Ili ipak iskrenije sebičan. To je prava mera stvari, instanca koja ne čini njenog nosioca srećnim a ni ponosnim.
Ipak, to je tako. Nametnuto, malo nametnuto, usvojeno, lakše nego drugo stanje ali to je statika i dinamika našeg društva kojim se može opisati nevidljiva energija kojom zrači ovo poneblje.
Rekli bi pametnjakovići da je to dar ili kolateralna šteta kapitalizma.
Izem ti kapitalizam u kome mala grupa pokvarenih može sve i da uglavnom prodje nekažnjena a velika grupa slepih, sebičnih i uvek ljutitih može da im duva kroz prozor i da ih proziva iza zatvorenih zidova.
Izeš koliko hoćeš ali iz kože se teško može bez plastične operacije.
Možda je ipak lepše biti glup, slep, i ćorav i sebičan. Manje boli, puni novčanik lakše i čini da budemo ono što ne bi voleli a jesmo.
Sebična, uvek u povoju, tranziciji, nacija rođena pod zvezdama koje nisu osetili slast pobede.
Đe li je rešenje, rekli bi oni koji su doskora bili drugo oko a sad im je i oko i obraz sa druge strane prednjih džepova fermerki.
Tu negde, pliva u mulju, isprljano, odbojno, teško za uzeti a još teže za nositi.
Ako ga uzmeš kajaćeš se ako ga ne uzmeš ni tad ti neće biti bolje.
Tako je to u zemlji Srbiji, gde ništa nije crno belo a ipak crno beli nešto vrede.
Ipak, to je tako. Nametnuto, malo nametnuto, usvojeno, lakše nego drugo stanje ali to je statika i dinamika našeg društva kojim se može opisati nevidljiva energija kojom zrači ovo poneblje.
Rekli bi pametnjakovići da je to dar ili kolateralna šteta kapitalizma.
Izem ti kapitalizam u kome mala grupa pokvarenih može sve i da uglavnom prodje nekažnjena a velika grupa slepih, sebičnih i uvek ljutitih može da im duva kroz prozor i da ih proziva iza zatvorenih zidova.
Izeš koliko hoćeš ali iz kože se teško može bez plastične operacije.
Možda je ipak lepše biti glup, slep, i ćorav i sebičan. Manje boli, puni novčanik lakše i čini da budemo ono što ne bi voleli a jesmo.
Sebična, uvek u povoju, tranziciji, nacija rođena pod zvezdama koje nisu osetili slast pobede.
Đe li je rešenje, rekli bi oni koji su doskora bili drugo oko a sad im je i oko i obraz sa druge strane prednjih džepova fermerki.
Tu negde, pliva u mulju, isprljano, odbojno, teško za uzeti a još teže za nositi.
Ako ga uzmeš kajaćeš se ako ga ne uzmeš ni tad ti neće biti bolje.
Tako je to u zemlji Srbiji, gde ništa nije crno belo a ipak crno beli nešto vrede.
