Blogovi

Зборашима-Гусле

Зборашима-Гусле

СРПСКИМ ДОБРОВОЉЦИМА Помаже Бог и свети Ђорђија следбеници Љотић Димитрија, витезови из светског рата Мушицкога Косте команданта, и чувари хришћанског морала Светосавске цркве и олтара , добровољци из ратнијех дана храбра војска Недића Милана, и срећна вам Слава Свети Ђорђе на свакоме месту па и овде. Ваше борбе одавно су прошле а смене вам нове нису дошле, пола века минуло је веће а скоро ће и ово столеће. Све се мења под Небеским сводом осим Творца, што влада природом, и остаће за вечна времена док не дође, вашег пута смена, рад и дјело Љотић Димитрија кога српска изнедри нација. Он је пророк што најприје виде како српство низбрдицом иде, како човек нихилизму жури сатанскоме царству и култури. Он је српским...

Lucidni snovi i astralna projekcija - 3. deo

Kako da se "probudimo" u snu? Meni je najefikasniji bio sistem "provere". Svi imamo neku specifičnost koja se ponavlja samo u našim snovima, a koja je definitivno prisutna i moguća samo u snu..npr ja često letim u snovima. E sad, inače dok sanjamo, nama je to skroz "normalno" i mi smo potpuno nesvesni da "negde tamo" leži naše telo i spava, dok mi bezbrižno astralno unaokolo lunjamo :D. Međutim, upravo tu različitost možemo iskoristiti. Preko dana, dok smo budni, treba često da "proveravamo" da li sanjamo. Na primer, "proverimo" možemo li mislima da pokrećemo predmete. Tražimo neke nelogičnosti koje su specifične za san, posmatramo hoćemo li videti našeg komšiju kako lebdi i sl. Ta "provera" nam ne oduzima mnogo vremena, svega par...
Kočija

Kočija

Iako Kočija asocira na kretanje, juriš.. kad malo bolje pogledamo, videćemo da - kočijaš uopšte ne drži uzde u ruci, kojima bi kontrolisao sfinge. Kako se onda on uopšte kreće? Luda na ovoj tački shvata da je za kontrolisanje situacije potrebno mnogo više od ispunjenih materijalističkih uslova - potrebna je duhovna snaga. Kočijaš je toliko uznapredovao da je u stanju usmeriti svoju volju na sfinge, a da ih ne kontroliše uzdama! I kuda će putovati takva neobična kočija, spoj materijalnog i duhovnog? Pomoću te kočije ćemo istraživati razne sfere postojanja, putovaćemo tom kočijom i istraživati do sada neistražene predele i otkrivati duhovne tajne... Kočijaš je heroj koji ima visoke ideale, i sprema se da krene na put kojim će dostići...

♥ SVE JE DOBRO KAD SE DOBRO SVRŠI ♥

Animirani i bajkovito-met(l)aFORIČAN prikaz primera internet nazovi-stalkinga. Ovako je počelo: A ovako se nastavilo: Uloge: Vuk - samozvani stalker, neznalica kome je neophodna stručna pomoć (po Zlatnom irvasu) i divljak (po Crvenkapi), zanimanje chater, beznadežno gladne sujete povređene od strane Zlatnog irvasa do te mere da frustraciju ispoljava na kome stigne, pa čak neko vreme i tripuje da Crvenkapa raspolaže moćima Zlatnog irvasa u pogledu ispunjenja njegovih želja, odnosno da je Zlatni irvas lično Zlatokosa Crvenkapa - usputna nazovi-žrtva stalkinga, urbana copy-paste mačka, zanimanje društveno-istraživački rad u globalnim lovištima na polju ljupkosti, borilačkih veština i eksperimentalnog amaterskog veštičarenja...
MOJA VOJVODINA

MOJA VOJVODINA

Tu sam sretan gde cujem devojacke pesme lezim u senci hrasta i pijem ladnu vodu s cesme pod pendzerom distasi sviraju tamburasi di se uprezu cilasi i znaju me svi salasi. Di gori ona lampa di onaj djeram skripi tu ce mi dusa skoncat tu su mi dani lepi i drag mi kirvaj selo prelo i rakije vrelo di zivim ko becar pa me znade svako selo Tu sunce polje kupa tu mi je jedini dom tu kosti mojih predaka sanjaju slatkim snom ne mogu to opisati ne bih drugacije znao disti od tuge bih umro da zito nemogu mirisati Da nevidim svoga sora ili svoga sokaka pre nego sto sklopim oci jos jednom pre mraka Tu me napravio otac tu me majka slova ucila ako budem morao otici, tu cu se vratiti ja Gde je moja njiva moja sljiva moga konja griva i moja krv ziva...

Onos,cholos i poneka mania..

Znam da se o ovom problemu uveliko piše i priča..ono što nisam znala je da ima i klinički naziv – oniomanija, koji egzistira već preko sto godina. Znači da ovaj problem nije nov,samo je u skladu sa razvojem društva dobio nove dimenzije. Htela sam da dam neki svoj osvrt na ovu temu.Obzirom da mi se uklapa u koncept bolesti i problema savremenog društva, ne ide da je izostavim. Znači pripadam visoko rizičnoj grupi kad je ova bolest u pitanju,time što sam pripadnica ženskog pola,jer dokazano da uglavnom žene napada ovaj virus (čak preko 90%). Dakle sa naučne strane,ispitivanjem,utvrđeno je da se tokom kupovine,u delu odgovornom za razumno razmišljanje i postupke dešava pojačana aktivnost.Ni jači pol ovom prilikom nije pošteđen,kod njih se...

***

Seks je drti Kad se trti Kad se meće Eto sreće Kad se vista Cura blista Kad se šipu Blago tipu Kad se trpa Tad se drpa Kada curi Tip se duri Kad s' ne gura Duri cura Kad se svrši Prsk se vrši Tip je drsk Kada prsk

.. o zakonima borbe ..

.. znači .. moguće je da postoji cilj .. i da do njega nije moguće .. moguće je da prema cilju treba prokrčiti put .. i da je to moguće .. .. kod toga treba paziti .. .. ne ulaziti u borbu ako ne poznaš teren .. u nikakvu .. poprište bitke mora biti tvoja domovina .. dio tebe .. .. prije borbe očisti mjesto borbe .. ostavi samo ono što treba .. na bojištu treba biti jasno što postoji i kako je poredano .. .. očisti se .. odbaci nepotrebno .. odrekni se nepotrebnih stvari i misli .. zadrži ono što treba i to neka je uvjek tu .. kao puška u ratu .. .. donesi odluku .. suštinki je svaka borba borba za život .. razmisli dali ju hoćeš .. kada si spreman kaži da i nema vraćanja .. .. odmori se .. zabavi se drugim .. nije potrebno...
GUGUTKA

GUGUTKA

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) GUGUTKA Volela bih da sam ptica Ali mala, ne velika Kao što sam mala žena Eto, može gugutkica. Pa da mogu da poletim Da zavučem svoje telo Svuda gde bi oko vrelo Pogledalo znatiželjno. Kad bih bila ptica mala Pa da mogu da poletim I na dlan ti.... eto, sletim I u ruku cela stanem Pa da dušom malo danem. Da poletim domu svome Da na granu ruže stanem Snagu od nje da udanem. Da smeh meni dušu hrani Da mi budu lepši dani Pa da tako duše site Ugnjezdim se ja na dlanu. Da na dlanu velikome Sav me umor odmah prodje Da u miru ruke tvoje San usnijem na oblaku. Da mi ruka tvoja topla San navuče kao halju Osmeh da me uspava Ljubav da me prekriva. Paperjastim mirom mekim Da ogrnem...

Hrkljuš

Hrkljuš je za potrebe televizije izmišljen sport, „narodna igra“, nastao krajem osamdesetih godina 20. veka, kao ideja tvoraca popularne sarajevske TV serije „Top lista nadrealista“. U jednoj od epizoda može da se vidi i . Igrači se (više njih) rasporede u krug i zauzmu odručni stav (razmjeranje). Potom vođa igre u krug ubaci loptu krpenjaču nasumice jednom od njih. Otpočinje dodavanje krpenjačom. Kome lopta ispadne iz ruku, napušta krug, udara se pesnicom u čelo i viče „Do mene, do mene“. Kada vođa igre vikne: „Hrkljuš“, pobednik je onaj kod koga se nalazi lopta. Hrkljuš je svaki učesnik koji je ispao iz igre. Za njega je to je ponižavajući čin a igra se odvija dok svi učesnici osim poslednjeg ne postanu hrkljuš. Pobednik je igrač...

Jednom mostu, jednom gradu i mnogim ljudima s ljubavlju...

NASTAVAK četvrtak, 5. novembar 1992. Pre podne u Novom Sadu. Prohladno je, ali vedro i lepo. Nalazim se u “mom drugom gradu” i osećam se predivno... Dok laganim korakom idem prema “Miletiću” gde mi je jedan zelenooki mladić zakazao sastanak, osećam koliko volim taj grad i koliko mi je nedostajao... Stižem malo ranije, šetam Trgom i osećam svu radost susreta sa Novim Sadom... On mi prilazi sa osmehom. Sedimo na klupi i razgovaramo dok u sebi osećam onu prepoznatljivu toplinu koja prati sreću... “Gde ćemo?”, pita me uz neizbežni osmeh i dodaje: “Ti si gost, ti biraj!” “Hej, ja u ovom gradu ne mogu nikad biti gost! Tu sam studirala, to je moj grad i volim ga!”, odgovaram sa osmehom. Njegovim licem prolazi jedva primetni trzaj...

Jednom mostu, jednom gradu i mnogim ljudima s ljubavlju...

DEO PRVI četvrtak, 1. april 1999. Jutro. Kroz otvoren prozor moje sobe dopiru proletnji zraci Sunca... Priroda ide nekim svojim tokom, a ja prvi put u životu želim da ga zaustavim... Ne želim da otvorim oči... Ne želim da počne još jedan dan ispresecan zavijanjem sirena, zujanjem aviona iznad glave, strahom... Ne želim više nikad da na TV ekranu srećem tužne, uplašene poglede dečice u čije se uspomene upisuju bombe koje razaraju njihovo detinjstvo... Ako budem dovoljno dugo držala zatvorene oči, možda će prestati... Kad sam bila mala, verovala sam da ja sanjam nečiji život, kao da i moj život nije ništa drugo do san neke nepoznate devojčice... Možda će prestati noćna mora onog u čiji sam san zalutala, možda treba samo malo duže da...

bz3

Znam ja dobro za sta ti trebam i zasto me zelis. Treba ti stalni zapadni vetar da jedris oko sveta, kad te izdaju monsuni. Treba ti miran zaton da se sklonis, kad se umoris od bacakanja oluja. Treba ti u njemu izvor da pijes slatke vode i da speres so sa posekotina. Treba ti neko da ti provlaci ruke kroz kosu, da bi mogla da mu mirno zaspis na grudima, u kojima za tebe kuca srce. Treba ti neko kome si najlepsa i najbolja. Treba ti neko ne da te voli, nego da te obozava, neko ko ne vidi tvoje mane, pored koga ces se osecati savrsenom. Treba ti neko da istrpi sve tvoje hirove, kao psic kojeg istuces, a on ti se za par minuta ponizno umiljava oko nogu. On ne sme da pomisli na sebe pre nego na tebe. On mora da bude tu, slusa tvoje...

i levom i desnom

otišo čekić na ispovest kod popa pa će pop: -reci sinko.. -pa eto oče, ja znam da mi ne bi smeli da imamo drugog bloga osim jednog.. -boga.., ispravi ga pop. -molim? -boga,sine, boga.. -m, da..Dakle, ako bi mi sad imali više blogova, onda to znači.. -Vidi sine. Ne kaže se bLog, već bOg! Ko te je to tako nakaradno naučio? rasrdi se pop. -na to se čekić užasnu pa reče, blože mi oprosti.. pa ona će deca na krstarici sva u pakao.. -ne kaže se ni krstarica, nego crkva, reče pop i ode po đački nakovanj broj dvanes.:amen:

JEDNA DIVNA PESMA

Lagano umire onaj koji ne putuje, onaj koji ne čita,onaj koji ne sluša muziku, onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi. Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav, onaj koji se pretvara u roba navika, postavljajući sebi svaki dan ista ograničenja. Onaj koji ne menja rutinu, onaj koji se ne usudjuje obući u istu boju i ne priča sa onima koje ne poznaje. LAGANO UMIRE ONAJ KOJI BEŽI OD STRASTI I NJENOG VRELA EMOCIJA: onih koje daju sjaj očima i napuštenim srcima. Lagano umire onaj koji ne menja život kada nije zadovoljan svojim poslom ili svojom ljubavi, onaj koji se želi odreći svoje sigurnosti radi nesigurnosti i koji ne ide za svojim snovima. Živi danas, reskiraj danas, učini danas ! ! ! NE DOZVOLI LAGANO UMIRANJE... NE...

JEDNOM CU ZNATI

Jednom cu znati sa drugim trajati.. Jednom su mi rekli da osobe poput mene nikada ne nadju mir i da ceo zivot jure neku svoju iluziju.. Da li si ti iluzija? Kada se tiho poklope kazaljke u mom srcu,znam..ti si jos uvek moja misao prva. Vise ne znam da li su ti nasi trenuci bili tako veliki ili ih moja glava velica,u ovo vreme sto se poput tuge razjeda izmedju nas. U poslednje vreme u cutanju nalazim mir. Znam da ne mozes da me zamislim da cutim,ali eto..i ljudi se mogu,izgleda,promeniti. Cutim,sanjarim..ne nista veliko,ne nista posebno..cak ni tebe.. Jednostavno,uzivam u zvukovima dana,u mirisu vetra,u mislima svojim. Sve jace mi se javlja misao o odlasku nekud daleko. Znam i gde.. A ako odem,ici cu sama. Samo je dovoljno da ponesem...

Jedna Ljubav pt3

III *Ponekad jos u moj filcani sesir spustis osmeh ko carobni cekin* kako je ona znala da se smeje,da me opije tim pokretima njenih usana,sjajnih,zivih *i tad sam svoj jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj licni harlekin* a bez nje,ja nisam bio ja..nisam bio svoj..bio sam tudjin bez emocija,bez lica..bez maste *ponekad jos suza razmaze tintu* nekad,bas kad onako iznenadno padne kisa suza na hartiju.. *i ko domina padne zid u lavirintu* i slomi se u hiljadu nepostojecih delova koji lebde u vazduhu poput tamnih misli *tako prosto, ponekad jos stignemo do nas* na trenutak se tada javi maleni tracak nade,ali samo iskra..nista vise *Nedostaje mi nasa ljubav, mila a bez nje ovaj kurjak menja cud* menjam se,da..promenio sam se..da li onda...

Shine On You Crazy Diamond

"Shine On You Crazy Diamond" Remember when you were young, you shone like the sun. Shine on you crazy diamond. Now there's a look in your eyes, like black holes in the sky. Shine on you crazy diamond. You were caught on the crossfire of childhood and stardom, blown on the steel breeze. Come on you target for faraway laughter, come on you stranger, you legend, you martyr, and shine! You reached for the secret too soon, you cried for the moon. Shine on you crazy diamond. Threatened by shadows at night, and exposed in the light. Shine on you crazy diamond. Well you wore out your welcome with random precision, rode on the steel breeze. Come on you raver, you seer of visions, come on you painter, you piper, you prisoner, and shine!

Senka

Zbog svega sto smo najlepse hteli hocu uz mene nocas da krenes, ma bili svetovi crni ili beli, ma bili putevi hladni il vreli, nemoj da zalis ako svenes. Hocu da drzis moju ruku, da se ne boljis vetra i mraka, uspavana i kad kise tuku, jednako krhka, jednako jaka. Hocu uz mene da se svijes, korake moje da uhvatis, pa sa mnom bol i smeh da pijes i da ne zelis da se vratis. Da sa mnom ispod crnog neba pronadjes hleba komadic beli, pronadjes sunca komadic vreli, pronadjes zivota komadic zreli. Il crknes, ako crci treba, zbog svega sto smo najlepse hteli
ONA IDE

ONA IDE

Ona ide u svetlu lepote ko noc blaga u zvezdanom sjaju. Sve sto ima u svetu krasote: Svetlog, tamnog - njene oci daju. Sve neznosti i divote s njima, sto dan blistav ne moze da ima. Ni zrak manje, niti vise sama sen u valu crnih joj vitica Il u skladu loknica il prama sto se spusta preko njenog lica. Preko cela gde cedne, spokojne Misli - svoga mesta su dostojne. Na tom licu koje ozarava Srecni osmeh vecite vedrine, Gde dobrotom svakog ocarava Mirni odsjaj vecite vrline, Na tome se divnom licu cita Ljubav - mirna, nevina, vecita. DZORDZ GORDON BAJRON

Moj Zivot ...

Takav je moj zivot dok ga zivim i uzivam Ja ga ne vidm jer stalno bezi ispred mog pera Kada ga zalim i patim tad ga vidim jasno ali ni tada ne mogu skroz iskreno i verno da ga opisem jer u moje telo se stalno uvlaci neka zelja ili neko zaljenje i kvare veliku i lepu sliku .....

Sta cu raditi

Probudicu se se popodne u polumraku sobe spustenih roletni, odbauljati do stola i popiti pola solje hladne, slatke crne kafe od sinoc. Umicu se u vc-u hladnom vodom, ne paleci svetlo. Izasavsi, konacno cu se osmeliti da otvorim prozor i za trenutak cu oslepeti od sve svetlosti koja ce pokuljati unutra. Napolju ce biti divan, suncan dan. Zatvoricu oci, okrenuti mu ledja i pustiti da Sunce iz njih ispari jezu prethodne noci. Kada mi vec postane prevruce, udaljicu se od prozora, otici do frizidera i pojesti dorucak od par jaja, malo salame,sira, margarina za mazanje, malo mleka i hleba.Strpacu tanjir i viljusku u sudoperu. Sescu na fotelju ispred televizora, ukljucicu ga, prebaciti brzo nekoliko kanala, i zatim ga iskljuciti. Ukljucicu...

Otkljucati zakljucano...

Napolju je kiša,pada kao za opkladu. Muzika tiha,otvoren prozor. Misli su mi zbrkane,jer godine koje su iza mene nose, svaka ponaosob,svoj pečat...izgubljeno vreme,secanja. Zivot već dugo zanemaren i zaboravljen,negde mi je u nekoj fijoci ovog stola,ispod svih novih knjiga koje valja pročitati. Bože,koliko je vremena prošlo od kad srce nije zaigralo i poželelo ljubav,romansu uz sveće i kamin...dve čaše,penušavo vino i samo pogled,osmeh bez reči, dodiri sklopljenih očiju i onaj osećaj pripadanja trenutku u kome se ne misli na budućnost. Otvoriti srce posle mnogo godina ničega je ravno samoubistvu..to je reč koja ne postoji,a koja prokleto fali..boli više nego sve rane ratnikove koje uz osmeh vidaju devojke u belom. Otvoriti srce posle...

Ona puši tvrdi.

Događaj kojem sam jutros prisustvovao. „Jedan fast tvrdi.“, reče neka devojka. Prodavačica traži i ne može da nađe, a ja primetio i kažem: „Eno ga tamo“, pokazujući na paklu. „A, ne, ja pušim tvrdi, ovo je meki fast.“ – samouvereno nastavlja. Pomislih u sebi – „Zar je bitno? Ionako se truješ duvanom.“ Ja ne pušim. Često čujem kako traže tvrdo ili meko pakovanje. Ne znam razliku, a ni značenje tvrdog ili mekog. Zašto je to bitno? Pušenje je postalo „pohvalna“ navika ljudi. Sve češće vidim kako imaju ukrasne piksle i upaljače, zatim šarene kutije i cigarete. Upaljači imaju i svetla, da budu još korisniji. Primetio sam kako moja drugarica drži cigaretu i kako baca pikavac, to bacanje izgleda zanimljivo. Eto i akrobacije, cigareta je...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top