Vodiš me, u zanosu i zabludi pratim tvoj put,
ali ravnodušnost tvoja ubija me meko,
teško dišem jer dah mi je gorak i ljut
trebaš mi, a tako si daleko.
Tvoje reči, jedina strast za kojom žudim,
neznano želiš da odeš od mene što pre,
misleći na tebe, setne duše se budim,
prezirući te plitke i male reči koje mi znače sve!
Pažnja tvoja za mene je droga:
ne smem je imati jer je zabranjena i škodi,
ali nekako bezazleno nađe put do bolesnog uma moga,
koji zna da mu štetno ipak godi.
Bezuslovno te čekam,
jer želim makar najmanji deo tebe,
i iako me nesvesno povređuješ,
tvoja tajanstvenost me radoznalo grebe.
Al' daš mi ponekad trunku nade,
i žao mi je što ne osećaš isto što i ja,
ali potrudiću se da te boli kao ništa, bezosećajni gade,
ka tvom srcu biće uperena moja tuga sva.
I vidim da ti ne trebam, jer me odbacuješ prebrzo,
pokušavam da te zaboravim, ali ništa ne bledi,
boriti se za tebe je suludo i smešno
i nikakvih žrtvi ne vredi,
iako bih učinila čak i grešno,
samo da se moja duša ne utapa u ljubavnoj bedi.
Polako nestaje moj duh, nekada nesalomivi,
u praznini se gomilaju beskonačne jame,
sada samo preostaje da se živi
pod vladarem večnog bola i tame.
Zbog tvoje radosti i ljubavi,
što sa nekim drugim sreću grade,
neću ti nikad reći da te volim,
moj bezosećajni gade.
ali ravnodušnost tvoja ubija me meko,
teško dišem jer dah mi je gorak i ljut
trebaš mi, a tako si daleko.
Tvoje reči, jedina strast za kojom žudim,
neznano želiš da odeš od mene što pre,
misleći na tebe, setne duše se budim,
prezirući te plitke i male reči koje mi znače sve!
Pažnja tvoja za mene je droga:
ne smem je imati jer je zabranjena i škodi,
ali nekako bezazleno nađe put do bolesnog uma moga,
koji zna da mu štetno ipak godi.
Bezuslovno te čekam,
jer želim makar najmanji deo tebe,
i iako me nesvesno povređuješ,
tvoja tajanstvenost me radoznalo grebe.
Al' daš mi ponekad trunku nade,
i žao mi je što ne osećaš isto što i ja,
ali potrudiću se da te boli kao ništa, bezosećajni gade,
ka tvom srcu biće uperena moja tuga sva.
I vidim da ti ne trebam, jer me odbacuješ prebrzo,
pokušavam da te zaboravim, ali ništa ne bledi,
boriti se za tebe je suludo i smešno
i nikakvih žrtvi ne vredi,
iako bih učinila čak i grešno,
samo da se moja duša ne utapa u ljubavnoj bedi.
Polako nestaje moj duh, nekada nesalomivi,
u praznini se gomilaju beskonačne jame,
sada samo preostaje da se živi
pod vladarem večnog bola i tame.
Zbog tvoje radosti i ljubavi,
što sa nekim drugim sreću grade,
neću ti nikad reći da te volim,
moj bezosećajni gade.
Toliko emocija u jednoj pesmi! SAVRSENO...
