Дошла си, љубљена, као кошута на пропланак моје душе,
као зрак светла на очи слепе,
обневиделе од чекања на знак Господњи.
Дошла си лако, плаха
и пустила да се прамен твоје косе
зацрвени као нар,
као крв из очију што ми се слива низ образе,
Филистејко, прогнанице народа мога,
пета белих као млеко, меких,
које бих љубио и сада, луд од чежње за тобом...
Далила...
И име је твоје слатко на језику као мед,
као саће што извадих из чељусти лава
мртвог од једног удраца мог...
Прстију обојених каном, блуднице, чаробнице,
омамила си ме песмом свога била
да утонем у сан, као јагње у зубима вука,
што умирено ритмом његовог режања,
не чује звук своје крви док капље на земљу...
О Господе мој!
Зашто си дао да је узмем,
Ти који знаш почетак и свршетак пута сваког свог створења?
И зашто пушташ да видим крај свој,
ланцима окован, понижен и наружен од оних
чије синове сам развејао на пољу амаличком као стрњику,
једним ударцем хиљаду, другим десет хиљада...
О Господе мој!
Дај ми снагу да се подигнем само једном,
не да бих осветио Име Твоје са Небеса, Вечни,
јер освета је Твоја, Ревнитељу,
већ срце потамнело од греха и очи своје које сам јој дао,
које за њом не лију сузе већ крв назирејску...
http://4.***************/_vIkaLgegzMc/SsX7BJT8EQI/AAAAAAAAAcg/RIb96Io6_eA/s400/samson_delilah_cabanel.jpg
као зрак светла на очи слепе,
обневиделе од чекања на знак Господњи.
Дошла си лако, плаха
и пустила да се прамен твоје косе
зацрвени као нар,
као крв из очију што ми се слива низ образе,
Филистејко, прогнанице народа мога,
пета белих као млеко, меких,
које бих љубио и сада, луд од чежње за тобом...
Далила...
И име је твоје слатко на језику као мед,
као саће што извадих из чељусти лава
мртвог од једног удраца мог...
Прстију обојених каном, блуднице, чаробнице,
омамила си ме песмом свога била
да утонем у сан, као јагње у зубима вука,
што умирено ритмом његовог режања,
не чује звук своје крви док капље на земљу...
О Господе мој!
Зашто си дао да је узмем,
Ти који знаш почетак и свршетак пута сваког свог створења?
И зашто пушташ да видим крај свој,
ланцима окован, понижен и наружен од оних
чије синове сам развејао на пољу амаличком као стрњику,
једним ударцем хиљаду, другим десет хиљада...
О Господе мој!
Дај ми снагу да се подигнем само једном,
не да бих осветио Име Твоје са Небеса, Вечни,
јер освета је Твоја, Ревнитељу,
већ срце потамнело од греха и очи своје које сам јој дао,
које за њом не лију сузе већ крв назирејску...
http://4.***************/_vIkaLgegzMc/SsX7BJT8EQI/AAAAAAAAAcg/RIb96Io6_eA/s400/samson_delilah_cabanel.jpg