како смо тог јутра били лепи
док смо несвесни греха
изпреплетали прсте и дах
зарумењени од црвених сенки реклама
у граду чијег имена се више не сећаш
у огледалу по коме су попадале
сребрне нити наших уздаха
белела су се моја рамена
а твоја коса никада више тако мека
на мом бедру као ђердан девојачки
што крије дамаре душе милује и успављује
сваки страх и зебњу и савест
само тада мој у сну заробљен
препуштен погледу испод отежалих веђа
онакав какав јеси без одеће и маски
иза којих постајеш неко други
док смо несвесни греха
изпреплетали прсте и дах
зарумењени од црвених сенки реклама
у граду чијег имена се више не сећаш
у огледалу по коме су попадале
сребрне нити наших уздаха
белела су се моја рамена
а твоја коса никада више тако мека
на мом бедру као ђердан девојачки
што крије дамаре душе милује и успављује
сваки страх и зебњу и савест
само тада мој у сну заробљен
препуштен погледу испод отежалих веђа
онакав какав јеси без одеће и маски
иза којих постајеш неко други
