MOZAIK
Mozaik slažem od osmeha i suza
- na jedan red ljubavi dva reda bola.
Posle svega ni sebe nemam
- samo je tišina istina gola.
A negde zračak nade treperi
i snovi koji buđenje prežive.
Dugine boje strpljivo čekaju
da mi oboje dane sive.
Odmaram krila za novi let
i čeličim se u samoći.
Reči neizgovorene u srcu čuvam
za pravi trenutak koji će doći.
Zorica Aćimović
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Свако добро од Господа свим верницима који данас славе васкрсење Христово!ж
Нека нас Господ сједини у љубави и слози и нека нас све дарује Царством Небеским кад дође у слави Други пут...
Luda je sada je shvatila, da bi dalje napredovala, potrebno joj je da izgradi odnos.
Upravo se ova Arkana odnosi na odnose; oni se ne moraju odnositi usko na ljubavničke osnose, kako naizgled ova karta nalaže, već na bilo koju sferu odnosa. Njome vladaju Blizanci.
Kroz nju izgrađujemo svoja lična verovanja. Kod Prvosveštenika smo prošli kroz zvanično učenje, naučili smo se na grupni rad ... a sada je potrebno da malo raširimo krila i da oformimo i vlastita verovanja.
Ova karta se odnosi i na ljubav. U najjednostavnijem vidu se odnosi na seks, kao telesno ispoljenje iste, a na najvišem nivou predstavlja misteriju ljubavi prema samom Svevišnjem. Negde tu " u sredini" je ljubav jedne osobe prema drugoj, karmička, sudbinska (pošto je...
U mojoj ulici
srecno jutro svane
kada dodje Uskrs
i Sunce nam grane.
Najvise se Uskrsu
decica raduju
spremili su jaja
da se potucaju.
Al obicaj jedan
Jos nesto nalaze
Da se ide ulicom
I jaja se traze…
Krenula je kolona
od vrata do vrata,
Jasna zove Ivanu
Da povede brata.
Spremili su korpice
Da pokupe jaja…
Ceo dan ce ulicom
Da se cuje graja.
Srecna lica njihova
Mnogo nam govore,
Svi ce ljudi takvima
Vrata da otvore.
Kad nakupe jaja
Pune kotarice
Sastaju se pod grmom
Na kraju ulice…
Tu je jedna klupa
Za njih postavljena,
Svi su oko nje
A jaja spremljena.
E tad krece kucanje,
Ko pobedi koga,
To je takmicenje
Jedan na jednoga.
Tako sve do mraka
Tu se cuje graja,
Smeju se, raduju
I lupaju jaja.
Uskrs je pravi
Praznik za decu
Donosi im...
~Prijatelju od srca~
Jer samo ti razumeš ono što ćutim...
WinteRborN~For you~
Noćas,ponoć će odneti moje snove
Otključaće otkucajem srca sve tajne
Koje sam u sebi tako dugo krila
Noćas,izdaće me stare pesme
I krenuću stazom meni nepoznatom
Noćas još,baciću neke stare slike
Prosute reči sakupljaću na mesečini
Živeti jedan tren za koji vredi umreti
Sa zadnjim stihom,zadnjim treptajem zvezde...
Pogledajte kokoske, koje su zatocene. Nekad su nekad bile ptice i nisu nastale nikakvom genetkom mutacijom vec su takve postale svojom voljom.
Ono sta se sa njima dogodilo je da su ih u letu pohvatali i zatocili u kavez. Nekoliko dana su im donosili hranu koje su one preko mere jele, tako da su se ugojile. Posle tih nekoliko dana provedenih u kavezu pustene su.
Jos uvek su mogle da lete, ponekad cak i bolje nego ranije, imale su vise energije. Toliko im se svideo predhodni kavez u kom su imale obilje hrane da su odlucile da se vrate. Tamo vise nije bilo kaveza, vec samo nasuta gomila hrane na jednom mestu. Svaki dan su dolazile na to mesto sve vise i vise gojeci se, dok jednog dana nisu mogle da polete. Nisu previse brinule za to vec...
Posle groznih stega Antihrista
koji u liku zabludelih aktivista
Dušu pravoslavnu držaše okovanu
dodje kraj i iskušenju tomu.
Telo je stradalo
a duša meta je bila
ali je ona preživela.
Telo je u dušu nadu polagalo
i sada ona njegove rane vida
a sama cveta verom negovana
ljubavlju prema Bogu i pravdi vodjena
Milošću višnjom biće nagradjena.
Drugačija slika pravoslavnog sveta
biće sabornošću vernih izgradjena.
Gde se ljubav useli, tu se pamet iseli.
Logau
Ljubav je tako kratka, zaborav tako dug.
Pablo Neruda
Ljubavni pogled dug je tekst. (Nemačka narodna poslovica)
Ko nije nestrpljiv, nije zaljubljen. (Italijanska narodna poslovica)
Čovek se zaljubi gledajući ženu, a žena se najčešće zaljubi slušajući čoveka.
Jovan Dučić
Ljubav je uvek jedno osećanje blagog i prijatnog ludila.
Jovan Dučić
Govoriti o ljubavi, to je već pomalo voleti.
Jovan Dučić
Ja sam podstanar, to je situacija kada plaćate sobu u kući u kojoj ima još 3 - 4 sobe. I u tim sobama ito tako ima i nekih živih duša. I u odnosu na to kakvi su dolazi do različitih reakcija na njih. Na neke sam potezao nož a evo dok ovo pišem seli se jedna stanarka koja će mi faliti. Da ne bude zlih pomisli, faliće mi kao komšinica, kao neko normalan kome su pogledi na izgled zajedničkih prostorija bili isti kao i meni. Ali neka joj je sa srećom! Seli se u stan osobe sa kojom je već duže vreme. A ono što mene plaši je kojia će budala sada da mi dođe za osobu sa kojom ću da delim zajedničke obaveze u vezi održavanja higijene u zajedničkim prostorijama. I evo baš ih čujem kako iznose neki nameštaj. Kažem ja odlazi cirkus iz našeg malog...
Sudim, da ženske velike grudi, u narodu poznate kao SISE, najviše neutrališu nivo razuma, pameti kod ogromnog broja muškaraca...da to nije tačno 100%, ne bi potražnja i ugradnja silokona u svetu i kod nas, bila drastično u porastu.
Nepobitno i naučno je dokazivo, da lepa i skladna ženska zadnjica, smanjuje kod muškarca minimum 90 % svojih intelektualnih i Umnih potencijala.
Nije nikakva tajna, da lepe ženske nogice, mogu takodje kod muškaraca da eliminišu minimum 50 % muških umnih potencijala.
P.S. U prevodu i zaključku rečeno: za sve muške gluposti, bar 50 % su krivi mnogi atraktivni delovi ženskog tela u celini i celosti.
Pošto ne postoji mogućnost da uploadujem,staviću vam link do ISTINE
http://slobadidi.blogspot.com/2010/04/blog-post.html
Kada sam bila dete, valjda zato što sam bila okružena dečacima u kraju i braćom u familiji – jako sam patila što nisam muškoU to vreme sam se jako radovala kada se nekom rodi devojčica, posle su mi dečaci bili mnooogo draži (inače sam najmlađa uz familiji pa su se moja braća redom ženila i dobijala uglavnom mušku decu). U stvari sam uvek volela decu i svi ti klinci u familiji (najstarije su dve devojke jedva deset godina mlađe) me znaju po imenu i svako ima bar neku (lepu) uspomenu iz detinjstva vezanu za mene.
Inače, pre nego što se brat oženio, od mame smo jako često slušali „uputstva“ kako je „vreme“ da se ženimo i udajemo, pa je onda bilo „krajnje vreme“ da se rađaju deca, da bi „pod pritiskom“ priznala da ona, u stvari, želi...
Po ko zna koji put me tuga kaznjava. Udara i baca u cosak sobe. Ruke osjecaju vrelinu i pulsiranje cela. Misao u svojoj jedinoj nijansi klizi niz obraz i pada u more tuge u kom svijet pliva odavno. Vracam se kuci. Moskva je prosla i ostala tamo negdje. Daleko. Ne zelim tamo.
Njegove oči dugo su pretraživale moje lice. Sedeli smo tamo, dva dečaka pod višnjom, odjednom gledajući, istinski gledajući jedan drugoga. Tada se to ponovo desilo: Hasanovo lice se promenilo. Možda se nije promenilo, ne istinski, ali sam odjednom osećao da gledam u dva lica, ono koje poznajem, ono koje je moja prva uspomena, i još jedno, drugo lice, koje viri ispod površine. Viđao sam to i ranije - i uvek me je pomalo potreslo. Samo bi se pojavilo, to drugo lice, na delić trenutka, dovoljno dugo da me ostavi s osećanjem nemira, kao da sam ga već negde video. Onda je Hasan zatreptao i ponovo postao samo on. Samo Hasan.
"Da ti to zatražiš, bih", napokon je rekao, gledajući me pravo u oči. Oborio sam pogled. Do dana današnjeg mi je teško...
Tokom noći svi sanjamo. Čak je i naučno dokazano da svi sanjamo, međutim, nećemo se uvek sećati sna. Kada imamo u vidu koliko vremena provedemo spavajući, jasno bi nam bilo da se taj aspekt života ne može i ne sme zanemariti, niti prihvatiti zdravo za gotovo. O snovima je dosta pisano na ovom podforumu, pa sam želela posebnu temu da posvetim posebnim, svesnim snovima.. lucidnim snovima i srodnom efektu (neki kažu i istom) - astralnoj projekciji.
Šta se dešava kada spavamo? Tokom dana su inače naši energetski centri, čakre, širom otvorene poput latica lotosa, i upijaju energiju. Kada sunce zađe, a padne mrak, tada se pomenute čakre na neki način zaključavaju; imamo potrebu da legnemo i da spavamo. Kada to učinimo, šta se dalje dešava...
Zadušnice
Na planini moćnoj još uvek postoji
selo malo sneno, rosom umiveno,
potok još žubori i pevaju ptice.
al' od ljudi ono je davno napušteno.
Nekada su u njem živeli mi preci,
i čuvali rado svoju dedovinu
koju u nasleđe davali su deci
i spremni su bili da za nju i ginu.
Onda ipak dođe neko drugo vreme,
živelo se bolje širom belog sveta,
gasile se kuće umirali stari,
deda Stojan umro je zadnji prošlog leta.
Dok polako vozim putem trošnim starim,
rukom brišem suzom umiveno lice,
odlazim u selo koje živi samo
kad se sakupimo da odamo poštu
precima na groblju kad su zadušnice.
Dve žene
- " Gde si moja dobra Anđo, odavno te nema,
čini mi se se nismo vid'le sto godina,
pričaj mi šta radiš, kako su sad tvoji,
uostalom ispričaj mi šta sve novo ima. "
- " Fala Bogu, dobro je, još me zdravlje sluša,
al' me zato moja snaja ič ne zarezuje,
sina mi je podbunila pa me boli duša
pa sve moje molbe kao da ne čuje.
Al' batali moje muke. Šta se ovde radi ?
Vidim neka nova lica. Ko su oni Stano ?
Odavno se nismo srele pa sam željna razgovora.
Hoću sve za njih da čujem, pričaj mi lagano. "
- " Vidi onu Ružu tamo kako se šepuri,
kako oštro hoda podignutog nosa,
sad je sveža raspuštaljka, nešto mnogo žuri,
a rekla bih da joj sveže ofarbana kosa. "
- " U pravu si Stano mori, ja sam za nju čula
da onoga oženjenog ispod oka...
Kad sam je drugi put video rekao sam:
“Eno Moje Poezije kako prelazi ulicu.”
Obećala je da će doći ako bude lepo vreme
Brinuo sam o vremenu pisao svim
meteorološkim stanicama
Svim poštarima svim pesnicima a naročito sebi
Da se kiše zadrže u zabačenim krajevima.
Bojao sam se da preko noći ne izbije rat
Jer na svašta su spremni oni koji hoće da ometu naš sastanak
Sastanak na koji već kasni čitavu moju mladost.
Te noci sam nekoliko vekova strepeo za tu ženu
tu ženu sa dve senke
Od kojih je jedna mračnija i nosi moje ime
Sad se čitav grad okreće za Mojom Poezijom
Koju sam davno sreo na ulici i pitao:
Gospodjice, osećam se kao stvar koju ste izgubili
Da nisam možda ispao iz vaše tašne.
Ja sam njen lični pesnik kao što ona...
ГРАЧАНИЦА
Страх ме је био да затећи нећу
призоре исте овог места света
мирис тамјана, недогорелу свећу
коју упалих пре много лета.
Трепери светлост, мешају се звуци
љубави детињства, покољења давних,
искорачи краљ Милутин, држећи у руци
модел цркве из времена славних.
Заслепи ме светлост живописног зида
поврати сећање а и љуте ране,
иза тог бљеска нежна Симонида
носи у руци очи ископане.
Погледом ми нежним душу помилова,
огреја ми срце и блаженство створи
а краљ Милутин, стварнији од снова,
без осуде, прекора, тихо проговори.
Теби се године можда дугим чине,
превише те боли и мучи све ово,
ја сам знао да ћеш доћи, сине,
сви путеви твоји воде на Косово.
Гледам вас, сине, векова осам,
долазе, пролазе разне хорде,
докле год будете ви...
Obožavam po nekad da pojedem slatku pizzu. Pripremi to moja Maki prste da poližeš.
Eto bas juče kaze: "danas ti spremam poseban specijalitet,zove se PICINO OKO"
Uzvrteo se ja,volim slatkiše pa ne mogu da dočekam. Nekako dodje i taj trenutak... kad ona iznese slatku pizzu. Ti reče da ćes da spremiš "picino oko". Spremila sam ali posle slatke i treba da se potrudiš malo. Shvatih ja da me je dobro zeznula pa ću reć: hoću, potrudiću se ali tek kad mi objasniš od kad ona stvar ima oko. Pa koliko se zabavljaš sa njom jesi li siguran da joj nije poraslo...
Toliko sam znatizeljan da hitno odoh da proverim....znam da ima zube al da ima oko..
Recept za "slatku pizzu"
Kupiti zamrznuto testo za picu. Po testu rasuti jednu šaku sveže smrznutih...
Mladosti,
gde ti je pamet bila
mogao sam postati ptica
dok si mi davala krila
a ne pesnik i skitnica
Mogao sam
bez predrasuda i granica
ne opsednut tricama i kučinama
i suvim hlebom
leteti slobodan kao ptica
zarobljen sopstvenim nebom
I nema tih visina
do kojih se i sad ne bih peo
sa izvora sunca vodu pio
al je Ikar u mom srcu
već pomalo ostario
Milan Višnjić
http://fontanasnova.blogspot.com/
Pogledi u tami jesenje tisine
Tvoje reci divljenja,sapati u noci,
Sve je dragi licilo na bajku
U kojoj ce meni princ jedanput doci.
A ja sam mislila da me volis?
Nezno si me ljubio svojim vrelim dahom,
Pricao mi razne price o zivotu…
Sve smo se razumeli i sve smo umeli,
Jer mi nismo preferirali obicnu lepotu.
A ja sam mislila da me volis?
Sedeli smo satima, nikad uzaludno,
Uzivali u svakoj izgovorenoj rechi,
Cak i kad smo se svadjali, onako slatko,
Uvek smo znali sta ce ono drugo reci…
A ja sam mislila da me volis?
Dolazili smo u razne ljubavne krize,
Ljuljali nas vetrovi, bure i orkani…
Cesto nas rdja nepoverenja nagrize
Pa ipak su nam zajedno prolazili dani.
A ja sam mislila da me volis?
Vreme cini svoje, to je vec poznato...
У очима твојим роје се звезде
као свици у летњој ноћи,
као маслињаци златни пресијавају се,
оивичени кедрима лаванским.
У очима твојим засад је
кринова мисирских што опијају
једним дахом, као мирис мараме
што пушташ да ти спадне,
цвете пустињски,
крај зденца изненађујући невиношћу својом.
У очима твојим огледа се душа као језеро ,
као Васељена што дише ритмом Божјих недара,
у очима твојим огледају се тајанствене стазе номада,
кћери народа мога, али ја у њима не видим себе...
"Godinama, ljudi se potucaju i smucaju. Od mesindžera, preko foruma i blogova, do "fejsova".
Zašto? Odgovor na to pitanje niko ne želi da čuje više. I ne samo na to pitanje. Ljudi ne žele više ni pitanja, ni odgovore. Svi odavno sve znaju.
Svi odavno samo žele da se "zezaju" i da žive što mogu zanimljivije, lepše, bolje.
Znaju i zašto su ovde.
Uvek ista pitanja, uvek isti odgovori, lica, nikovi, maskote.
I svi hoće da skrenu pažnju na sebe, da jednostavno kažu "e! vidite mene! i ja postojim!"
A ko si to Ti?
Ti što ovo čitaš, učesnik bloga, foruma, fejsa..
Otuđeni, usamljeni stvor koji se napinje iz sve snage da bude pametan, mističan, lep, duhovit, da pleni intelektualnim bravurama, znanjem i zvanjem, da se svađa, vređa, laže, maže...