega.Imala sam obaveze,posao, prijatelje.Samo ponekad opsedale su me misli o njemu.Tada bih pisala,pisala I pisala... Ubedjivah sebe da je on bio...

...Nešto tako, na brzinu :D...

Ovo sam pisala jedne letnje noći prošle godine u sitne sate, pa sam odlučila da ga podelim ovde... Sve u svemu, nešto lično, možda previše uobičajeno, ali je ipak moje... ♥ BEZ HRABROSTI♥ Još uvek povremeno sanjam tvoj lik, u srcu uspomene još stoje. Mogu da čujem taj nemi krik srca i pameti što se tvojih reči boje. Toliko se boje,da me pretvoriše u hladnu stenu, hrabrost mi oduzeše u jednom trenu i teraju me da živim kroz uspomenu. Bez hrabrosti, još uvek tragam za savršenim trenutkom, još uvek žalim za polomljenom lutkom, u mozaiku beskraja, u tvojim plavim očima, u mom savršenom kutku. Bez hrabrosti, iako često nađem te, u centru sveta viđam te, preko usana, lake kao poljupci te reči dve, nikako da ih kažem, ne , nikako ad kažem...

ON

1 Podigavši glavu rešen u nameri istorije u ispunjenog starog zaveta za šta bi začet i rođen kao plod Majstora i čovečice krenu korakom olakšanja stazom odbačenog sa teretom čoveka i njegovim beznađem ka granici svetlosti i tame iza onih krupnih maslina ka belom vrtu gde more nestaje Dok su odnekud jecale žene i deca a u vazduhu se osećao jod i so 2 Pritiska te težina njegovog prijateljstva maska vernosti zveket metala u džepu pritiska strašno pritiska boja njegovih očiju glas koji sakriva svetlost istinu na lomači A Tvoje prostrano srce u imenom njegovom Juda hrabrost daje i Tebi i Njemu za vreme koje nadolazi za zavet koji se mora ispuniti 3 Zakoračivši u izabrani grad probijajući se kroz gomilu znatiželjnih i lakovernih...

Istrgnute stranice dnevnika...15

Septembar 2003g Tri dana po nasem poslednjem vidjenju gledala sam veci deo noci audi na parkingu ispod mog prozora.Dva dana kasnije,nije me vise bilo.Odselila sam se,otisla odatle. U neke nove bitke.Vec odavno porazena.Vratih se na stari put.U zagusljivi zagrljaj starog ljubavnika,gde sam znala sta me ceka.Nimalo ljubavi i mtrvi dodiri.Laz,opsena. Zaboravio je sve one godine bola.Mog bola.I svoje surovosti.Ja nisam.Mogu oprostiti, ne i zaboraviti.Opet sam otisla.To mi najbolje ide.Odlasci. Muskarac iz mercedesa...Pripisah ga sebi kao najvecu gresku svog zivota i pozeleh naci nekog za sebe.Da ga nisam srela,danas bih mozda bila udata zena.Sa belom kucom, zelenim dvoristem i rotvajlerom koji veselo trckara po njemu.Domacica,sa...

Istrgnute stranice dnevnika...14

Poznajem bol.Vec odavno.Upoznala sam moc bola koju stvara ljubav.Ne onu sjajnu koja podize i stvara.Vec onu drugu,tamniju stranu,koju daje.Snagu bola koja lomi i razara.Kada su se roditelji razveli majka je ostala negde izmedju proslosti i sadasnjosti.Nije vise mogla sa ocem a nije bila spremna na zivot bez njega..On je bio centar njenog sveta od dana kada ga je prvi put videla.Volela ga je,u nekim trenutcima,mislila sam cak i vise nego mene.Tada nisam shvatala kako nekoga mozes toliko voleti.Cak i kada ga ostavis?!Sada znam da je poslednji put skupila snagu samo da bi mogla otici od njega.Za dobro svih nas.Od toga se nikada vise nije oporavila.Kao da je taj zadnji cin hrabrosti isisao sav zivot iz nje.Nikada vise nije bila...

Istrgnute stranice dnevnika...13

Treci put rastali smo se u Septembru.Svitao je jos jedan novi dan. Kazu ljudi-treca sreca.Moja treca bila je nesreca.Te noci meseceva pesma bila je lepsa nego ikada.Savrsenstvo.I on.Moja iluzija pretvorena u svarnost.Blizi mi je nego ikada.Blizi od bilo koga a da to cak i ne zna.Sada su njegovi dodiri vec poznati.Drzi me u zagrljaju. -Volis li me? Pesma je stala.Najlepsi zvuci su utihnuli.Muk i tisina.I pitanje koje odzvanja.Po drugi put. -Volis li me? Skamenjena,bez osmeha,gledam u te oci.Treci put. -Volis li me? -Mrzim te. Izgovaram ozbiljno.Mirno.Ubedljivo.Deo mene zaista to misli.Mrzim ga.Mrzim ga zato sto me je pronasao u moru ljudi.zato sto mi se urezao tako duboko ispod koze.Mrzim ga zato sto ga toliko volim.Zato sto bez njega ne...

Istrgnute stranice dnevnika...12

Ocekujem sledeci logican korak,ali nista se ne desava.S vremena na vreme me pomiluje ili poljubi.To je sve? - pitam.Gleda me.Dugo. -Ne moramo,znas. -Znam. -Zelis? -Zelim. -Sigurna si? -Jesam. I prelomih u sebi.Jer,nikada nisam bila sigurnija u nesto.I shvatih tada,nikada,ni na tren ,nisam ga zaboravila.Samo sam se zavaravala.Kao da sam sve te godine cekala da dozivim samo taj trenutak.Uzima me u cvrst zagrljaj.Moje ruke su ispod njegove majice,a njegove...svuda.Ispred mene se otvaraju nove dimenzije.U noci magije dvoje ljudi spojeni zeljom,nosenom u sebi godinama,otkrivaju nove svetove.Samo odabranima je dopusteno da ih vide.Zajedno smo pogazili sve moralne norme kojima su nas ucili.Stavio je na mene prokletstvo svojih ruku.Da zauvek...
POSLASTIČARNICA

POSLASTIČARNICA

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) POSLASTIČARNICA Pisana i nepisana pravila, zakonitosti što ih pojedinci propisuju svako na svom komadu zemlje......i svi znaju i niko ne zna.....čudnovatost virtuelnog sveta kojoj udaramo lični pečat svojim rečima ispisanim ovde. I te reči, smisao ili besmisao njihov onom drugom, čitaču, govore ko smo, kakvi smo, kako mislimo i o čemu razmišljamo. I mi pišemo.......neko reči ljubavne tuge, neko političke stavove, neko satiru, neko tudje reči u kojima se pronadje, neko fotografiju opet svoju ili tudju, neko o svom životu, sebi, porodici, o svojim iskustvima......uglavnom, sve se svodi na gomilu reči sa onakvim ili ovakvim ukusom ........kao kad udješ u poslastičarnicu...

~ L J U B A V ~

“Moc ljubavi je veca od svake druge moci, pa cak I od vlasti kraljeva. Ljubav nije cudo, ali pravi cuda” – M. Begovic Ljubav je beskrajno I besmrtno zxarishte koje se ni sa cime ne moze ugasiti niti ograniciti. Svi smo mi nastali kao rezultat ljubavi I zanosa. Ljubav ima moc da upotpuni sve praznine u zivotu. Ona je slicna groznici, sto ste duze u njoj – teze se od nje oslobadja, slicna je vatri koja ce se ugasiti ako nema ko da je raspiruje. Ljubav je bolest, I ko je nije bolovao ne zna nista o njoj. Sama rijec zvuci cudeno I sve sto izvire iz nje je cudesno. Ljubav je poput voznje autom, startujes naglo, vozis prebrzo I kochis kad je vec kasno. Mi, muskarci dosta cesto u ljubavi prekoracimo dozvoljenu brzinu I parkiramo na pogresnom...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top