Алхемија
Претачем тугу у срећу,
претварам ноћи у дане,
од сенке светлости иштем,
незнане волим ко знане,
јер то је једини начин
да живот подношљив буде,
да волим и друге и себе,
да себе сврстам у људе...
Виолета Милићевић
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
O njoj se dosta govori,uglavnom malo zna.Predmet je čuđenja i divljenja,spoj je mistične tišine i divljine-Ada Bojana.Uprkos ratovima i svim nedaćama koje je godinama prate uspeva da sačuva jedinstvenost i senzacionalnost.Ljudi koji tamo odlaze čini se kao da su želeli da pobegnu od surove realnosti ovog sveta.Neobičan sjaj oronulih kućica,trave do kolena,čudesne tišine učiniće da za vas vreme stane!Nema skutera,fast foodova,otvorenih šankova sa razdrazujucom muzikom,prljavih plaža i mora po kome plivaju ulošci i kesice od čipsa.
Možda najbolje o Adi govore reči poznatog glumca, koji godinama ostaje veran ovom mestu:"Čim stignem ovde osetim da vreme staje.Zaboravljam na sve prljavštine iz spoljnog sveta i jednostavno uživam"
Covek popije bure vina za 14 dana,a ako mmu se pridruzi zena , bure vina popiju za 10 dana. Za koliko dana sama zena popije bure vina?
ОВА ЈЕ ПЕСМА ПОСВЕЋЕНА ТЕБИ
Заискриш понекад мислима мојим
затрепериш нежно таман да заболи
запитам се онда да ли ја постојим
да би имо’о неко вечно да те воли.
И дођеш тако тек да не даш мира
у снове моје самотне и дуге
обично ноћу кад музика свира
ил’ кад су очи тако пуне туге
Прошеташ сама ходницима ума
кроз које нико није смео проћи
стазама мисли скренеш ли са друма
где год закорачиш мени ћеш доћи
Зато те молим не долази више
нити у снове нит’ у мисли моје
к’о оне летње ненадане кише
к’о љубави што већ не постоје
А сузе тешке просуте без броја
које ни време не може да брише
оне су, драга, ова песма моја
посвећена теби и никоме више
ВЕСЕЛИН ЏЕЛЕТОВИЋ ПАВЛОВ
Ps.Za one,kojima ce se ovi stihovi dopasti...
Дошла си, љубљена, као кошута на пропланак моје душе,
као зрак светла на очи слепе,
обневиделе од чекања на знак Господњи.
Дошла си лако, плаха
и пустила да се прамен твоје косе
зацрвени као нар,
као крв из очију што ми се слива низ образе,
Филистејко, прогнанице народа мога,
пета белих као млеко, меких,
које бих љубио и сада, луд од чежње за тобом...
Далила...
И име је твоје слатко на језику као мед,
као саће што извадих из чељусти лава
мртвог од једног удраца мог...
Прстију обојених каном, блуднице, чаробнице,
омамила си ме песмом свога била
да утонем у сан, као јагње у зубима вука,
што умирено ритмом његовог режања,
не чује звук своје крви док капље на земљу...
О Господе мој!
Зашто си дао да је узмем,
Ти који знаш почетак и...
Danas cu da zivim samo za danas,
jer svaki je dan zivot za sebe.
Sa izlaskom sunca i ja se radjam
i svaki je dan cudo za mene.
Danas cu da zivim samo za sebe,
samo zbog ljudi koje volim.
Zivot je kratak, u trenu nestane,
bicu sretna u svakom trenutku dok postojim!
Svoje istaknute mislioce , filozofe, zakonodavce iz perioda sedmog i sestog veka pre nove ere, stari Grci nazivali su “ sedam mudraca” .
Rimljani su svoje klasicne pravnike ( Papinijan, Paulus, Ulpijanus, Modestin i Gaius , nazivali “ Senat mrtvih” - jos jedan dokaz u prilog tvrdnji da su mrtvi cesto jaci od zivih …) .
Za sedam grckih mudraca smatrani su : Kleobul iz Linda, Solon iz Atine, Hilon iz Sparte, Tals iz Mileta, Pitakos sa Lezbosa, Bijant iz Prijene, Perijander iz Korinta.
Ponesto od svakog od njih ( prema knjizi Bele Hamvasa - Antologija humana , u prevodu S. Babica ) – misli koje smatram biserima …
Mera je najbolja. Postuj svoga oca. Budi zdrav telom I dusom. Slusaj mnogo, govori malo/ Savetuj najbolje. Vladaj...
Ili ipak iskrenije sebičan. To je prava mera stvari, instanca koja ne čini njenog nosioca srećnim a ni ponosnim.
Ipak, to je tako. Nametnuto, malo nametnuto, usvojeno, lakše nego drugo stanje ali to je statika i dinamika našeg društva kojim se može opisati nevidljiva energija kojom zrači ovo poneblje.
Rekli bi pametnjakovići da je to dar ili kolateralna šteta kapitalizma.
Izem ti kapitalizam u kome mala grupa pokvarenih može sve i da uglavnom prodje nekažnjena a velika grupa slepih, sebičnih i uvek ljutitih može da im duva kroz prozor i da ih proziva iza zatvorenih zidova.
Izeš koliko hoćeš ali iz kože se teško može bez plastične operacije.
Možda je ipak lepše biti glup, slep, i ćorav i sebičan. Manje boli, puni novčanik lakše i čini da...
Dok se Ugarska, odnosno Austrija uveliko oslobađala turskog jarma, dotle su Srbija i Mačvanska banovina, kao i manje hrišćanske zemlje oko nje, nastavili da grcaju u ropstvu i teškoj bedi. Danak u krvi, harač, teror i danonoćni strah od četvorice Jovanovih jahača apokalipse pustošili su potlačenim zemljama kroz priviđenje zastrašujućih demona veka mračnjaštva kome se nije nazirao kraj.
Brojna su predanja koja nam govore o spahijskom teroru, o pustošenju života sirote raje i plodova njihovog mukotrpnog rada, od kojih se posebno izdvaja ovo koje sam čuo od brojnih staraca Podgorine i pribeležio ovih snegovitih dana decembra, baš pred Svetog Nikolu i pred svršetak godine proste 2009.
Starci mi kazivaše o krvavoj žetvi i ognju osvete, ni...
Kada te strast obuzme..,
kad srce ti zadrhti i razum zanemoca
ne vracaj se vise u moja skrovista.
Da ne razjaris tigrove zaspale u mojoj krvi,
budi oprezan-ne diraj moja lovista!
Zato razmisli jos jednom..,
bolje nestani brzo,ako se ne znas dati
ostaces zatocenik poludele u meni strasti.
Ili jos bolje-pazljivo moj svet zaobidji,
jer moze u tom trenu i nebo na tebe pasti.
Ako odlucis,ipak..,
budi oprezan,usunjaj se lagano
kao sto kroz prozor ulazi mesec sneni.
Da me dotaknes i osetim te nezno,
da ne zgazis cvet jos neiznikao u meni..
Ps.Posveceno jednom velikom decaku ovde,koji ce se,verujem,prepoznati...
Moja mama je rođena i odrasla u jednom divnom banatskom selu, čuvenom po jednom svom znamenitom stanovniku što je od pašnjaka stigao do svetski čuvenog naučenjaka.
Njeni roditelji, moji Maca i laza su školski primer savršenih babe i dede, a po pitanju mog odnosa sa njima, jedna druga draga baka iz familije je govorila: "Ja ne mogu da zamislim veću ljubav prema babi i dedi od one koju osećam da ti imaš"
Na žalost, vreme prolazi brže nego što bismo želeli i neki dragi ljudi odlaze...
Kada smo ostali najpre bez Laze, posle nekoliko godina i bez Mace, mama i tetka, uz sugestije i podršku brata i mene, odlučile su da zadrže kuću i imanje iako su obe živele u gradu.
Nekoliko godina, dok je Maca bila živa, mama je boravila tamo, pošto je...
Svanuo je,dakle,konačno i jedan dan koji bi se mogao fotografisati bez blica…
Na nebu se ukazalo izlizano mesto kroz koje je sunce viruckalo kao koleno iz ofucanih farmerki,
cipele su trčkarale ispred mene kao koker napokon izveden u šetnju,i prolazeći kraj automobila
uvređeno sam okrenuo glavu od tog samouverenog posesivca koji me danima odvaja od društva…
Ne,pokretna mišolovko,danas me nećeš uloviti!
Danas ću,bogme,nekoga i sresti..
Možda već iza ugla naletim na jednu buckastu..
Zbunjenu…
Sa dioptrijom…
Na jednu koja klima…
Trepće kao gejša…
Čeka da joj pridržiš kaput…
Da…
A možda mi se već na prvom pešačkom prelazu zacrveni jedna Obična…
Stidljiva…
Krotka…
Jedna sa tašnom punom namirisanih stvarčica…
Koja sve poveruje…
Kao lenger...
Ne znam dal je zvezda
to veceras pala
na nas most na Savi
il je nebom vedrim posle kise
zavladao svemir…
Samo znam da vece
ima zracak zlatni sto u noci sija
I odnosi nemir…
Znam da se veselim
I da mi sve prija…
Tmurno nebo modro
Zameni svetloscu…
Misli moje sumorne
Ispuni svemocju…
Kao kakva princeza
Rasplinu se duga nad nama
u prirodnoj boji,
Prava je to dama…
Odavno je ona moj andjeo, svemir…
od kada mi srcem
zavladao nemir…
Gledam je i ..cutim.
Sama joj se divim…
Moj kutak samoce
nista vise nece moci
zameniti tuga…
Sijace mi oci u toj sjajnoj noci...
nebom plovi pruga
kojom ce mi sreca doci…
Posle kise dolazi Sunce...
tako bar kazu , ako ne lazu...
Sunce si moje sto nocu sija,
sto me greje i uvek prija...
Neka nova inspiracija...
=================
Nestati u kapi kiše...
Pitam se, može li kap kiše ugasiti sveću?
I hoće li se i ona uništiti pri tome?
Taj sudar svetova će svakako iznedriti nešto novo?
Bolje, lepše, izdržljivije od njegovih stvaraoca...
Kobna igra vatre i vode, rodjenja i rodjenja, smrti i smrti...
Kapi malene ali u kojoj možeš videti ceo svoj odraz.
Plamena, sveobuhvatnog, minijaturnog i ogromnog...
Ali koji se eventualno mora ugasiti...
Hoće li sveću to uopšte i povrediti?
Ili će joj možda konačno doneti olakšanje, spokoj!?
Jer ona je ionako oduvek sijala zbog drugih,
dok je sama sagorevala u konstantnom bolu...
I ja bih se mogao udaviti u jednoj kapi kiše.
Jer moj plamen nije ništa veći od svećinog.
Duša moja topi...
Na nagovor drage mi prijateljice... Ona je smislia i naslov.
Život vredan smrti
Jos jedna prokleta noć stiže, da pokrene slike.
Kada tama zavlada sobom počeće projekcije.
Bez volje ću, nemo, i večeras otrpeti kritike
Jer film je već završen, bez prava na korekcije.
Režija je svoj posao obavila bez greške!
Reditelj je nemilosrdno dodao bolne scene.
Pišuci muke zaljubljenog para, uz smeške,
Smišljao je kako mirnu reku naglo razbiti o stene.
Splav ljubavi ih je nosio, ove priče glavne junake.
Opijeni plutaše, bez povoda da se izbore sa strujom...
Nisu slutili na kakve ih matica navodi brzake
I da će uskoro nestati u vodopadu beskrajnom.
Kad se naglo strmoglaviše u vodenom huku,
On samo zamoli sudbu da joj podari sreće.
Da se dočepa...
Na takmičenju za anus godine, u moru manekena, foto-modela, porno starleta, negovanih lepotica i lepotana, pobedio je sasvim neočekivano - jedan penzioner.
Za razliku od svih tih čistih, utegnutih, rozikastih, glatkih i nadasve lepo svedenih anusa, njegov anus bio je prepun šuljeva.
Toliko ih je bilo, kao da je umesto anusa imao kesu od 7, 8 ili čak 13 nabubrelih zrna pasulja. Kao osrednji karfiol, mogao se lepo videti i iz profila.
Stajao je tako natrćen ispred stola sa vidno uskomešanim žirijem čiji su se članovi svako malo zgledali, piljeći među njegova dva žilava, tvrda, žućkasto-siva guza, pa onda nešto zapisivali, štiklirali, a neko bi i ustao, pa bojažljivo, vrhom prsta pipkao penzionerove šuljeve.
U jednom trenutku...
:klap::klap::klap:sve mogu da prihvatim....tenis, karate, skolski hor,balet, plivanje, drama.....al' truba ?....
Pobednici ne rade drugacije stvari,
oni rade stvari drugacije
"Uspeh ne znaci odsustvo neuspeha,
uspeh je prisustvo beskonacnih prilika.
Uspeh je dobiti rat a ne svaku bitku!"
Edwin C. Bliss
Napravite Plan akcije
Akcioni plan definisu tri stvari:
Sta zelite da postigneteKako ocekujete da to postignete?Kada planirate da to postignete?
Vecina ljudi nije uspela u zivotu, ne zato sto nije dovoljno inteligentna,
vec usled nedostatka: zelje,pravca, posvecenosti i discipline.
U sledecem postu cu pisati o vaznosti pozitivnog stava.
Sanjam da ćeš doći:
jer mirišu noći, a drveće lista,
i novo se cvece svakog jutra rodi;
jer osmesi ljupki igraju po vodi,
i proletnjim nebom sto od sreće blista;
jer pune topole, i kao da hoće
k nebu, pune tople, nabujale žudi;
jer u duši bilja ljubav već se budi,
i mirisnim snegom osulo se voće;
jer zbog tebe čežnje u vazduhu plove;
svu prirodu Gospod za tvoj doček kiti.
Cveće, vode, magle, jablanovi viti,
sve okolo mene čeka te i zove.
Dođi! Snovi moji u gustome roju
tebi lete. Dođi, bez tebe se pati!
Dođi! Sve kraj mene osmeh ce ti dati
i u svemu čežnju opazićeš moju.
Desanka Maksimovic
_______________________
U spomen N.S.Gumiljevu
Ja držim svojim žuljevitim teškim hladnim rukama
Svoj mali drhtavi plahoviti neizvesni život
Plašeći se da se život ne raspukne
Tek tako od sebe samog u svom treperenju
U svom trajanju izbrazdan dalek i stran i tuđ
čekajući da se još štogod dogodi za pamćenje
Petrograde crni se dan tvog neba
Svetlost zamiče u budućnost
Galebovi mi kljunom grizu oči
Naadiru seni gromki su krugovi vatreni
Ruše se naši beli zidovi
Pustim ulicama promiču šareni tranvaji
Zatvaraju se prozori naših kuća
O Petrograde trome su moje noge
Da me podrže
МЈЕСЕЧЕВА КЋИ
Можда ће траг звијезде што дрхтури
по споредном небу које се тек слути,
наћи пут за лађу у орканској бури
дјевичанске ноћи у којој све ћути..
или ће пак мјесец у крви Врбаса
да направи змаја од древне свјетлости,
на језичку ваге без иједног таса
што у сну врбака двије сјенке мости.
Куда ћемо ноћас Мјесечева кћери
јер под овом мрежом звијезда и неона,
као да нас вјечно закида док мјери
небески судија уз бруј вјечних звона.
Мрак што све зацрни у оку не спава
јер оно се пуни сјенком другог лица,
труном плавог свјетла изван заборава
кад сунце надјача фитиљ једног свица.
U ноћ се не иде наоружан тугом
у ноћ се одлази са најдражом сликом,
у возу од жеља бесконачном пругом
дужина се пута мјери сапутником...
Te noći sam joj oćutao najlepše reči koje znam..
Jednom je rekla da bi sve dala da čuje to što oćutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na ničijoj zemlji između devet salaša, u fantazmagoričnoj oazi koja se u Sahari žita priviđa samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije opšlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima...
I tako, obično u nekoj vedroj noći, roj Neizgovorenih Reči nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije prečicu do najbližih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo...
I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne pod...
Prolazi bez tebe prva zima,
svaka tvoja sitnica sudbinu ima.
Zbijeni ljudi k`o grozdovi,
kroz maglu se vuku vozovi.
Tisina negde kuje zaveru
i eto te,niotkud..
taman kad tugu ispratim
u novi zagrljaj se uselis,
da zavolim-to se ne usudim,
to je uzalud..
K`o pamuk ruke tvoje nezne,
jos pamtim kad mi dodjes nedeljom..
na meni ostarice ceznje
i tvoji dodiri sa posvetom..
Prolaze noci,idu dani,
al` nijedan vise sa tobom..
Snove,k`o camce usidrim
da ne sanjam te,da se ne mucim..
al` uvek nadje me k`o osveta,
ta tvoja posveta..
Ps.Moj omiljeni pesnik,prepoznatljiv stil..znate vec ko je ovo napisao,zar ne?
Zbog tebe
u ovo jutro plavetno
osećam se
tako poletno
Ti svuda si
i svemu daješ čar
u mome srcu zapreten
raspaljuješ žar
Ozi je napravio dobru temu jer ovo je iluzija a moj licni primer dokazuje da vidimo iluziju onda kada nas neko prodrma i kaze BUDI SE LENCUGO USPAVANA VREMENA JE MALO. Dobro mozda ne bas sva velika slova, ono za vreme ostavimo za drugu temu.
Posto me je u ovom slucaju Oziman malo laktom zunuo u nejake plocice( jeste li videli kolike su mu rucerde ) pisem sve ovo sa nekom vrstom imaginarnog bola. Izgubio sam vazduh ali neka te neka Ozi, zapamtio sam te ja, to da znas! Zatim me naterao da stavim one naocare ali ja nisam hteo. Zasto da stavim naocare i zasto da poslusam coveka sa kriminalnim dosijeom? (Sal ima arhiv - nepouzdano) Zatim sam ja njega dunuo a Ozi odleteo metrima u neke kante. Ha nisam ni ja za bacanje Ozi, tu je brzina...
Svi smo mi imali po neki seks koga se rado secamo....Zbog osobe, vremena, mesta ili neceg drugog....Ko zna cega?
Ja imam mnogo takvih momenata i nekako sto idem stariji sve ih se radje secam.....Nostalgija, sta li?
Evo da vam ispricam jedan moj takav dozivljaj, a da mi to ne uzmete za zlo, svoji smo, pa se usudjujem....
A mozte ispricati posle i vi neki vas, pa niko vas nece odati, ostace samo medju nama....
Elem bese to ..... davno.... Jos u onim vremenima dok sam bio mladi student, da ne kazem brucos (moj tata nikako nije voleo tu rec).
Jedne veceri moj prijatelj Ratko (sad vec siromah pokojni) i ja, spremimo nas alat za nocno pecanje somova, stapove i rovce, pa krenemo za Kucuru (mesto u Vojvodini, kraj Vrbasa) jer smo naculi da...
Smatram velikom slabošću i stvarno bih bio potišten
kada bih sve ovo što osećam
morao da ti objašnjavam hudim jezikom čoveka:
rečima sumnjivim,rovitim,razjedenim i nekorisnim.
Postoje svakodnevne,sasvim obične stvari,
koje su mnogima tajna.
"Najčvršća vrata su ona koja su širom otvorena”,
kaze jedan prastari zapis sa Tibeta.
Postoji govor koji će neko otkriti sutra,
a mozda niko neće ni pokušavati da ga otkrije.
Ali,ti ga već sada moraš obuhvatiti mislima,
jer to je jezik značenja,a ne dijalekt naziva.
To je kao da se sporazumevamo u svim vremenima,
sada,iz ovog trenutka,u kojem smo se zadesili.
Pišem umesto tebe Snezani i Alisi.
Šaljem telegrame Pinokiju i Malom Princu.
Javljam se bar jednom dnevno telefonom
galebu...
Истину чекаш на раскршћу бесмисла,
где свака стаза у понор води,
љубав тражиш у очима блудника,
пабирчећи мир са усна расколника,
за милошћу вапиш дављеника,
груди празних ко рака,
ко мртвац свој на одру без наде...
А Истина стоји на твоме прагу
и куца нежно ко лахор на образ,
нудећи себе љупко, крепка,
ко врсна жена покривена,
без таштине ставши пред твоје срце.