Blogovi

Ako...

Ako se u čoveku želja ugasi da se moćima Zmaja suprostavi u pokušaju hrabrom da se od Uroborosa izbavi tada će se promeniti tok večnog kretanja kružnog natrag do početka tužnog Ali niko zapaziti neće kad točak počne na dole da se kreće Jer kad promena ta se desi Uroboros će tako da udesi da se kao vrline slave gresi i da poraz niko ne obznani heroji biće ponovo zauzdani njegove sveštenice izmeniće svetu lice Evine naslednice biće opet pobednice.
TIKA-TAKA

TIKA-TAKA

(ili neka moja razmišljanja I životi inspirisana ko zna čime) TIKA-TAKA Da je sreće k’o što nije pa da glava moja snije, pa da srce reči piše da viš' kako duša diše, Vako radim kao dragstor, moram jadna, kud ću, šta ću lomatam se po bespuću od propisa I cifara. Zaglupeću grdna li sam Šta će Maca posle s menom Tako glupom I čak snenom? Da mi nije stiha, rime I po koje reči fine Ona bi se zvoca teška Razmahala dušom knjiškom Ubila bi ovo malo U men’ blago što ga čuvam Reči moje što sad zbore Preko reke, preko gore I slikica tu po neka Ipak ima meni leka. Preživeću, nadživeću Iz inata ljudski zdravog Imam samo pola sata Da naranim dušu malu Dok ne stigne opajdara Da mi zvrnda, da mi baje Dosta vala, navikla sam Pola sata…..puna kapa...
ЉУБАВНА

ЉУБАВНА

У свитање, док се руже још росом буду китиле, а кринови медили врт, пре него замирише шербет у шатору бедуина, постељу твоју украсићу латицама, а себе ко дрво кипариса. И пустићу зору да руменилом својим сакрије стид девојачки, док у мојој коси заборав не нађеш, и љубави се нашој, као кући вратиш.
Ljubav i tuga

Ljubav i tuga

Smrti, smrti, crna smrti, Ti si došla po nju - je li? Ne preseci, Boga radi, Vezu našu! - A smrt veli: Ja razumem tvoju strepnju, Presekla sam vezu mnogu; Vaša j veza tako jaka, Preseći je ja ne mogu. Samo ću joj - to mi s može Drugo ime sada dati, Do sada se ljubav zvala, Odsad će se tuga zvati. Zmaj
Jedna Ljubav pt2

Jedna Ljubav pt2

...Varnica je blesnula..trznula je ruku,nasmejavsi se,bez reci. Kod nas je uvek bilo tako,bez reci..ali se okolina topila od nabijenih emocija u vazduhu i svako je mogao to da oseti da je stajao pored nas. Tek koju rec bismo prozborili jedno drugom,a i to onako stidljivo,kao mala decica koja crvene dok se drze za ruke. Uglavnom su pogledi leteli izmedju,ujednaceno,cak sam je ja posmatrao,cas ona mene,onako stidljivo na smenu .. A ona,nije mirisala na sveze prolece,ni na zanosno leto..pa cak ni na gordu zimu,niti srebrnu jesen.. njen miris je bio potpuno nepoznat,kao da je stvaralaod novu vrstu posebnog cveta,duginih boja i raskosnih latica.. i glatkog stabla,sa mlecnim sokom u sredini koji te u toplim nocima napoji.. Sve sto sam...

Prijateljstvo .....

Izmedju coveka izene postoji osecanje prijateljstva samo dok su mladi , a oni su prijatelji u mladosti samo ako s fizicki ravnodusni jednoprema drugom ..... Ljubavnici su najveci utopisti a ljubav je velika utopijaaa jer u ljubavi nema niceg razumnog ...

Mama,tata i mi.

čedina_zebra;13467329] Otac joj je bio šumar, jak, naočit čovek i u ta nesrećna vremena po ceo dan bi izbivao od kuće ne bi li svojim kćerkicama obezbedio koliko-toliko sit smešak na rumenim obraščićima. Bila je najmlađa od svojih devetero sestara koje su pored nje odrastale u lepe devojke a da toga nisu bile ni svesne. Majka je opet bila trudna i znala je da će opet dobiti sestricu i još jedan krevetac baš kao njen i sada će ona biti ta na kojoj je red da pazi na mlađu sestricu baš kao što je njena starija sestra pazila na nju. Uzglavlja u toj velikoj devojačkoj sobi bila su puna drvenih lutkica urađenih veštim rukama brižnog oca i ponekad se pitala jesu li i one njene sestre ili su tu samo kao spomen velikoj ljubavi i veselom...

Moj krst

Svoj krst sam izabrao sam Doduše on me je čekao spreman Nosih ga bez gunjdjanja do sada Ne kriveći druge, ne bežeći od jada Znajući da život je put kojim se strada Al nikad me nije napustila nada i vera u reč što na Gori bi izrečena pre nego što On postrada

Bozanstvena Komedija

Negde na sredini svoje zivotne staze shvatio sam da se ne nalazim tamo gde zelim da budem. Kao da sam skrenuo sa pravog puta i zalutao u jako los kraj grada. Uopste, ne zelim da se secam koliko je sve to bilo lose, skoro da mi je doslo da umrem ili tako nesto. Pricam vam o svemu tome samo zato, sto je, na duge staze iz svega toga proizislo mnogo dobrog. Uopste mi nije jasno kako sam uspeo tako da zalutam, kao da sam hodao u snu... Dante Aligijeri

Kodovi za uredjivanje stranice saveza BiteFight

Izvinite ako spamujem ali sam pretrazio ceo internet u nadi da cu naci kodove za uredjivanje stranice saveza u BiteFight... Osnovao sam svoj savez i probao sam sve moguce kodove ali ni jedan ne radi... Zato vas molim pomozite mi da nadjem kodove za uredjivanje stranice saveza... hvala unapred PS. igram na BiteFight.rs Server 2

Celav sam, pa sta! :)

Ima neka pjesma koja tako glasi! :) Dosta mi je dlaka svuda po kuci, dosta mi je bola u korijenu kao da su mi iglice zabodene, a ne kosa. Dosta mi je toga da ne smijem proci rukama kroz kosu jer znam da je vec trula i da ce ostati celavi pecat iza mojih prstiju. Plakala sam. Neke zene placu i kad ne mogu da namjeste frizuru. Jedan pramen strci i to nije to! Zagrlila sam dragog i tako u zagrljaju se okrenula put ogledala. Taj vanzemaljac nisam ja! Ali sad sam dobro. Izrasce ljepsa nije neka utjeha jer ne znam kako da preguram dane do tada, kako da se ne obazirem na poglede. Periku cu sjutra odnijeti na sisanje, ali vec je mrzim i mislim da cu se cesce odlucivati za marame. Koliko god da je vazno sto sam dobro, sto sam drugu terapiju...
KO CE ZIVOT DA RAZUME?

KO CE ZIVOT DA RAZUME?

I zivot ovaj ume da iznenadi, Pokaze zube pa se nasmesi. Pita se covek ponekad: Gde to gresi? Ponekad nas obraduje sitnica neka Koja je velika u ocima nasim... Jos cesce se velike srece plasim... Cesto nas sreca zna zaobici Ma koliki da ulozis trud... Tada se pitamo: ko je ovde lud? A onda kada se najmanje nadamo Obasja nas iskra srece i radosti. Zamirisi pupoljak nase mladosti. Znamo da pupoljak brzo nestane, Preraste u pravi mirisljav cvet... Dodje nam da pitamo: posto je svet? Ali ni cvet ne traje vecno. Zamirisi tako jako i ...uvene. Pricam o ljubavi, navikli ste to od mene. Ljubav se siri ko miris bagrema Kad mirisi cela okolina... A oko nas cvetova belina. Zaista ovaj zivot iznenaditi ume. Ko ce njega da razume?

JOŠ GORČA PESMA

Još gorča pesma Priznajem: mi stvarno ponekad čudno podetinjimo. I umesto da sam veliki, ozbiljni, najdragoceniji tata, ja pravim takve detinjarije od kojih i ti pocrveniš. I umesto da je mama nežna i pažljiva mama, onako kao mame iz doba našeg detinjstva kad su nas budile poljupcima, a ne sanjivim gunđanjem, — mama se sada u tvojim očima razbija iz jutra u jutro kao ispušteni tanjiri koji se ne mogu slepiti. Podetinje i tetke iz prepotopskih vremena, kenjkave usedelice sa braon ovalnih slika iz doba vatrogasnih i zanatlijskih balova kad su im se udvarali učitelji ili šefovi stanica i stavljali u danas već požuele spomenare jedan cvet da se presuje uz pet–šest glupavih stihova. Podetinje i strogi i ukrućeni ujaci što nose u...

Jedna ljubav pt1

I Pomalo goreci,skrenuo sam pogled sa njenih ociju nadajuci se da to nista ne znaci. nadajuci se da ti maleni minuti provedeni sa njom ne znace nista vise od jedne male price mladih u potrazi za sustinom.. Ali senka njenih ociju me je pratila mesecima,uhodeci me,spijunirajuci..prateci svaku moju misao i podsecajuci me na nju. Pokusah da pretvorim ta osecanja u ljubav..ali nje nema...ona cak ni ne zove vise Nju bas briga,ko li njoj luta mislima dok njene same oci svrckaju po mome srcu. Dal ona to zna.. A ja,zivim sporo i dalje prateci senke vremena,starih dobrih dana, Tek povremeno mi zasija u glavi onaj zvoncic koji joj je visio sa tanke bluzice,ili me ugreje njen mekani dodir.. Protresem glavom i nastavim dalje sa zivotom.. a onda...

NE DAM TE

Ne dam te prošlosti i prolaznosti jer one nemaju milosti za male ljudske radosti Ne dam te godinama ni uspomenama Ne dam tu priču o nama gorkim vetrovima ni mutnim vodama Ne dam te kafanama lažljivom piću i beznadju Svi to mogu da ti kažu svi koji te sretnu i koji te nadju Milan Višnjić
FILOVAN DAN

FILOVAN DAN

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) FILOVAN DAN Lepo jutro. Toplo i milo... ukrašeno cvrkutom ptica.Podseća na one lepe šustikle, starinske i optočene čipkom rukom radjenom.Prosto leprša u svojoj nežnosti tako majstorski izvedenoj od strane najstarije pletilje na svetu..... Jutro oko nas pripija se uz stas dotiče svaku našu vlas jutro .....samo za nas I sad......pijem kaficu...mir je, tišina....čuje se cvrkut. Psi leže i polubudni osluškujući svaki moj udisaj.......kao zapete puške čekaju da ustanem ....a ja pišem. Zapravo, imam toliko emocija da ne mogu da se odlučim.....teško je kada ih nema, ali je teško i kada ih ima puno. Čekam 8,30 da probudim ćeru pa da idemo na pijacu. Da udahnemo miris zeleniša...
VOZ

VOZ

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) VOZ Voz.......stvarno se nekad osećam kao lokomotiva koja vuče previše vagona.....ali samo po nekad. Na kraju krajeva, svi se tako osećamo, pa što ne bih i ja. Dobro je to, svrsishodno, jer saznaš gde su ti granice. Jučerašnji jako naporan dan, ispunjen nervozom, ljudima, papirima, informacijama, telefonskim pozivima skoro bez prekida, zahtevi, prohtevi, rešavanje svega i svačega i na kraju začinjen bolovima u želudcu i još jednim saznanjem da nikad nemam ni jedan praznik, koje me klepi po glavi (ali ga brzo prevazidjem....pa navikla sam za tolike godine), sam rešila da prekratim i odem kući. Otkačim sve moje vagone i kažem „Ljiljka, vreme je da se lokomotiva malo...
BIĆE TU...

BIĆE TU...

(ili neka moja razmišljanja inspirisana ko zna čime) BIĆE TU..... Lagano........sasvim lagano otvaram oči.....pa opet sklopim......pa otvorim. Pogled snen, zamućen još uvek od sna što umom vlada. Kroz trepavice prodire zelena lelujajuća boja......borovi igraju. Ideja o budjenju polako dopire do svesti..........krči put kroz zamršeni lavirint sna.......Telo želi još da ostane u lavirintu....toplom, mekom, tihom......nema reči, zahteva, prohteva.......samo ušuškana, nežna mekoća sna.....tonem.......lepo je......još samo malo. Podsvest, taj strašni odgovorni stvor otvara mi opet oči......zašto borovi plešu...........koji je dan........nema veze, dan je.....znači, idemo dalje.....ovog jutra sasvim lagano......ipak nije san. Polako...
CRVENI FERARI

CRVENI FERARI

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) CRVENI FERARI Ubi me želudac....čupa I uvrće k’o da je stomak tudj...a ovi nagrnuli kao muva na g......pogodite šta sam ja hahahahahaaha, a vala se tako i osećam.......mislim ne smrdim nego se osećam loše ….. lepi srpski jezik......mož’ da kažeš šta ‘oćeš a da ne pogrešiš.......kad smo mi dvosmerni I duše nam šarene.....k’o šareni autoputevi sa rupama da razbiju monotoniju….a I propisi su nam isti takvi……šareni, šareni pa rupljivi. E, mrzim praznike......ali stvarno mrzim......svi zovu, dolaze, prolaze, donose kamare papira, pljušte informacije sa svih strana……po ceo dan imam bar jedan telefon u rukama I vezu na čekanju. Kao da svi polude kad dodju praznici…..i uvek sve...

Давнашња песма

Он није ја добро то знаш и џаба затвараш очи док га љубиш јер он није ја Не зна он од чега затрепериш и зашто од чега задрхиш и како од чега ти колена клецају увек не зна он то па чак ни када то изазове у теби јер он није ја Он те не зна никада и неће јер он, он није ја и никад му нећеш веровати као што си веровала мени јер он није ја И знај да си, кад си одлазила, однела више од пола мене Али знај и да си више од пола себе оставила Зато нити један ОН никада неће надоместити то што теби недостаје јер он није ја

5. Bezosećajni gade

Vodiš me, u zanosu i zabludi pratim tvoj put, ali ravnodušnost tvoja ubija me meko, teško dišem jer dah mi je gorak i ljut trebaš mi, a tako si daleko. Tvoje reči, jedina strast za kojom žudim, neznano želiš da odeš od mene što pre, misleći na tebe, setne duše se budim, prezirući te plitke i male reči koje mi znače sve! Pažnja tvoja za mene je droga: ne smem je imati jer je zabranjena i škodi, ali nekako bezazleno nađe put do bolesnog uma moga, koji zna da mu štetno ipak godi. Bezuslovno te čekam, jer želim makar najmanji deo tebe, i iako me nesvesno povređuješ, tvoja tajanstvenost me radoznalo grebe. Al' daš mi ponekad trunku nade, i žao mi je što ne osećaš isto što i ja, ali potrudiću se da te boli kao ništa, bezosećajni gade, ka...
DOK FRULA ISPRAĆA DAN

DOK FRULA ISPRAĆA DAN

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) KAD FRULA ISPRAĆA DAN Ispraća frula i reku i suzu Ispraća dan sa osmehom zvuka I dušu ima svaka boja K’o nebo plava, k’o šuma zelena K’o mak crvena, k’o med medena. Pogledaj uz zvuke u polje, u drvo, Šareno nebo što presvlači se sada. To dan na odmor zasluženi hodi A noć dolazi da sa nama brodi. Videćeš boje kojih samo tad ima I zemlja i cvet, i reka i lug , pa čak i put Bojama drugim boje svet I nije to više boja lana To je boja što želi da sanja Umorna od ovog dana. Videćeš šumu što uranja u mrak I reku što pospano jezdi Pticu što mladima se vraća Čućeš sovu što hukanjem mudrost svoju plaća. U dremež padaju livade i bašte Prašina se sleže da odmori malo Život...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top