fufice,
Pesma ti je ispod proseka, ali zato cu ti priloziti jednu zaista lepu pesmu, bez obzira sto si ti svojeglava i na svoju ruku. Sas si Ana_lepotica , cas fufica, ali meni ne smeta.
Priča o konju
(Zak Prever)
Dobri ljudi ljudi dobri
čujte moju žalopojku
čujte priču mog života
to vam siroče govori
i ređa sve svoje male nevolje
o hiiii da da da...
Jednoga dana jednom generalu
ili bolje reći
jedne noći jednom generalu
hiiii da da da...
pod njime pogiboše dva konja
a ta dva konja behu
hiii da da da...
kako je ovaj život gorak
to moj siroti otac beše
i moja nesrećna majka
koja se sakrila pod postelju
pod postelju generala
a koji se isto tako bio sakrio
negde u dubokoj pozadini
u nekom malom mestu na Jugu
A taj general imao je običaj
da sam govori po čitavu noć
da govori o svojim malim nevoljama
i tako su eto moj nesrećni otac
a isto tako i moja majka
hiii da da da...
iste noći umrli od dosade
Eto tako je moj porodični život
završen bio
Pa istrčavši iz noćnog stočića
u velikom galopu pobegoh ja
ka velikom gradu
u kome sve blista i sve svetli
Eto tako stigao sam u Pariz
i tamo potražio da vidim lava
kralja životinja
ali dobih odmah po brnjici
i kako je tada vladao rat
i život mi je bio sve teži
i namirnice se smanjivale
da su me građani sve više gledali
nekim neobično čudnim pogledom
i kroz zube koji su cvokotali
pominjali stalno neke bifteke
a ja sam mislio da govore engleski
hiii da da da...
I svi koji su još bili živi
i koji su me milovali
čekahu da već jednom budem mrtav
pa da me pojedu
Ali jedne noći u štali
jedne noći dok sam spavao
čuo sam neki neobičan šum
jedan glas koji sam poznavao
bio je to starog generala
generala koji se povratio
povratio kao avetinjski duh
sa nekim isto tako pokojnim majorom
Mislili su oni da ja spavam
i zato su govorili veoma polako
Dosta nam je pirinča i testa
jede nam se već i malo mesa
u zob mu treba staviti samo
malo starih igala od gramofona
Tada mi se krv okrete u krug
kao ono konji na ringišpilu
pa pojurivši iz svoje štale
pobegoh daleko u šumu
Rat je sad vec davno prošao
i stari general za svagda otišao
U svojoj postelji je umro
od neke lepe i mirne smrti
A ja sam još uvek živ
i to je najzad glavno
I zato dobro veče
i dobru noć
kao i dobar apetit želim
svima vama generali moji!
Videli ste, ljudi,moja krv je prva pala!Vise nisam Bauk placipi_cka,sada sam Rambo medju baucima.Lepo su vam govorili:ne idite deco tamo,tamo zivi bauk.Ne samo da ste otisli tamo,vec ste poneli i prutic i cackali bauka.Povlacio sam se sve dublje u svoju rupu,a vi ste pronalazili sve duzi prut.Dok mi ga niste zabili u nozdrvu,deco.Pobegli ste tada,ali Bauk ce vas pronaci.Sad vam je valjda jasno zasto se deca boje bauka:bauk prozdire malu decu.
Jeste,mr_pleasure,volim ja Emininu prdu.I vezbam zestoko.Vredno se pripremam za Aninu golemu prdaru.Bauk osam pari ruku ima.Bauk je stvoren da ima cetiri zene.Prva je moja prva velika ljubav- Emina;druga je Betty,koja je vec moja;treca je Ana;cetvrta-Lilit.Mislis li da ces sacuvati Anu,mr_pleasure.Ta znas li ti kako ona ponekad krisom vlazi dok cita moje
postove?Ti si sve slabiji i ranjiviji,a ja sve jaci i ludji.Polako se pretvaram u zver,pleasure.Znas li kako Ana voli zveri,znas li kako zene vole zveri?To je zakon copora,mr_pleasure,najjaci muzjak bira zenku.Pre nego sto i stignem da je zgrabim,sama ce mi doci.Da li smes da je pitas ono..?
A Lilit..Eh,Lilit..Polako se pretvaras u knjiskog moljca,moljcu moj maleni.A bauci vole majusne moljce.Ucinicu da zaboravis sve te studije i visokoumne citate,sanjaru moj ucaureni.Ovo sto sad pocinje da ti se desava,to vise nisu knjige.Ovo je onaj zivot Lilit o kom si citala.Ja sam taj Bauk,muskarcina tvoja prava,o kom si sanjarila nocima.Doci cu jedne noci,razbicu ti cauru, zgrabicu te i povesti sa sobom,uspavana lepoto moja.Naucicu te kako se iz sveg glasa laje na zvezde,naucicu te kako je lepo piskiti pod zbunom u vedroj proletnjoj noci..Naucicu te jos hiljadu gluposti o kojima ni sanjala nisi.Veruj mi,Bauku niko ne moze odoleti.
Podsetnik moje zene
Hleba
I vina
I ribe, ako ima
I nesto slatko
I malo voca
I mladog luka, obavezno
Kilogram sira - punomasnog
I jednu pavlaku
Kajmaka uzickog, ako nadjes
Sedamsto grama mesa, junetine
Malo spanaca
I domacih jaja, ako bude
I jednu votku, orginal rusku
Ne zaboravi.
P.S.
Novac je u gornjoj ladici
Ja sam kod frizera
Vracam se oko osam
Ljubim te
Andjele MOJ.
OPET SI OTISLA
Opet si otisla...
I nije ti ovo prvi put
I uvek je bilo definitivno
I uvek si se meni vracala
I uvek sam te cekao
I nikad te nista
Nisam pitao
I uvek smo se posle toga
Kao novi ljubavnici osecali.
Ovaj put si bila najodlucnija,
Rekla si zbogom,
Jer si u svojoj
Detinjastoj glavi
Odrasle zene
Uobrazila
Da posle ovog
Zaista povratka nema
Bas kao neka devojcica.
Ali ja te spokojno cekam
Jer su tvoji odlasci
Uvek bili definitivni
Ali si se ipak meni vracala
Kad bi ti se smirile pticice
U tvojoj prelepoj glavi.
OPET SAM GLEDAO ZVEZDE I SAZVEZDJA
Opet sam gledao zvezde
I sazvezdja
Kako spokojno zmirkaju
U svojoj modroj plisanoj daljini.
Opet sam slusao
Malog Medveda
Koji sedi u Velikim Kolima
Putujuci Kumovom Slamom
I prica pricu
O jednoj nedovrsenoj ljubavi..
Znam da si i ti
Iz svoje sive daljine
Iste noci
Gledala u zvezde i sazvezdja
Jer su nam se pogledi ukrstili
Pod nekim tupim uglom
Ostro se sudarajuci
Na Kumovoj Slami.
Znam da su zraci iz moga oka
Odbijajuci se
Od nebesko plavetnilo
Pali direktno u tvoje zenice
Jer sam osetio
Visoki napon
U svojim venama.
Znam da i ti znas
Sve sto i ja znam.
SECAM SE KAO DA JE JUCE BILO
Secam se dobro kad sam umro
Kao da je juce bilo
A umro sam naprasno
Kad su me izbacili iz moje ulice
Polomili moje igracke
I razbili moje kristalne iluzije
Od kojih sam gradio svoju zivotnu
Bajku.
Secam se i sad svog duha
Koji je uporno lutao neko vreme
Trazeci svoje igracke
I pokusavajuci da sakupi
Kristalnu prasinu
Razbijenih iluzija
Koja je lebdela
U plavom nebeskom beskraju
Rasuta snaznom eksplozijom
Mojih emocija.
Sad kad vise ni u sta ne verujem
Moj duh se smirio
U paklu Zapadnih Gradova
I hoda besciljno
Duhovski nevidljiv
Pored mrtvih prolaznika
Koji vecito negde zure
Iako su vec odavno mrtvi.
RAT JE ZAVRSEN
Ratne sjekire smo davno zakopali
Teska artiljerija je sasvim umukla
Ratni poklici se više ne cuju
Precutni mir je već sklopljen
Nestvarnom tisinom potpisan
Nas rat je zavrsen.
Živimo u savrsenom miru
Iza svojih granica
Koje još ne prelazimo
Diplomatske odnose nemamo
Ambasade u našim srcima su prazne
Čak ni konzulate nismo otvorili
Iako
Nas rat je zavrsen.
Ja te sada zvanicno pozivam
Diplomatskim kanalima
Da ovaj mir ozivimo
Da granice otvorimo
Za dobrobit naših dviju licnosti
Jer
Nas rat je zavrsen.
10. feb. 2010.
*****
Odsanjala sam noćas pesmu
kada je crnilo neba glavu sokola
stavilo pod krilo
I evo poluotvorenih očiju
iz još tople tuđe postelje
iz mraka spuštenih roletni
daleke tuđe sobe
u svetleći ekran telefona
vaskrsavam je po sećanju na san
da me ne tražiš više
da me ne zoveš
da mi ne govoriš da ti falim
da mi ne nedostaješ
Tu sam!
Hteo si zauvek
evo tu sam zauvek
u svakom stihu
koji ćeš razumeti i nećeš
a poželećeš da je tebi pisan
u svakom oku
i otvorenom i zatvorenom
iza koga se krije ko zna ko
i ko zna šta
najmanje ja
u svakom čoveku
ne ženi
u svakom čoveku
pored koga prođeš
a ne zagrliš ga
a ne vidiš ga
i ne čuješ ga
i u svakom zloduhu
s kojim si me zamenio
(Koliko ćeš mi još nadenuti imena
ljubavlju bez nade?)
u svakoj travki koju zgaziš
u svakoj ruži i svakoj ovci
(jer sve sam ti bila
i sve si mi bio kažeš)
u svakom suncokretanju
u svakom cvetnom aranžmanu
tvojih izdaja i iskupljenja
u muzici koju si slušao
u muzici kojom sam govorila
(a to nije ista muzika nikad bila
jer nama bogovi nisu isti
i kad nam se DJ poklopi)
u svetlucavom a dalekom
u svetlucavom a blizu
u svetionicima i svicima
u svim onim čipkanim gaćicama
i grudnjacima sa perlicama i šljokicama
koje sam pokačila
umesto mojih neuglednih pamučnih
(I izvini što ih nisam ostavila da ti se nađu)
i u leptirićima
mesečini, snegu, pesku, klavirima, kapima kiše, nekim gradovima, a naročito u Beogradu, i naročito u nekim njegovim delovima, pa u nekim stanovima, u pticama, trešnjama, višnjama, divljim jagodama i naravno suncokretima, vanzemaljcima i vanzemljacima, u au revoir i u bonjour, da, naročito u francuskom koji odbijam da naučim, u zalascima sunca, u kamenju, u svakom znam i svakom mislim, u plavom, u žutom, u zlatnom, u narandžastom, u surom, u suzama, svećama, u tvojim ženama koje te redovno vole i mojim muškarcima koji me redovno ne vole, u ironiji, u apsurdu, u mirnim i nemirnim vodama, drveću, lišću, u svim godišnjim dobima mojih odlazaka, nedostajanja i patnje i svim godišnjim dobima mojih dolazaka, sreće i straha i neke suvišnosti opet nedostajanja, u lažima i lažnim prijateljima, u muzici, vožnji, predelima koji promiču, u osmici, u mirisima, u poljupcima, u rođendanima i praznicima, u reči revolucija i reči mir...
u svemu čime si me boleo
i čime si se od mene sačuvao
naročito u onom zagasitom
Evo tu sam zauvek
pa likuj sa glavom u svojim oblacima
i oblačcima nošenim vetrovima
i uživaj u prolazu
koliko me nema
04.04.2010.