Где си сада, Господе и царе,
Жениче душе моје љубљени,
на магарету дочекан, са крста испраћен
Духом љубави зачет,
пољупцем људским у букагије сапет,
копљем прободен, трњем окруњен,
бичем бијен, неубијен,
завишћу сотонском распет,
у земљу забоден, криком узнесен...
Где си мој оче?
А ја остала,од крста Твога побегла,
Неба се одрекла,
у пећину разбојничку сакрила,
душу девичанску разблудила,
са зверима те хулила,
у образ, Јуда, пољубила,
љубав чисту изгубила
и поново се под крст Твој вратила,
понизила - да би устала,
да би се убелила, очистила,
од земље одлепила,
невестом Твојом назвала
хвалу са ангелима запевала,
Тебе, што изгубих, пронашла.