Za dobro jutro i jos lepsi dan...ekoloski pozdrav iz Vodenog sveta.
Zemlja je divna planeta i treba je cuvati..setite se toga cesce.
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Dobrodošla,
u ulicu Gorkih Jagoda… broj pet!
Tu na uglu, s Ulicom Spaljenih pisama i
Mrtvih Nadanja,
stanujem ja.
Svako jutro, odem do ćoška
Bulevara Prevara.
Tu kupim novine -
“24 časa života manje”.
Pogledam oglase,
rubrika “Nadanja”,
ali ništa novo…
Čak se i staro razgrabilo!
Oko podne,
sednem u park,
pokraj reke Sećanja,
i gledam kako otiču
nabujale misli…
Popodne je moje vreme,
kada ručam u restoranu
“Prvi poljubac”.
Odmah je tu, na trgu Ironije.
Pitam koji je danas dan
crno-belog kelnera…
(Pošto znam koji je specijalitet,
kog dana na meniju…)
“Koji je danas dan…?!”
reče kelner…
“Mislim gospodine, da je danas
Patetični dan!”
“Bože!
Zakleo bih se da je danas
Očajni dan!
Kako prođe nedelja!”
Za Patetični dan,
obično je na...
Сакриј ме у стене раселину док будеш походио свет,
мој Господе, да ме бура која ти претходи, не однесе;
јер у бури ниси, Свети, то страсти душу моју узбуркавају.
Сакриј ме у стене раселину док будеш походио свет,
мој Господе, да ме земљотрес силни,
који ти претходи,не сравни;
јер ни у трусу ниси, Смерни,то камење душе моје буку прави.
Сакриј ме у стене раселину док будеш походио свет,
мој Господе, да ме огањ који ти претходи, не спали;
јер ни у огњу ниси, Светлости, то душа моја изгара од жеља земаљских.
О, Господе Животворни!
Раскуј окамењену душу моју и стрњику њену спали,
умири је, плаху, у недрима Својим, као птицу,
тихим гласом учинивши да ти са страхом и радошћу кличе.
1. Morate imati viziju na duge staze
2. Zaposlite najbolje ljude - dobro upravljajte njima
3. Zadržite fokus
4. Uvedite inovacije - ne kopirajte
5. Imajte realna očekivanja
6. Potrebno Vam je dobro razumevanje tržišta i
konkurencije
7. Činite svoj posao postojanim
8. Nadjite prave partnere
9. Izgradite naviku uspeha u Vašoj organizaciji
10.Naučite i nastavite da učite
11.Spremite se za promene
Љубав Божја према човеку претходи љубави човека према Богу.Ко зна да ли би дете икада имало љубави према својој мајци, када не би осетило љубав мајке према себи.Тако и ни један човек не може се разгорети љубављу према Богу докле не осети неугасиви пламен Божје љубави према себи.
(Св.Владика Николај Велимировић)
“ Covek nije reka pa da se ne osvrce za sobom “ -
Servantes
Od kada je knjizevnosti, usmene i pisane, covek se divio pricama i njihovim junacima.
Ep o Gilgamesu…Ilijada… Hiljadu i jedna noc Seherezade… pokazuju zanimanje coveka za price i njihove ucesnike. Sve do dan danas…
Sada , kada se prave razlicite “naj” liste, cesto ih ima i u vezi sa literaturom.
“Naj” knjiga, pisac… danas, juce…svih vremena …
Svako ima svoje omiljene knjige i junake…
“Glavni junak jedne knjige…” jedan od mojih omiljenih, uvek je bio - Don Kihot od la
Mance , vitez lutalica … Vitez tuznog lika - kako je neko jednom zapisao…
Uvek sam se pitao… koliko li se puta covek nadje u zivotu u ulozi donkihotovskoj…
Koliko luta trazeci nesto cega nema, sto ne...
Kad bi sa mnom bila ti
tada bi samo ćutali
i grlili se nežno
uz poljupce neizbežno
Kada bi sami bili mi
ljubio bih tebe ja
ti bi se samo prepustila
bila bi moja sva
Kada bi moja bila ti
samo bi dodirom govorili
poljupci naši vreli
srca bi nam opijali
opojnim zanosom ljubavi
Kada bi zajedno bili mi
samo bi se voleli
i na sve drugo zaboravili
ps.
namenjeno onoj koju žele svi
kad proleće nastupi;željenoj ženi
Otrovan mojim pogledima,ti,
ukotvljen kao brodić u mirnoj luci,
ti sediš,čekaš,
da bog prestane davati dane,
da nam noći postanu boje,
ti,izujedan mojim rečima,
smeješ se a smeh ti je pustinja...
Ne možeš daleko, sve dok sam tu negde,
u zubima,medju noktima...
Ispečen mojim poljupcima,ti,
ganjaš misli kao da su ovce,
maleno stado što nosi moje ime,
moje ime,dugačko i teško,
na tvom jastuku dok spavaš,moje ime...
Lišće na zemlji,snovi u meni,senke u prolazu...
U čemu si izgubljen...
Jednom dodirnut,nikad ozdravljen...
Zgnječen vremenom što ide,ti,
živiš u vrelini,goriš od želja,
a dosada bocka iglicama...
Ti ne umeš dalje,ti si samo tu,
pustio si ruku što te vodila,
spustio si jedra...
Prebledeo bez ljubavi,ti,
jadniče dragi,
koga si...
Замолио сам Бога да ме избави од гордости, али ми је Бог рекао “Не”.
Рекао ми је да не треба Он да ме од ње избавља, него да треба сâм да се одрекнем своје гордости.
Замолио сам Бога да излечи моје болесно дете, али ми је Бог рекао “Не”.
Рекао ми је да је његов дух здрав, а да његово тело живи само привремено.
Замолио сам Бога да ми подари трпљење, али ми је Бог рекао “Не”.
Рекао ми је да је трпљење резултат страдања и да оно зато није нешто што се даје, него да се кроз страдње стиче.
Замолио сам Бога да ми подари срећу, али ми је Бог рекао “Не”.
Рекао ми је да ми даје Свој благослов, а да моја срећа зависи од мене самога.
Замолио сам Бога да ме избави од бола, али ми је Бог рекао “Не”.
Рекао ми је да ме болести удаљавају од земних...
Nemam vise snage
Da dokazujem istinu tebi
Da me toliko poznajes
Sumnjao vise ne bi…
Sve mi se cini
Da se udaljavas polako
Ako je to ono sto zelis
Neka bude tako…
Mozda ce tako biti
Lakse i meni i tebi znam
Mozda ce tako manje
Boleti nas kraj…
Da li se previse lako
Moze zaboraviti zena
Ili ostaje na dusi
Bar senka njena?
Iz mog srca tesko ode
Onaj ko u njega udje
Ali isto tako ne zelim
Ni mrvice tudje…
Moja je ljubav cista
U dusi mi spokoj vlada
Da li ces ti to shvatiti?
Bojim se, nikada…
Dacu ti vremena malo
Da razmislis o svemu
Da li ti zaista zelis
Ovako nesrecnu zenu?
... Ne u principi ne citam Kunderu, ali mora da bude neki naslov- pa sto ne i ovaj. Pisem, to je ono sto jos uvek ostavlja neki trag... Nekada su se misli izlivale kroz grafit na hartiju, sad? Prsti i pixeli, nije lose, moze i tako. Pitam ono sto sam pitao i sebe toliko puta- sta ostavlja trag? Po cemu ce neko nekad znati da smo bili ovde? Sve je ok, zdravlje, kinta, suncan dan- poneki naivan osmeh- ali sta dalje i sta ispod toga. Kontam da su deca deo odgovora - ali sta pa koji qurac i njima ostavljamo, prazne ljusture, slepe - bacene u maticu... Yebeni uzor. Ti, ko god da si - reci mi sta ostavljas, posto ja iza sebe ne vidim tragove.
Sumnja je korov u srcu,
naneta nekud sa strane,
i drži srce u grču
radošću da ne plane.
Ja ne znam puno o tebi
i ne znam šta je gore,
zagrljaji bez strasti
il' ljubav bez ljubomore.
Svako na svome putu
susreće prepreke razne,
pogrešne odluke bole
i one iskrenije kazne.
Za povređene ljubomorom napisao NesaDeBeli.:hvala::bye:
neki kazu tzv. republika kosovo, neki samo republika, izostavljajuci ono tzv. neki otvaraju ambasade po kosovu, neki ne.
mene interesuje, da li nesto ne postoji, samim nepriznavanjem istog, ili suprotno, postoji time sto se priznaje.
ja se "secam" da se neke stvari nisu priznavale, makar odredjeno vreme, da bi se kasnije shvatilo da je to neizbezno, i prihvatalo se, sa zakasnjenjem, ali bolje ikad nego nikad. a primera ima na stotine.
neki kazu ne postoji jer nije prizanto od ujedinjenih nacija, ali zato na kosovu mozete naci na desetina ambasada, koje se inace nalaze samo po samostalnim drzavama.
u nekim sportovima nema predstavnika, kao fodbal, ali zato u nekim drugim ima, recimo dzudo, i to prvakinju sveta.
sve u svemu, dovoljno...
U treptaju oka i otkucaju srca uvek je stajao
ceo zivot,a u uzdahu ljubav,a sve to samo u dusu stati moze i ceo
svemir ispuniti u trenu..
Kad nadu prelijes iskrenom zeljom i
sve to uvijes meko u ljubav, sve ce se zvezde nasmesiti i pogledati
tvoju... nemoj se tada zbuniti samo.
Esencijalna vrednost
ljudskoga uma i lepote je u simbolici i gestovima,samo ih treba
prepoznati,a to se naravno jedino srcem moze i zato cuvajte srce svoje.
Koliko god praznina bila duboka i teska,ako je ispunjavamo
lepim mislima i zeljama, mnogo cemo je olaksati i smanjiti njenu
dubinu,a praznine se uvek premoscavaju pogledom u buducnost.
Nikada
ne napustaj sopstvene snove,jer ce ih neko pokrasti,a ti ces onda
ispunjavati tudje i biti nesracan i tuzan...
Neka nam, bosonogim, trava svira
Dok nam srp krci pomracinu.
Samo ja i ti smo tu
Hajde da postidimo tu mesecinu!
Neka vidi slobodnu ljubav
Hajde, jedna je mladost!
Veruj, stara ces reci
Gde mi je bila hrabrost.
Neka gledaju najlepsi prizor
Dok im obrazi bride
Mogu da nauce kako se voli
Imaju sta i da vide!
Ubicu ga zbog tebe! Ne podnosim kako ga gledas
Kako mu se zaljubljeno smesis i kako ga ljubis.
Mrzim ga iz dna duse i samo hocu da umre.
On je tako savrsen zato sto i ne postoji.
Ti si njegov lik dodala mom mesu.
Mene si zatvorila unutra
Gde cutim, plaseci se
Da ako samo izvirim
Ti ces otici.
Ali ne mogu vise da nosim krinku
Potrgacu to lepo odelo
Pa ako se go svidim
Ti me ljubi
A ako ne
Otidji.
Proslo je nekoliko lepih casova. Neopterecujucih. Casova u kojima sam bila manje napeta, a vise srecna. Otcutala sam svaki komentar vezan za njegov zivot tamo. Zasto mi to prica? Misli li da zelim da znam?!
Veci deo dana proveli smo u sobi. Necu napolje, gde moram da ga delim sa ulicom, drvecem, pticama...
Golica me.
- Slusaj ti, pored tebe se ponekad osecam, kao seksualni objekat, iskorisceno.
- Sto, jel smeta? Evo, necu vise. Odsad samo ljubljenje.
Smeh.
- Neee, dolazi ovamo.
- E ne zahebavaj, pazi, necemo da pravimo gluposti.
Jos nekoliko sati je proletelo. Vec je odavno trebalo da krene.
- Doci cu na duze. Zamisli, da ti spremim dorucak, da...
Prica. Cutim. Okrecem glavu, na drugu stranu.
- Zamisli, da idemo zajedno na pijacu.
Tu...
Oslonjena laktovima, sake ispod brade, lezim i posmatram ga kako spava. Jedina svetlost u sobi dopire kroz prozor. Zaspao je pre nekih 15 min, od tada ga posmatram. Izmedju nas prazan prostor, ne mogu da nateram svoje telo da predje tih desetak centimetara. Otvara oci, polusanjivo me gleda: Dodji ovamo. Privlaci me na grudi, zabijam lice u ono udubljenje izmedju vrata i ramena. Trlja nos o moj vrat, mirise mi kosu.
- Ovo je to, taj osecaj, koji ne mogu da zaboravim.
Ne mogu ni ja, ali od mene to nece cuti.
Potpuno budan, dodji ovamo, lezi tu. - povlaci me na sebe.
- Teska sam. - izmicem se.
- Nisi, ostani tu.
5 min mozda, a onda ustajem, kao zedna sam. Vracam se, polusedeci u krevetu pruzam mu cokoladicu.Posmatra me.
- Tako si lepa...
:DPrelaskom granice zatvorila je vrata za sobom,svoje proslosti i obitelji..Docekala me je nova zemlja,novi ljudi,i nimalo raspolozeni svekar i maceha mog buduceg muza..U5.mesecu trudnoce,sama,bez ikog svoga,bez prijatelja,zavoljela sam ovu divnu Vojvodinu,a nadasve N.SAD,Sad 6.god poslje,jos uvek,baka ne zna kako joj izgleda unuce,ujak kako izgleda necak..no vredilo je,imam novu, predivnu obitelj,(ubrajamo svekra i macehu):),..jedino zalim sto je narod s one strane grane-nazalost ,podlozan pricama medija,i onog starog-rekla-kazala:dontunderstand:dok stvarna slika ovih ljudi,izgleda sasvim drugacije..Nadam se da ce sve vise i vise mladih sljediti ovaj nas primer ljubavi,jer moja zrtva se isplatila!
Zima,
napolju sneg,hladnoća.
Tek što sam stigao,
pa mi je pažnja na sve okolo
bila na prvom mestu.
Dugo nisam dolazio,
pa me baš zanimalo,
da li se šta
u kraju promenilo.
Inače je, možda, ne bih ni primetio.
Šćućurila se,
vidim da je promrzla.
U oprezu, da je neko ne povredi,
njen cvrkut
je ličio na šaptanje.
U stvari
dozivala je u pomoć.
Svestan da delujem grubo,
prvo joj dobacih
neku mrvicu
od hleba.
Primetila je
ali nije uzela.
Vidim da sam je uznemirio
pa odem.
Nisam daleko otišao,
pa pomislih:
"ma da se ipak
vratim"
Znam,
da, ako joj se ja ne nađem
u blizini,
svašta može joj se desiti.
I vratio sam se,
i prepoznala me je.
One mrvice,
tek je sada, preda mnom
pokljucala.
Bilo mi je jasno,
da mi dozvoljava da joj priđem.
Lagano...
Jedan sjajan "film kratkog metra" o ljubavi..za vas.
/vredi pogledati ga..nadam se da ce vam biti zanimljiv./
Ps.Za dozivljaj lepse stvarnosti je tako malo potrebno..dovoljno je samo imati nekog svog.
Jedan profesor je držao predavanje svojim studentima. Doneo je teglu za džem i napunio je lopticama za golf do vrha. Kada je pitao svoje studente da li je tegla puna, odgovorili su da jeste. Onda je sipao sitne kamenčiće, koji su ušli u prazan prostor oko loptica za golf. Ponovo je postavio pitanje da li je tegla puna i studenti su odgovorili da jeste.
Kada je sipao šaku peska preko svega toga, pesak je popunio sitne praznine, a studenti su ponovo odgovorili da je tegla puna. Onda je profesor sipao kafu, koja je sve to natopila. Definitivno, tegla je sada bila puna.
Onda je profesor rekao:
Ova tegla je vas život. Loptice za golf su sve najvažnije stvari u vašem životu, kao što su porodica, ljubav, prijatelji. Mali kamenčići su posao...
Vrijeme je prolecu
Sve se budi
Ledena kraljica
odlazi ljudi...
Sve carobno
Sapce rast
Talasa psenica
Sapce rast
Sama u tome
Prednjaci...
Stigla ojacati
Od lani
Zlacana i mocna
Trpeze gladnih
Nek krasi...
Ovde više ne vlada energija Lude, koja je i Jin i Jang i muško i žensko... u ovoj fazi je Luda skinula svoj prtljag, otvorila ga i izvadila ispred sebe četiri predmeta.
Štap, Pehar, Mač, Pentakl, koji simbolizuju četiri osnovna elementa, Vatru, Vodu, Vazduh, Zemlju.
Kod njega samog preovladava primarni muški princip. On u ruci drži magijski štap kojim priziva više sile, a drugom rukom ih prizemljuje, čineći da se njegove želje (koje simbolizuju crvene ruže) materijalizuju.
Praktična magija! :)
Položaj njegovih ruku ukazuje i na osnovno hermetičko načelo "kako gore, tako i dole". To ukazuje na činjenicu da je naš sopstveni mikrokosmos odjek makrokosmosa i obratno. Zato svaki iskusan mag zna koliko je bitno držati u redu i poretku...
Ima li igde više patetike, lažih osećanja, glupih i neutemeljenih reči, rečenica, izjava...no na sahranama.
u Srbiji ko god umre, ubiju ga, nastrada nehatom, nesrećnim slučajem, zločinom, ili pogine zbog brze vožnje, pijanog stanja, toga proglase:
-za najboljeg, najpoštenijeg, za princezu, za vizionara, za naj, naj u svim smislovima.
-taj ista osoba dok je živa, naši ljudi, gradjani, komšije, poznanici, nepoznanici za tu istu osobu govore: fuj, odvratan mi je, grozna je, glupača neopevana je, ma bolid, djubre jedno obično.
P.S. Kao što vidite, svi živi u Srbiji su lopovi, bitange, hohštapleri, lupeži, ološi i nitkovi.
Svi mrtvi su andjeli, princeze, prinčevi, genijalci, niko nije bio ko oni dok su bili živi, i neka im je laka...
I opet to nepoverenje
Opet sam ispala lazov
U ocima tvojim
Ne mogu vise sreco
Sa tim da se borim…
Kazes mi cesto
Da ne mislim mnogo
Kada bih ja to mogla
Najvise bih tako
Samoj sebi pomogla…
Jutro je tuzno
Osvanulo bez sjaja
Ova moja tuga
Kao da nema ni pocetka
A ni kraja…
Kada mi najvise trebas
Najmanje te imam
Pored ove istine
Samo kritike
Od tebe odavno primam.
Boli me tvoj cinizam
Boli me nepoverenje
S tobom sam u mislima
Svaki dan
A sumnjas u moje postenje.
Cemu onda sve ovo
Da li to nesto znaci
Tvoje mi oko treba
Pitam se
Da li ti moje ponekad zraci?