Ne znam dal je zvezda
to veceras pala
na nas most na Savi
il je nebom vedrim posle kise
zavladao svemir…
Samo znam da vece
ima zracak zlatni sto u noci sija
I odnosi nemir…
Znam da se veselim
I da mi sve prija…
Tmurno nebo modro
Zameni svetloscu…
Misli moje sumorne
Ispuni svemocju…
Kao kakva princeza
Rasplinu se duga nad nama
u prirodnoj boji,
Prava je to dama…
Odavno je ona moj andjeo, svemir…
od kada mi srcem
zavladao nemir…
Gledam je i ..cutim.
Sama joj se divim…
Moj kutak samoce
nista vise nece moci
zameniti tuga…
Sijace mi oci u toj sjajnoj noci...
nebom plovi pruga
kojom ce mi sreca doci…
Posle kise dolazi Sunce...
tako bar kazu , ako ne lazu...
Sunce si moje sto nocu sija,
sto me greje i uvek prija...
jos lepsa kad imas pravog druga.