Može li Sunce sjati
i u crnoj noći?
Može li duga
pre kiše da se javi?
Može li cvet da cveta
bez vode i Sunca?
Može li čovek da zivi
ako nema srca?
Može li da se voli tajno,
iz prikrajka, iza ćoška,
a da ne zna niko?
Može li srce ostati celo,
ako ga neko slomi?
Mogu li se na javi
sanjati lepi snovi?
Može, reći će neko,
sve je moguće u životu,
ništa nas iznenaditi ne sme...
A da li može žena koja pati
pisati srećne pesme? :think:
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Falis mi toliko
da ne znam da li ću moći danas
ustati, hodati, misliti...
Fališ mi toliko da ne smem ni da pomišljam
koliko si mi daleko...
Falis mi
kao da si vazduh koji disem,
kao da si voda koju pijem...
a ipak moram to sve sto mi fali
od drugih da sakrijem...:heart:
Ubi me prejaka reč tvoja
zaboli srce do srži,
pitam se da li će moći
celu noć da izdrži?
Zaboli me iskrenost tvoja
a samo sam nju želela,
a sad se pitam kako sam te
toliko puno zavolela?
Neću mu dati da iskoči
stegnuću grudi zbog plača,
nisam ni slutila da nisam
od prejake reči jača?
Proći će i ova tuga i plač
samo još srce da mi izdrži,
od velike i puste sreće
ipak je bol bio brži...
,,UVEK JEDNA ŽELJA GRUDI MI NADIMA
DA ISPEVAM JEDNOM JEDNU PESMU SVIMA
DA CEO SVET PEVA, SVAKO SVOME ZLATU,
NEKA SVAKA PTICA LETI SVOME JATU..."
,,Moja zemlja je ista onakva
kakva je uvek bila.
Duša joj ko lebac
ko kiseljak starinski...
Svakog je ona tim lebom
dočekala i počastila
i ispratila, s poslasticama
onako domaćinski..."
Dragi naši blogeri...Ovaj blog je posvećen našoj zemlji Srbiji i njenim prirodnim lepotama koje su vazda opevali pesnici tokom naše istorije. S obzirom da u njoj živimo i radimo, svim srcem je volimo i nosimo je u našoj slovenskoj duši...Naš bloger Sibirski tigar je došao na ideju da napravi sajt posvećen svim lepotama Srbije i poziva sve kojima je Srbija u srcu i duši da nam se pridruže u toj ideji. Sajt...
Za prijatno popodne blogerima - V. P. Dis
Santa Maria della salute
Oprosti, majko sveta, oprosti,
sto nasih gora pozalih bor,
na kom se, ustuk svakoj zlosti,
blazenoj tebi podize dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
sto ti zemaljski sagresi stvor:
Kajan ti ljubim preciste skute,
Santa Maria della Salute.
Zar nije lepse nosit' lepotu,
svodova tvojih postati stub,
nego grejuci svetsku lepotu
u pep'o spalit' srce i lub;
tonut' o brodu, trunut' u plotu,
djavolu jelu a vragu dub?
Zar nije lepse vekovat' u te,
Santa Maria della Salute?
Oprosti, majko, mnogo sam strad'o,
mnoge sam grehe pokaj'o ja;
sve sto je srce snivalo mlado,
sve je to jave slomio ma',
za cim sam cezn'o, cemu se nad'o...
Jednom davno, svi ljudski osećaji i svi ljudski kvaliteti našli su se na jednom skrivenom mestu na Zemlji. Kada je dosada zevnula treći put, ludost je, uvek tako luda, predložila: "Hajdemo se igrati skrivača! Ko se najbolje sakrije, pobednik je među osećajima." Intriga je podigla desnu obrvu, a radoznalost je, ne mogavši prećutati, zapitala: "Skrivača? Kakva je to igra?"
"To je jedna igra", započela je objašnjavati ludost, "u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim sa brojanjem, polazim u potragu, i koga ne pronađem, taj je pobednik." Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je oduševljenje. Sreća je toliko skakala da je nagovorila sumnju i apatiju koju nikada ništa nije interesovalo. Ali nisu se...
Pre nego što usnim
strah me iskušava
da li naš susret da propustim
pa da ne spavam
Ako ne popustim
nesanice će me putem očaja
odvesti
ako je ne usnim
ko zna kada ću je opet sresti
Ako pak popustim
pod teretom noćnih mora
kada se probudim
ukrašće mi je zora
http://sites.google.com/site/zvezdaniputokazi/
Ovih dana,u retkim trenucima slobodnog vremena,uzeh neki časopis..nije bitno koji(neki će ga prepoznati..)...Počeh da listam..polovina časopisa,otprilike,su reklame kozmetičkih proizvoda,preparata,parfema,luksuznih satova....druga polovina su reklame usluga,aparata iz oblasti kozmetologije i estetske hirurgije i raznih tretmana koji su,sudeći po onim slikama „pre“ i „posle“, čudotvorni i koji popravljaju sve što zamislite...i koji su, baš oni, eto, ti koji su napravili prekretnicu u životima ljudi i dok nisu njih probali bili su očajni i izgubljeni,te su im oni vratili osmeh na lice (mada bih rekla da je slikama zamenjen redosled u vremenu)...
Nemam nameru da omalovažavam domaću izdavačku scenu što se tiče te vrste štampe,nisam ni...
Ноћас ће ме синови мога оца донети теби,
на носиљци украшеној цвећем,
уз песму мисирских плесачица,
покривену велом од ђердана,
са наруквицама од пет сикала сребра
и гривнама од злата.
На коже jaреће сешћу, у шатору твоје мајке,
као некада Сара и Ана и Рута и Јудита,
као моја мајка што је,тако ћу и ја - као што ће и моја кћи,
када буде стасала.
И пустићу да са мене скинеш и злато и бисер,
у тишини светој, нагнувши главу над плетенице,
влажног даха сапетог у грлу, да познаш ону коју за себе узе.
А онда заспи, ко дете чедан, на мојој руци као на дојци,
да кришом спустим, кад Месец зађе,
усне на очи што су једном, на Јордану,
из прикрајка гледале моја леђа без хаљине.
(Лејли)
Decembarsko zubato sunce te 2008 godine obasjavalo je bolnički krug.Okolna borova šuma prigušivala je gradsku buku i stvarala virtuelnu tišinu umornim bolesnicima kliničkog centra. Tog popodneva bio sam hospitalizovan na drugom spratu urologije. Dijagnoza: kamen u levom kanalu veličine 1.5 cm (opet). Pre par dana, nakon više mesečnih ispitivanja i gomile nativnih (rendgen) snimaka, završio sam ovde. U razgovoru sa lekarom tokom prošlih meseci, operacija je trebalo da bude veoma jednostavna i rutinska, Laperoskopska.
Hmmm. Laperoskopija. Kako naš narod kaže, operacija laserom. Epa, nije nimalo tako. Razbijanje kamena u kanalu se radi Laperoskopijom, ali nepostoji nikakav laser, već neka vrsta ultrazvuka ili ti pikanera za rušenje...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
MIRIS LJUBAVI
Hiljade reči ne mogu ti reći
Šta osećam uvek.....ali baš uvek
Dok ruka tvoja klizi mi niz ledja
Sklopljenog oka i blago namrštenih vedja
Dok krademo trene
Mi, lopovi životne sene.
Hiljade reči ne mogu ti reći
Šta osećam uvek.....ali baš uvek
I kada mi nije strast na pameti
Kad od života želim nešto drugo videti.
Kad misao ti ide u drugom pravcu
Kad želiš biti sam u svome čamcu.
Hiljade reči ne mogu ti reći
Šta osećam uvek.....ali baš uvek
Kad ne sretnemo se ponekad dugo
Jer život za nas planira nešto drugo.
Dok krademo malo od života
Ipak je ovo od života divota.
Hiljade reči ne mogu ti reći
Šta osećam uvek.....ali baš uvek
Mladjani nismo, zreli smo...
ZAGREJACU NOCAS
TOPLINOM SVOG TELA
PROMRZLE TI RUKE
OD ZIME I MRAZA
TIHO KAO LOPOV
USUNJACU SE TU
DA TE NE PROBUDIM
LAGANO
KO U SNU
Malo romantike i na blogu nije naodmet....
Ovo je za tebe...mili moj...
:heart::heart::heart::heart:
У крајичку ока
Између два трептаја
Као бљесак огледала на сунцу
Твоја душа
Као уздах
Као зов
Као додир
Као миловање мајчино
Нестварно
Између јаве и сна
Невино
Препознато
Од смрти отргнуто
У вечности утиснуто
Zeleno, volim te, zeleno.
Zelen vetar, zelene grane.
Brod na moru
i konj u planini.
Opasana senkom
ona sanja na verandi,
zelene puti, kose zelene,
sa očima od hladnog srebra.
Zeleno, volim te, zeleno!
Pod lunom Cigankom
stvari pilje u nju
a ona ih ne vidi.
Zeleno, volim te, zeleno!
Velike zvezde od inja
dolaze sa ribom senke
što otvara put zori.
Smokva trlja vetar
korom svojih grana,
a breg, mačak lupež,
ježi svoje ljute agave.
Ali ko će doći? I odakle?
Ona čeka na balkonu,
zelene puti, kose zelene,
sanjajući gorko more.
-Kume, daću ti
konja za kuću,
sedlo za njeno ogledalo,
nož za njen ogrtač.
Kume, dolazim krvareći
iz Kabrinih klanaca.
-Kad bih mogao, mladiću,
lako bi se nagodili.
Ali ja više nisam ja...
Posvećujem ovu pesmu svima, pa i sebi.:rtfm:
Koliko kompromisa pravimo da bi živeli lagodnije i sa što manje briga ?
Da li su ti kompromisi zaista dobri ili nam se to samo čini kroz subjektivno sagledavanje stvari?
Možemo li bolje ?
Neću da se menjam
( satirični osvrt na samozavaravanje )
Dok istinu tražim, istine se bojim,
salgaću sam sebe da istine nema,
neću da se menjam, zažmuriću malo,
istina se ne vidi i nema problema.
Ne vidim, ne čujem i ne pričam ništa,
kroz vekove beše ponajbolje tako,
ko gleda, ko sluša i previše priča
sa ramena glavu gubio je lako.
Tako mi života i rođenog vida,
neću da se bakćem teškim razmišljanjem,
iako je teško živeti u laži
ja sam zadovoljan postojećim stanjem.
P.S. Društvo, ako sam...
Sa prozora gledam cveće
Šarene se razne lati
Miris budi čula sva
I tako mi prođu sati
Al kad veče sve zamrači
Mene skriva polutama
Sve me seća na tu noć
Ne želim da budem sama
Kad proleće svet opija
Mene stiže neki vrag
Pijana sam i bez pića
I razumu gubim trag
Prolećna je slatka muka
Sva ta srca što se bude
Osećanje um savlada
Pa im misli uzaludne
I dzaba se ti koprcaš
Nešto te sve jače steže
Privija te ko lanicima
Uza sebe čvršće veže:heart:
Куда ме водиш тако насмејан, својим причама,
док се сенке издужују крај ватре,
крај које деца опаљена жаром по образима, шћућурена,
очију сјајних као црни облуци потока
што тече крај мог села, седе,
огрнута звездама прснулим по небу
као топло млеко из вимена кобиле?
Повлачим испреплетале крајеве своје прегаче
до чланака, усхићена, занета белином твојих зуба
што се заривају у моје срце раскидајући стварност као вучји,
као у грлу кошуте ухваћене на појилу.
Чиниш да пожелим, босонога, да потрчим за тобом,
ка недостижној даљини перивоја, очију склопљених ветром,
да заборавим да додирујем утабану стазу што води до шуме,
да не видим ништа до твојих препланулих леђа
и тоболца пуног стрела, опијена мирисом лоја
којим утрљаваш боју у своје...
А шта ако би они, једног дана,
без најаве, без упозорења, свађе и суза,
престали да куцају на капије Неба за мене,
црвеним длановима од куцања,
коленима утрнулим од клечања,
када би побацали своје мајушне лончиће зрневља,
хране испосничке, отресли ризе од мојих сасушених испљувака,
подсмеха и греха које сам бацио на њих као труло воће
и запитали се да ли је љубав Христова о којој ми говоре
превише тешка - да је у ћутању тако дуго носе,
као мимоход народа Јеврејског око зидина Јерихона?
(De Sistiju, mom bratu u Hristu)
Знам да моје усне нису довољно меке
да у теби зауставе тренутак,
нити ћу смети, као она, да ти заријем руке у косу
док се будем предавала.
Устаћеш, постиђен својом немоћи да останеш разуман
и ујутру ћеш изаћи из мог шатора не као муж већ кривац,
прељубник, остављајући ме да потрчим
до мисирке изван зидина града по зачине што буде љубав.
А онда, седећи на петама, умешаћу их у твоје вариво-
не као кћи јеврејска већ кананејка, једна од блудница народа мога,
не би ли ме пожелео, бар једне ноћи,
као што жудиш за њом.
О Господе!
Погледај на муку моју и не дај да ми се подмевају
свештеници и оци као некада Ани Самуиловој,
него дај порода утроби мојој да бих стала на врат змији,
да могу гордо звецкајући гривнама по песку да заиграм
и...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
NAPOKON…..
Lagano, jutro se sliva niz prozore
Lagano, jutro ulazi u mene
Lagano, san mesto dodiru ustupa
Lagano, nedeljno jutro na scenu stupa.
Za mnoge obično….za nas neobično
Za mnoge sivo za nas puno boja
Jutro u tebi, jutro u meni
Mi u jutarnjoj seni.
Lenjo se proteže po krevetu
Usnulo mrmlja a ipak razumemo
To jutro u nežnosti I strasti
U njegoboj smo vlasti.
Sigurnu me dremež opet hvata
U ovo jutro bez sata
U zagrljaj obučenu
Pred tobom svučenu.
Tako mi je trebalo ovo jutro
Tako mi je trebao ovaj mir
Jutro bez moranja….
Da se osetim opet kao div.
Kroz krv mi prolazi snaga
I mir sa njom, spokoj
Dok strast niz bokove mi silazi
Raspa se u delove moj okov...
Поново се спуштам стазом својих уздисања
И прикупљам суварке сећања
Оптерећена гресима као торбом на леђима
Испијена од узалудних трагања за смислом
Да стигнем до шатора наших састанака
И уроним у познати заборав твојих недара
Да ми косу својом умрсиш
Моје бедеме порушиш
И откријеш наготу уздања
Лажних љубави и очекивања
Да ме себи опет вратиш
Нимродовом мрежом лет скратиш
У забораву мојих усана
Дане своје да скратиш.
Od ranih dana sjajem ispunjenih
ima i nemira u nama,slutnja nejasnih
što nas sebi vuče i zove na pregnuće
od haosa u sebi poći i u samoći
samospoznajom do Boga doći
Pocinje opet ova farma
Realiti sou naseg doba.
Opet ce neko od ovih lica
Svoju zvezdu da proba.
Prosla je bila luda ko struja
Likovi razni, slozna braca…
I sad se secamo guzve u kuci
Teskih reci i zenskih svadja.
Marina Perazic svadjalica,
Cakana joj drugarica…
Maja se iznad svega digla
I u finale ipak stigla…
Topalko nas, velika nada
S Majom je glumac odlican bio.
Do farme nismo znali
Da je u sebi sexualnost krio.
Sasa je svoju narav pokazao
A Pile se ko pronalazac dokazao.
Nigor je pravi kavaljer bio
Zajedno s Beby Dol je pio…
Novi likovi obecavaju vrlo
Uzbudljiv sou i gledanost vecu
Tri meseca dok budu trajali
Pozelimo im od srca srecu.
Gledam ih sada ulaze prvi
O osmehom na licu, srecni…
Nisu ni svesni da sansa postoji
Da...
Ceo dan su mi oci vlazne
A nikom svoju tugu ne smem da kazem
Da bar mogu tebi
Ne znam da li bi mi lakse bilo
Ili jos teze moje milo
Ne mogu ni tebi , znam
Ti moju bol ne osecas vise
Svi cekaju prolece
A ja se molim da padnu kise
Neka mi lice kvase
Neka mi suze brise
Dok se ne isplacem jednom vise
Tek sad vidim koliko sam slaba
I ljuta sam na sebe jako
Da li si ti zbog mene
Bar jednom zaplako?
Zasto je sve moralo tako
Necu objasniti sebi
A osecam nikad ni tebi…
Zato je bolje ovako
Vreme ce presuditi nama
Da li smo bili jedno za drugo
Ili smo se bavili igrama…
Putujem danas u drustvo
Da salom odagnam senke tvoje
Molim te i Ti pokusaj
Da ne patimo danas obadvoje…