Drugi put se dogodilo 3g kasnije.Ispala sam iz kola.Lezala sam u zbunju pored puta gledajuci nemo u lica iznad sebe.Drvena bandera u koju smo udarili lezala je tik do moje glave.
Nije mi bilo nista.I sve se vratilo.Operacije,ocaj moj i mojih bliznjih koji se trude da mi pruze bar malo radosti.Proganja me jedna slika od tog dana.Izroni odnekud kad joj se ne nadam
Slika lica mog dede kada je po drugi put cuo istu vest.To je jedini put da sam ga videla da place.Bez glasa.Nijedan misic na licu mu se nije pomerio.Stajao je pogrbljeno,dok su mu se niz izborano lice slivale suze i samo me gledao.
Dve godine kasnije sam dete razvedenih roditelja.Zivim na drugom kraju zemlje.Ne pricam s ocem.On ni ne zna gde sam.
Zovem kod strica,tek da se javim,da znaju da sam dobro.Strina se javlja.
-Umro ti je deda.
-Kad je sahrana?
-Bila je.Ima skoro mesec dana.
Posle treceg puta sam se skoro navikla.Mogla bih ispisati stranice o svakoj.Necu.Pomenucu jos tu trecu i prestajem.Brojim ih brojim,pa se setim neke koju sam preskocila.I nadam se da ih vise nece biti.Imala sam ih dovoljno.Za dva zivota.
Hm.Treci put.Prosla sam bolje nego sto sam tada bila i svesna.Godinu dana kasnije.Cekam novu u drugom gradu,kod drugarice.Imam 16g.Prvog Januara smo izasli u neki kafic.Bio je tu i jedan Boban.Kada smo ostali bez cigareta ponudio se da podje samnom.Poljubila sam ga ispred trafike.Tek jedan cmok.Onako,bezveze.Nije to bio pravi poljubac.Tako bih mogla poljubiti i tetku.Nije mi se nesto posebno ni svidjao.Ja njemu jesam.Vozili smo se nazad glavnom gradskom ulicom.Gledali smo se u oci.Znate ono- ko duze izdrzi.
Desilo se na glavnom gradskom trgu.Mislim da je to grad sa najvecim trgom u Srbiji.Brisani prostor.Zato mi nikada nece biti jasno.Kako je uspeo da se,od toliko prostora,zakuca u stub za rasvetu.Sj...o je kola ali nije bio povredjen.Ja sam zaradila slomljen zub,par modrica i dva naprsla rebra.To znam po snimcima neke druge nesrece nekoliko godina kasnije.
Prestravio se.Nismo otisli u bolnicu.Sama sam stavila zavoj.On je bio previse uplasen da mi pomogne.
Nekoliko dana kasnije odselila sam se daleko.
Nikada vise nisam videla Bobana.
Nije mi bilo nista.I sve se vratilo.Operacije,ocaj moj i mojih bliznjih koji se trude da mi pruze bar malo radosti.Proganja me jedna slika od tog dana.Izroni odnekud kad joj se ne nadam
Slika lica mog dede kada je po drugi put cuo istu vest.To je jedini put da sam ga videla da place.Bez glasa.Nijedan misic na licu mu se nije pomerio.Stajao je pogrbljeno,dok su mu se niz izborano lice slivale suze i samo me gledao.
Dve godine kasnije sam dete razvedenih roditelja.Zivim na drugom kraju zemlje.Ne pricam s ocem.On ni ne zna gde sam.
Zovem kod strica,tek da se javim,da znaju da sam dobro.Strina se javlja.
-Umro ti je deda.
-Kad je sahrana?
-Bila je.Ima skoro mesec dana.
Posle treceg puta sam se skoro navikla.Mogla bih ispisati stranice o svakoj.Necu.Pomenucu jos tu trecu i prestajem.Brojim ih brojim,pa se setim neke koju sam preskocila.I nadam se da ih vise nece biti.Imala sam ih dovoljno.Za dva zivota.
Hm.Treci put.Prosla sam bolje nego sto sam tada bila i svesna.Godinu dana kasnije.Cekam novu u drugom gradu,kod drugarice.Imam 16g.Prvog Januara smo izasli u neki kafic.Bio je tu i jedan Boban.Kada smo ostali bez cigareta ponudio se da podje samnom.Poljubila sam ga ispred trafike.Tek jedan cmok.Onako,bezveze.Nije to bio pravi poljubac.Tako bih mogla poljubiti i tetku.Nije mi se nesto posebno ni svidjao.Ja njemu jesam.Vozili smo se nazad glavnom gradskom ulicom.Gledali smo se u oci.Znate ono- ko duze izdrzi.
Desilo se na glavnom gradskom trgu.Mislim da je to grad sa najvecim trgom u Srbiji.Brisani prostor.Zato mi nikada nece biti jasno.Kako je uspeo da se,od toliko prostora,zakuca u stub za rasvetu.Sj...o je kola ali nije bio povredjen.Ja sam zaradila slomljen zub,par modrica i dva naprsla rebra.To znam po snimcima neke druge nesrece nekoliko godina kasnije.
Prestravio se.Nismo otisli u bolnicu.Sama sam stavila zavoj.On je bio previse uplasen da mi pomogne.
Nekoliko dana kasnije odselila sam se daleko.
Nikada vise nisam videla Bobana.