Smejem se smehom bez duse
gledam te dok iluzije se ruse
i pitam sebe jesam li
toliko vec prazna i tupa
ili.. samo glupa?!
Secam se starih dana
secam se starih rana
nema ni jednih ni drugih vise
i zadnja nada je nestala
pokusah da se setim
kada sam tacno
da te volim prestala.
Potrosio si brzo
ljubav za zivot ceo
kidao me deo po deo
sada znas koja je cena
ispostavljen ti je racun
za tebe nemam ni sazaljenja.
Gledam nas oboje i ne prepoznajem
ne mogu vise sebe da dajem.
Nekada,mozda,i bili smo nesto
sad samo lazemo vesto.
Nema vise,kraj,gotovo
ne mogu da ti prastam ponovo.
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Verujem da svako u gradu Beogradu, ima svoj omiljeni deo grada, ulicu, mesto, adresu. Takva mesta podsecaju na lepe trenutke, mladost, srecne dogadjaje...Sto se mene tice to je Bulevar ( revolucije, Kralja Aleksandra... kako god) i broj 67 - Pravni fakultet. Mislim i vecini onih koji su najlepsi deo zivota proveli u toj ulici i u tom zdanju. Mnogo godina je proslo od kada sam noseci potrebne dokumente zurio Bulevarom da se upisem gde sam zeleo. I danas kada mogu sa zadovoljstvom prosetam Bulevarom. To je ulica koja pocinje zdanjima velegrada , a negde dalje nastavlja malim zanatskim radnjama, sve do puta u predgradje. Kako je napisao M. Kapor, ulica u kojoj putnik namernik moze za dva sata sagledati istoriju grada, lice i nalicje...
Isus I Sidharta
Dva su svetla u ocima mojim
Molitva predana I meditacija
Dva su puta sto Izvoru vode
Dva su krila kojima se
U svoju unutrasnjost leti.
Ljubav I saosecajnost
Dhammai zapovest Gospodnja
O Jednom Izvoru zbore
Hrist I Marija
Budha I Yoshanda
Alpha I Omega sa mnom
Jedno lice tvore.
Sedlam ti plemenitog,krilatog ata,
da ne jases vise
na demonu ponavljanja
menjajuc oblik kao haljine bele.
Sviram ti nebeskim notama lautu budjenja
i stihom milujem dusu tvoju zaspalu.
Seme koje pre Pada zasadih
u dusi tvojoj,eonima klija.
Sada je trend a cvet
ubere samog sebe
Na galaktickom polju svetlosti.
Mac sto bese skrsen
opet blista belinom svetlosti
Sirijusa sjajnog I njime ti rez
za prolaz u cetvrtu dimenziju pravim.
Nek je srce radosno tvoje
I nek je dusa tvoja
mirisom ljubavi opijena.
Sedlam ti plemenitog,krilatog ata,
koji se bez okova licnosti jase
i dusu ka Izvoru vodi
u vecni vrt Bastovana naseg…
Molio sam Boga da mi te vrati... Biće uzvišeno, moje spasenje...
Molitve moje niko čuo nije... Nema ničega da vrati mi smisao....
Smisao to je stvar koju kad izgubiš sve si drugo pronašao, ali...
Sve si drugo našao, čemu to... Kada je sivo, bezbojno. Mrtvo...
U kutiji sa mojim dnevnicima ima brdo sitnica,gluposti.Uzimam jednu po jednu u ruke.To jesu gluposti ali meni znace.Ima tu svega.Upaljac,privezak,skoljka,diskovi,cak i kasete...Smejem se.Ali to su moje sitnice.Volim ih.Isto kao sto volim onu prvu svesku sa pesmama i tekstovima njemu posvecenim.Stranice joj lete na sve strane.Koliko sam li ih puta citala iznova I iznova?Pozuteli listovi koje je pisala klinka.Boze kako sam tada mislila da sam pametna.Ma,najpametnija na svetu.Curka.Na dnu kutije pronadjoh kesu.Sta tu ima?Vadim majicu u kojoj sam zadnji put prespavala kraj njega.Sta mi bi da je uzmem?!Napipah nesto u kesi.Predmet.Foto-aparat.Aha,to je onaj aparat sto je poneo da me slika onda,na mestu naseg prvog poljupca.Nije hteo da...
недеља, 22. новембар 2009.
Ваша Блаженства, Преосвећена и Богољубезњејша света браћо,
Ваше Превасходство господине Председниче Републике Србије,
Ваше Превасходство господине Председниче Владе Србије,
остали високи представници државних власти,
Ваша Височанства,
благословена чеда Мајке Цркве,
„Oстари Јодај и, пун дана, умре” (II Дневн. 24, 15). Светејши Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, нама многољубљени и уважени брат и саслужитељ Павле, пун светих дана, испунио је општечовечански дуг, а испунио је и Цркву која тријумфује на небесима великом радошћу при пријему његове блажене и очишћене душе, док је Цркву која војује на земљи, лишену његовога слатког телесног присуства, погрузио у дубоку...
Ako zazmurim nestace slika roj,
ostacu sama tad pred teskom sudbinom.
Znam da necu cuti sarenih ptica poj
ako se dusa zaledi pred prazninom.
Na vrhu ostre stene tugom gradjene
gavrana dva iz crnila istocena.
U podnozju mojih cutanja nadjene
dve kapi blistave-jos moja su sena.
Smem li svoju hrabrost jadna da molim
u dubine vasione zadnji put da pogledam ?
Il' kukavicki sklopljene sake lomim
jer zivotu ja sebe ne mogu da predam.
Cuje se prasak,cika vesticja.
Ne znam jesam li ja rodjena nicija.
Slovenska
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
VRISAK
Daj mi ruku......
Vreo letnji dan pre desetak godina. Usijalo se sve, treperi vazduh na ovoj nesnostoj vrućini. Ne možeš disati.....prosto se lepi za nepce i za grlo. Ne idem često kod klijenata jer oni dolaze kod mene, ali sam već bila tu, u gradu, nekim poslom, pa da svratim po te papire. Znamo se nas dvoje jako, jako dugo ....skoro dvadeset godina. Drži antikvarnicu već mnogo godina. Moj vršnjak, ima sinove, divnu ženu.....veseli ljudi.....posle toliko godina dodjemo ko familija. Radi čovek, šta će.....ogromni troškovi, a radnja .......nešto tavori u zadnje vreme....ne ide posao. Pijaca, pored koje sam odrasla, ulice kojima sam jurila....sada teško brekću pod...
Jednog ce jutra
vetar odneti sve moje misli
u nepovrat.
Gledajuci u neprobojne visine
necu ni osetiti, ni videti,
niti znati
da je vreme proshlo.
Pisacu ti pismo,
dugo, puno rechi neiskazanih.
Zelecu njime da ti kazem
"volim te', jedno iskreno, tiho,nezno...
Zaboravi ono shto je bilo juche
i dodji mi u zagrljaj!
Nadji me u beznadju mom!
Krst cu cheznje svoje
nositi na ramenu svom!
Samo me nadji,
poljubi me,
oprosti mi i kreni sa mnom!
Budi moj putokaz,
moj mir i moj rat,
moja ljubav i moja strast,
moja nevera i ochajanje,
moj gubitak i pokajanje...
ar je vazno koje je doba?
Sada, kada stavljam tachku a sve
shto nikad pochela nisam.
Kada brishem izgubljeno,
shto imala nikada nisam,
shto trazeno nikada nije...
Јесам ли у праву када кажем да свако воли да сања? Вероватно нисам. Снова има разних- неко сања лепе снове, неко ружне, неко све одједном, а неко уопште и не сања (некад завидим тим људима што не сањају, а некад се питам треба ли да им завидим). Постоје разна питања у вези снова. Некако се најчешће питамо шта сањамо и зашто. Ево, ја сам синоћ сањала једну свадбу, на којој сам била још 2002. године и на тој свадби типа кога нисам видела бар 3 године и о коме ништа не знам. Прво смо се смејали до суза, а после смо седели и причали, објашњавали неке ствари.Кад сам се пробудила упитала сам се зашто сам баш њега сањала. Онда се сетих да сам јуче на фејсу случајно угледала његов профил на листи мојих пријатеља. Ок, помислих- кажу људи да...
Ne mogu da doprem do tebe
A oci te moje traze
Zelim tvoju ruku pored svoje
Da me dodiri tvoji draze…
Misleci o svemu sto smo prosli
Vracam se na sam pocetak…
Sve sam sanjati mogla
Ali ne i ovakav svrsetak...
Mozda ja ne vidim dobro
I mozda me srce vara,
Ali ako ljubavi nema
Sta mi to boli stvara?
Vec dva dana razmisljam da li da postavim ovu pesmu na blog. Veceras sam ionako u cudnom raspolozenju i nije mi stalo ni do cega pa evo, ionako vise nije bitno.
A i ne verujem da ce neko shvatiti ono sto sam napisao...
Pesma za sada nema naslov, a verovatno ce tako i ostati
Oaza, ona koja bi trebala vratiti snagu, volju, život...
Ne postoji vise, u nepreglednoj, mracnoj pustinji mog života.
Planinski vrhovi, visoki i lepi, nekada osvojeni,
Odavno su išcezli iz vidokruga. Ali misli ih zarobiše.
...mnogo je lakše bilo opet sici u tamu, nego nekada popeti se...
Ovde, na granici normalnog, gde samo senke uživaju
Duša jedne osobe, zaboravljena u vremenu
I psihicka iznemoglost izgubljenog putnika
Zajedno uvecavaju sumornost prostranstva...
PONEDELJAK
I onda se probudila. Kao iz nekog začaranog stogodišnjeg sna. Mada ovoga puta znala je, nedelju dana ne traje sto godina. Onda je uključila telefon. 24 propuštena poziva i jedna poruka od osobe koja je baš jutros, pre nego što je popila jutarnju kafu, postala nevažna. Na stolici, pored kompjutera, neotvorena pošta, nepročitane novine i najnoviji New Yorker. Times je odavno prestala da čita, još kada ga joj je on jednom oteo iz ruku da bi pročitao najnovije vesti sa londonske berze.
Muškarci su potrošna roba, nije ni čudo što akcije tako brzo padaju, pomislila je, razmačinjući tešku zavesu kako bi otvorila prozor. I novi dan je počeo.
UTORAK
Mejlovi, faksovi, zahtevi koji pristižu. Kafa sa najboljom drugaricom. On je i...
U svetu muzike uz zvuke klavira
potražih duši svojoj mira
Tamo te sretoh gde lagano hodiš
lepa.nesputana,ničeg se ne bojiš
videh kakva u večnosti postojiš.
Заборавићу све.
И твоје усне и очи и смех,
Мирис коже и топлину јастука
И ледене прсте у твојој шаци,
Снове изговорене, обећања,
Сузе и бол -све ћу заборавити.
Нећу чекати твоја рамена у даљини,
пустићу пахуље да се леде
на мојим трепавицама,
загледана у Њега чија сам одувек била.
Kako je poznato Pol Morfi ( 1837 - 1884 ) , nezvanicni prvak sveta u sahu sastavio je samo jedan sahovski problem u karijeri. Resenje je brzo uocljivo na prvi pogled .Problem je jednostavan ali mislim lep u toj jednostavnosti.
Beli: Kf8, Th1, g6 .
Crni : Kh8, Lg8, h7,g7.
Naravno , resenje je 1.Th6 i mat sledi u drugom potezu ( 2.Th7, ili 2.g7 mat ).
Poziciju je medjutim moguce modifikovati na razlicite nacine . Npr.
- postavljanjem belog pesaka na pole h5. Sada je dobitnicki potez 1.h6, i opet mat u 2 poteza ( 2. hg7 dupli sah ! ukoliko bi crni igrao 1... hg6), ili 2.g7 ako 1...gh6. Naravno na potez lovcem ,ide 2.hg7mat.
Takodje je moguce, ostavljajuci belog pesaka na polju h5, ukloniti belog topa sa h1 i postaviti belog skakaca na...
Vise ne izgovaram rec nikada.Svaki put sam je pogazila.
Vise i ne bezim.Promenila sam grad,ime i drzavu,i po ko zna koji put,nije uspelo.
Sada se vracam.Cemu?Ne znam ni sama.Mozda uspomenama.
Jer ovde me nista drugo ne ceka.
Sta sam uradila?NISTA.
Nisam ni u posetu otisla.Dugo sam razmisljala.A sta bih i da odem?Sta da mu kazem?
Kako da ga pitam?Ono sto me najvise muci.Kako je mogao?!Kako je mogao da ...uradi takvu stvar?
Nasrne na neciji zivot?Prisecam se jednog razgovora.Kada mi je pricao sta mu znaci to sto Mede vise nema.
Kako mu je zbog toga.Kako je mogao,on koji zna,sta to znaci?Oduzeti zivot nekome?
Uzeti voljenu osobu nekome?Ne znam ko je covek kome je oduzeo zivot.I ne zelim da znam.
Ali znam da je i tog coveka neko voleo.I...
Kada sam se probudila bila je skoro noc.Citam ponovo.i ponovo.I opet.Pitam se,potpada li to delo pod amnestiju?Cak i da je tako,uz sve 3 amnestije i sva moguca skracenja,to je najvise trecina kazne.Racunam,minimum 10 godina.Samo to cujem u glavi.10 godina.Zasto?10 godina.
Nisam plakala.Samo je tog dana nesto u meni nestalo.Umrlo.Ovoga puta,konacno,nikada se ostvarilo.Samo ne zahvaljujuci meni.
Hamletovsko pitanje glasi: Hocu li ga ikada vise videti?
Ne znam.Ne verujem.Danima sam vec toliko prazna da me to cak i ne plasi.Prisecam se one prve noci magije i pokusavam je sacuvati u sebi sto duze.Da bar nesto osetim.NISTA.
Proslo je nekoliko dana.I svaki od tih dana sam docekala budna.Secajuci se.
Pitajuci se.Secam se,tako jasno.Udubljenja...
Cini mi se da je dve godine od kako je otisao iz zivota istinski sahovski genije B. Fischer, ostalno nekako nezabelezeno. Ako je sahovska umetnost imala svoje heroje onda je to svakako Bobi. Nista posle Bobija u sahu nije bilo isto. Sam protiv svih. Sampion. Jedini mec koji nije dobio je nazalost ovaj poslednji pre dve godine.
In memoriam Bobby. Robert Bobby Fischer , 09.03.1943 - 17.01.2008.
Jesi kad probala crno vino i cigaretu zajedno? Prvo se okusi vino, a malko se ostavi u ustima..potom se zapali cigareta, i uvuche dim..dim struja kroz vino, mami ga i zavodi, igra se sa njim u tvojim ustima, pleshu i daju onda jedno drugom najbolje od sebe, da bi potom, u strastvenom zagrljaju, zajedno otcurili u grlo i tvoju krv..ta tvoja krv poludi dalje, i prostruji pjesma tvojim venama, pjesma bludna i pjesma stidljiva, i tvoji prsti te nose po hodniku, hodnik je šaren, i hodnik zna tvoje tajne i tvoju kosu, koja leprša po zraku i mami dodir, dodir mek, dodir iznenadan, i dodir koji je pomaman..na tvojoj koži igraju se prsti, i dižu ti ledja, a kroz ledja struji, i grudi ti bježe, bježe od tebe i predaju šapat koji je skrivan...
Sutradan imam sve moguce brojeve telefona ustanove u kojoj se nalazi.Od strazara do upravnika.Zovem.Sluzbenica se javlja.Dobar dan zovem da proverim imate li nekoga pod tim i tim imenom.Imamo,kaze zena,ali ne mogu da vam dam vise informacija.Dobro,hvala,prijatno.
A da posaljem novac?Ne,glupo je.Zovem ponovo.Mogu li da posaljem paket?Zavisi.Zabranjeno je da zatvorenici primaju robu bez dozvole.Sta biste poslali?Ne znam.Knjige?Novac?Moze li tehnicka roba?Tv,DVD,klima?Znam kakvi su uslovi kod vas.Knjige mora da pregleda sudija,ako on odobri,moze.A za tehnicku robu zatvorenik mora da napise molbu.Kako to da uradi kada ne zna da saljem nesto?!Nema telefon pa da ga pozovem!Da,ali prima posete.Moze da mu kaze clan porodice koji ga...
Formiranje "brada" od pčela više ne izaziva tako velika čuđenja kod pčelara kao ranije, dok je utisak koji taj vid pčelarske zabave i nadmetanja i istovremeno promocije pčelarstva i marketinga izaziva kod ljudi koji su izvan pčelarstva i dalje vrlo veliki. Ali kada žene koje se bave pčelarstvom naprave bikinije od pčela , to već predstavlja ogromno iznenađenje, pa i šok za svakoga.
Ovaj nesvakidašnji poduhvat izvele su četiri mlade žene, ženska ekipa naučnika sa Pčelarske laboratorije "Davis Honey" pri Univerzitetu u Ohaju (SAD). To je bio jedan vid njihove zabave, izazov koji je predstavljao prolećnu proslavu, kao i mogućnost da pokažu studentima ponašanje pčela.
Može se naravno predpostaviti da im to nije bilo prvi put. Suzan Kobi...
Jao meni.Cutim.Idemo kuci,moja frendica melje nesto.Kljuckanje se pretvorilo u bubnjanje.Kod kuce sam.Lap top.Gugl.Bezbroj puta ga otvaram i zatvaram.Hocu-Necu.Jeste-Nije.Najlosiji rodjendan do sada.I najgori rodjendanski poklon.Tri dana tako.Ne izlazim iz kuce.Ne javljam se na telefon.Samo ja i komp,i hocu-necu.Posle tri dana ukucavam ime i prezime.Nije taj.Nije ni taj.Ovaj je pisac.Idem dalje.Stranicu po stranicu.
Taman odnekle izbi mala,majusna nada da nije,da je pogresila,da ne moze biti,evo ga.Tekst iz nekog lista,ne znam vise kog.Taj i taj uhapsen dana tog i tog zbog toga i toga.Bezbroj puta citam stranu,trazim sta mi je promaklo.Skoro ceo dan i noc njegovo ime me gleda sa ekrana.Zasto,zasto,zasto?Boze,zasto?Negde oko tri ujutru...