Jednom prilikom jedan čovek pozva svoga prijatelja Indijanca u goste u veliki grad.
Poveo ga je u razgledanje grada.
Dok su šetali Indijanac najednom reče:“Čujem cvrčka!”
“Nemoguće je da od ovolike buke, brujanja automobila i galame ti možeš čuti cvrčka”, reče mu prijatelj.
Indijanac se na to sagnu,razgrnu grm i pokaza mu cvrčka.
“Ali..kako?”upita njegov prijatelj.
Indijanac na to zatraži jedan novčić i ispusti ga na trotoar.
Novčić zazveči..
Prolaznici se zaustaviše i okrenuše prema mestu odakle je dolazio zvuk palog novčića.
“Ono što si naučio slušati, čućeš…ma kakva buka bila,ma gde bio”,odgovori Indijanac.
“Vidiš..ovi ljudi su u buci čuli novčić,a ja sam čuo cvrčka.”
/Priča sa Neta/
Ps.Ova prica je savrsen dokaz kako zivotna...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Boli
Svaki pokret me boli
Tesko
Tesko se sa tim mirim
Placem
I pokusavam bol da smirim
Boli
Teske su mi ruke
Kao olovo
Placem
Stanem i suze krecu ponovo
Boli
Boli kao da macem secem
Bezim
Na put zaborava krecem
Boli
I ne znam kad ce stati
Bolu se
Nikada vise necu dati
[
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
ZNAŠ SVE.....ZNAM SVE...
Hiljade reči ne mogu ti reći
Šta osećam uvek.....ali baš uvek
Kad kroz san dolaziš sa svojim dodirom
Kao vetar prelaziš preko mog tela
Nežno i pohotno kao noć me obavijaš
Znaš sve......znam sve......oko mene se svijaš.
Kao oblak, kao zelene gore
Preko svake moje pore
Kao kad ulazim u poznato more
Prepuštam se ....
Hiljade reči ne mogu ti reći
Šta osećam uvek.....ali baš uvek
Kad sne probudimo jedno drugom
Kad pomešaju se oblaci i gore
I osetimo preko svake svoje pore
Uranjajući u naše poznato more
Šetajući kroz iste, a ipak nepoznate gore.
Znaš sve......znam sve......volim te....
najverovatnije najbolji bend kod nas
najverovatnije isto to samo malo sire i uz ovaj gore navedeni
najverovatnije isto to samo malo najsire :worth:
Ustanovljeno je da je godina smrti hip hopa 2009
Uzrok smrti je prevelika doza komercijale i nemarnost o vec napomenutoj umetnosti,vec zelja za prodavanje albuma i zaradjivanje para..
Politika isto ima uticaja,uvek ce zataskati stvar nego da puste da dodje do haosa-ko zna setice se kako je bilo ranije za vreme smrti 2pac-a=u to vreme je doslo do naglog porasta kriminala,pogotovo izmedju najvecih bandi Crips-a i Bloods-a
Jos jedan od razloga su klonovi-sadasnji `nazovi` hip hop-eri se razlikuju samo po broju kola,kuca,zlatnih zuba itd-u sustini svi zvuce isto.(Dirty South)
medija isto ima veliki uticaj,neko izbaci sranje u prodaju,preko veza se pojavi u par emisija i klinci se napale,taj fake rapper dodje do platinum albuma,na kojem...
Da si drugog ljubila
nista ne bih mogao reci
sve i kad bih jednom saznao
sutra bi se vratila
nezno me poljubila
i ja bih ti sve oprostio.
Da si s drugim spavala
bas onog istog dana
kada sam te sreo prvi put
sta i da si spavala
nije ljubav stradala
ne bi dugo na te bio ljut.
I da si me varala
sa svim onim ljudima
sto sam ih u srcu nosio
naviko sam drugove
da vracaju dugove
opet bih ti sve oprosto.
na,na,na,na,na,na
Slucajno sam te video veceri neke,
slucajno te zavoleo sledeceg dana,
i slucajno si otisla iz mog zivota,
mada razlog za to nisi znala.
Sve je proteklo tako brzo,
slucajno si me ljubila devojko lazna,
zasto sam morao da te zavolim,
kad slucajno si mi bila toliko vazna.
I mrzim,i volim,i tebe nemam,
slucajno mrznja i ljubav se bore,
slucajno ne mogu vise da zivim,
dok gledam druge kako se vole.
I niceg nema,i zvona zvone,
novo je jutro,novi je dan,
hteo bih da sam sve sanjao samo,
al' suvise boli da bio bi san.
Pretpostavimo za trenutak da postoji Bog i da je on nas otac prema kome osecamo beskrajnu ljubav,postovanje i poverenje,onda on kao glavnokomandujuci ima svoje najvatrenije predstavnike na zemlji-svestenike,koji bi trebali da ga postuju,vole....ali i da se pridrzavaju njegovih zapovesti.
Zanimljivo je to sto ima toliko licemerja medju svestenstvom,da im ja skidam kapu,jer ipak treba biti poseban i izuzetno snalazljiv da se zavara toliki narod kako si iako Bozji pretstavnici ti koji cine mnoga zlodela i proser***** se za zlatnu medalju.Primer drug je skoro osvestavao kucu za slavu,svestenik mu je kada ga je pozvao rekao:"Da naravno da cu doci kod tebe,cena je 100 e."Zanimljiv primer,sta bi sa skromnoscu?
Kosava izgleda izuzetno jako duva...
Ништа нећу рећи када будем чула меке кораке
испред надстрешнице од прућа коју си направио за нас,
под којом се увијам у маховину и лишће,
јер је ватра поново гладна коре дрвета и грана.
Већ неко време, излазиш у ноћ тихо,
као звер, од чијих очију у шипражју замире
сваки пев птица, огрнут звездама,
без штапа и ножа од кости.
Шаком притискам улегло лишће на месту где си лежао
и удишем мирис твоје коже,
одједном тако разбуђена, као пред свитање,
иако је Месец ниско на небу.
Знам, мада никада нисам кренула за тобом,
да се пењеш стазицом до пропланка, до олтара,
на коме нам се, тек понекад, Он јави,
али никада више онако јасно, као што видимо једно друго,
да би ишчекивао звук Његовог гласа у крошњама, као некада…
Иако ми Змија опет буди...
Прогнани, остали смо пред вратима,
не смејући да им се приближимо,
избегавајући мач Архангелов,
ногу покривених прегачама.
Она коју си ми дао,
спушта поглед када гледам њену косу -
Ева, тако си је назвао -Мајка свих створења.
Беле муње цепају хоризонт, а ја спуштам главу међу колена-
морао бих нешто да учиним поводом тога…шта…?
Моји листови и руке не личе на моје,
прозрачне, светле - тако су налик земљи,
исте боје као њена коса коју узимам у шаку први пут,
да видим раме које покрива…зашто то чиним…?
Она ме гледа, никада није тако,
сјајне тачкице у њеним зеницама, као звезде на небу,
а ја желим само да је притиснем уз себе,
јако, да је утиснем на оно место одакле је узета,
под своје ребро, ту, где ми срце куца,
да се врата Едена...
Beše jednom jedna ptica, i beše ukrašena parom savršenih krila i svetlucavim, šarenim i čudesnim perjem. Najzad, beše to biće stvorena da slobodno leti nebom i raduje svakoga ko je posmatra. Jednog dana, jedna žena ugleda pticu i zaljubi se u nju. Posmatraše njen let usta otvorenih od čuda, dok joj je srce lupalo a oči prekrivao sjaj.
Pozva je da lete zajedno. I putovaše nebom u potpunom skladu. Žena se divila, obožavala i slavila pticu. Najednom pomisli: možda ptica želi da upozna daleke planine?! Uplaši se. Uplaši se da se nikada neće osećati isto sa nekom drugom pticom, i oseti ljubomoru na sposobnost letenja koju je ptica imala. I oseti usamljenost.
I pomisli: "Spremiću zamku. Čim se ptica sledeći put pojavi, nikada više neće...
Kroz magle svest
Čekam pravdu
Mač sa dve oštrice,
Da li sam kadra da to istrpim...
Moje jadno kraljevstvo
I ja, kraljica u njemu,
I dalje čekam.
Ali mača nema...
Vodnjikavim očima gledam,
Kud ode čovek.
Mač je, kažu,
Na putu ka meni.
Da li sam kadra da istrpim
I staru zmiju
U glavu da udarim?
Jednom kad probah
Porok me uhvati za ruku
I ne dade mi...
A ja i dalje čekam mač
Sa dve oštrice
Da li sam kadra
Da sve to izdržim?
Idealni muškrci su ideAlni, jeli takooo ?
Ali su oni neIDEALNI još bolji, rekao bih...
Sudim, da je isti slučaj i za ženskim polom.
P.S. Videli ste juče, jedan IDEALNI, i jedna Idealna, kako završiše, nema ih Više.
"Dakle, ti bi zelio da razgovaras sa mnom?" rece Bog.
"Ako imas vremena" rekoh.
Bog se nasmesi."Moje je vreme vecnost" .
"Sta si me hteo pitati?"
"Sta te najvise iznenadjuje kod ljudi?"
Bog odgovori:
"Sto im je detinjstvo dosadno. Zure da odrastu, a potom bi zeleli ponovo biti deca.
Sto trose zdravlje da bi stekli novac, pa potom trose novac da bi vratili zdravlje.
Sto razmisljaju teskobno o buducnosti, zaboravljajuci sadasnjost. Na taj nacin ne zive ni u sadasnjosti ni u buducnosti.
Sto zive kao da nikada nece umreti, a onda umiru kao da nikada nisu ziveli."
Bog me primi za ruku. Ostadosmo na trenutak u tisini.
Tada upitah: "Kao roditelj, koje bi zivotne pouke zeleo da tvoja deca nauce?"
Osmehujuci se, Bog...
Uspomene...gde vam se sakrio trag?
Ja ničeg više nemam u sebi
I sva sećanja su bleda, mukla
U prašini držim ih
Zaključane u sobi punoj ćutanja
Zavezane u sivilu zgnječenog vremena
Vremena koje sam zgazila nogom
Da ne bih ponovo naišla na tamu...
Uspomene...ko vas je i kuda odneo?
Možda je sad sve u meni bleda kapija nerazuma
Takav mrak i takva tama pokriva vas
Da ja vas se i ne sećam više
Uspomene...
Kao i većina vas i ja sam danas prvi put čuo za drapetomaniju.
Elem, drapetomanija je mentalna bolest koju odlikuje iracionalna želja za slobodom i težnja za bekstvom.
Ovu dijagnozu prvi su dobijali crnci u SAD koji su pokušali ( ne i uspeli ) da pobegnu od svojih vlasnika.
Ipak, kada malo bolje razmislim svi smo mi pomalo drapetomanijaci jer smo robovi ovako nakaradno uređenog svetskog sistema vrednosti.
Ja lično imam "iracionalnu želju za slobodom i želju za bekstvom" od ovakvog sistema vrednosti.
Sve je manje ljubavi među ljudima, empatije, opraštanja, plemenitih osećanja i ljudskih vrlina. Sve više su NOVAC i INTERES ti koji određuju naš način ophođenja prema drugim ljudima.
Ako si ovu "dosadno" pisanije pročitao do kraja to...
Znam i osecam
Da nije sve kako je bilo
I prica se iznova vraca
I oko me manje gleda
Nisam vise tvoje milo
Da me volis bas ti se ne da
Znam i osecam
I nemoj mi reci da gresim
Jer ljubav je nepogresiva
Jos samo moram da resim
Da ostanem neunistiva
Znam i osecam
Svaki tvoj pogled manje pece
Nema te ni jedno vece
Da me jos jednom vidis
A opravdanje ne pije vodu
Znam da se ne stidis
Znam i osecam
Jer ja sam zena od osecanja
Od maste i neznih snova
Ja sam ona koja je dugo
Bila tvoja tajna nova
Znam i osecam
Imam te a ko da te nemam
I ne krivim tebe zbog toga
Otplakala sam snove u tisini
Pa sad reklamiram osmeh
Dok te ne gledam negde u daljini
Znam i osecam
Da smo sve dalje i dalje
Kilometrima daleko
Tako je valjda sudjeno
Da te na pola...
Brdo
do neba
i do
ko raka
gde može i voćka
i klas
i pčela.
Tri brata hrasta
tri stoletnjaka
stoje na južnoj kapiji sela.
Svi smo ovde
pomalo rod
po suncu
što nas sve isto peče
po strahu
s kojim čekamo plod
po reci
što nam kroz žile teče.
I svi drukčiji. Ali baš zato
sudbina nam je uglavnom ista
Ma kolko budni bućkali blato
u snu su nam nebesa čista.
Slavni po pesmi, po psovci sočnoj
i žednoj duši - toj živoj rani
Kuće su nam na istočnoj
a groblje na zapadnoj strani.
Bem ti svakog cara s dinara
Tapije, menice i krštenice
Bem ti lik svetog mlinara
utisnut u svako zrno pšenice
Bem ti krv krvi
bem ti kost kosti
i so na sofri, bože me prosti!
Duvaju vetrovi iz vučje kože
i raspiruju žarište klica
Pomozi, bože! Što čovek može
to ne može...
Hoću u štetu
gledam u tetu
Ciljam u metu
I pticu bih u letu
Teta se izmiče
hoću njeno ptiče.
Ptiče se ne brani
pa me mami,
dođi pod krilo
biće mi milo
Prevari se ptiče,
meni se omače
Ptiče poče viče:
šta se to miče
A šta te se tiče
tetino ptiče,
gladno si bilo
pa se pogostilo
sad je kasno
jelo si slasno
Ptiče još gladno,
baš je žedno,
oće još hrane
želi banane
Dobrog sam srca
dajem da kljuca
danas, sutra
i prekosutra.....
Al me vata neki virus
Bojim se ostaću
Bez cucumis sativus
Ima li ista na svetu lepse
no njena oka dva plava
kad mi je tesko , najteze
njena mi ljubav na srcu spava
Ima li ista na svetu sladje
od njenog poljupca i osmeha
njen pogled cini da se osecam mladje
i ljubavi u srcu da imam doveka
Ima li nesto na ovoj planeti
sto me zaboleti moze vise
nego kad mi ona suzu pusti
kao da su nad vasionom pale kise
Imam li pravo da se ljutim
na zivot, na Boga, na sudbinu
svaki njen poraz ja naslutim
i molim se za srecu njenu
Imam li pravo da se jos zalim
da placem nad svojom srecom
kad imam nju, imam sve
i ne zudim za srecom vecom...:heart:
како смо тог јутра били лепи
док смо несвесни греха
изпреплетали прсте и дах
зарумењени од црвених сенки реклама
у граду чијег имена се више не сећаш
у огледалу по коме су попадале
сребрне нити наших уздаха
белела су се моја рамена
а твоја коса никада више тако мека
на мом бедру као ђердан девојачки
што крије дамаре душе милује и успављује
сваки страх и зебњу и савест
само тада мој у сну заробљен
препуштен погледу испод отежалих веђа
онакав какав јеси без одеће и маски
иза којих постајеш неко други
Da li mi neko moze dati najsvezije podatke o Sartiju?Razmisljam da idem tamo sa porodicom na letovanje ove godine,ali se plasim da mi uvece ne bude dosadno.Da li se u medjuvremenu nesto promenilo ima li vise sadrzaja za decu ;Mislim na zabavni park i sl.
Sve boje sveta
Jednom davno sve boje sveta su započele svađu. Svaka je tvrdila da je baš ona najbolja, najvažnija, najkorisnija, najomiljenija.
Zelena reče:
«Jasno je da sam ja najvažnija. Ja sam znak života i nade. Izabrana sam za travu, drveće, lišće...Bez mene, uginule bi sve zivotinje. Bacite pogled na prirodu i videćete da mene ima najviše.»
Plava je prekine:
«Ti samo misliš na zemlju, ali uzmi u obzir nebo i more. Voda je izvor života, pomoću oblaka iz plavog mora. Nebo daje prostor, mir i vedrinu (spokojsto). Bez mog mira vi biste bili mahnita tela.
Žuta se zakikota:
«Vi ste tako ozbiljne. Ja donosim smeh, radost i toplinu u svet. Sunce je žuto, mesec je žut, zvezde su žute. Svaki put kada pogledaš suncokret, celi svet...
Jednom je neki lovac namestio zamke da bi lovio životinje. Već sledećeg dana je u jednoj od zamki pronašao malog vrapca. Kad ga je hteo ubiti, vrabac nekim čudom progovori:
"Oj, lovče ! Do sada si jeo samo ovce i još uvek nisi sit. Ja težim samo nekoliko dukata. Ako me pustiš udelit ću ti tri saveta.
Prvi još dok sam u tvojoj ruci,
drugi kad budem na krovu one kuće tamo
a treći savet ćeš dobiti sa onog stabla pored.
"Slažem se", reče lovac i vrabac mu dade prvi savet:
"Ako je nešto nemoguće, ne veruj nikom tko tvrdi suprotno."
Lovac pusti vrapca, ovaj odleti na krov kuće i izrekne drugi savet:
"Ne živciraj se zbog stvari koje su prošle. Živi za ovaj trenutak."
Onda vrabac nastavi: "Progutao sam biser težak deset dukata. Da si ga...
Bila jednom tri stabla na brdu u šumi. Razmatrali su svoje nade i snove kada prvo stablo reče: "Jednog dana, nadam se, ja ću postati kovčeg za blago. Možda ću biti ukrašen zamršenom rezbarijom i svako će videti lepotu."
Tada drugo stablo reče: "Jednog dana ja ću biti moćan brod. Nosit ću kraljeve i kraljice preko voda i plovit ću do krajeva sveta. Svatko će se osećati sigurnim u meni zbog snage moga trupa."
Konačno treće stablo reče: "Ja želim narasti i biti najviše i najravnije stablo u šumi. Ljudi će me videti na vrhu brda, gledat će na moje grane i mislit će na nebesa i na Boga i kako sam im blizak. Ja ću biti najznačajnije stablo svih vremena i ljudi će me se uvek setiti."
Nakon nekoliko godina molitvi o njihovim snovima da...
*****
Odsanjala sam noćas pesmu
kada je crnilo neba glavu sokola
stavilo pod krilo
I evo poluotvorenih očiju
iz još tople tuđe postelje
iz mraka spuštenih roletni
daleke tuđe sobe
u svetleći ekran telefona
vaskrsavam je po sećanju na san
da me ne tražiš više
da me ne zoveš
da mi ne govoriš da ti falim
da mi ne nedostaješ
Tu sam!
Hteo si zauvek
evo tu sam zauvek
u svakom stihu
koji ćeš razumeti i nećeš
a poželećeš da je tebi pisan
u svakom oku
i otvorenom i zatvorenom
iza koga se krije ko zna ko
i ko zna šta
najmanje ja
u svakom čoveku
ne ženi
u svakom čoveku
pored koga prođeš
a ne zagrliš ga
a ne vidiš ga
i ne čuješ ga
i u svakom zloduhu
s kojim si me zamenio
(Koliko ćeš mi još nadenuti imena
ljubavlju bez nade?)
u svakoj travki...
Nesto me tera da opet pisem
da odajem tajne,
a rekla sam sebi da necu vise.
Ne znam sta je to u vasioni,
da li su komete
ili neki romanticni avioni?
Mozda sam velika sanjalica
al jedno znam,
nikada nisam bila spavalica.
Dok drugi ljudi odmaraju telo
u horizontali,
kod mene u racunaru je vrelo,
lutaju cudni ideali.
Ne znam zasto ne mogu vise
o ljubavi da sanjam?
Ta rec mi se nocas iz recnika brise.
Ne zelim vise u prazno da mastam
hocu da verujem
i da vise nikom bol ne oprastam.
Imam i ja svoje zelje i nade
satkane od emocija
i prosarane sa malo cokolade.
Sve sto sam rekla i mislim sada,
verovatno do jutra,
jer verovacu u ljubav i sutra...
Jos mi je samo ta vera ostala,
volim da volim
i to nikada nisam ni prestala.:heart::)