(ili neka moja razmišljanja I životi inspirisana ko zna čime)
TIKA-TAKA
Da je sreće k’o što nije
pa da glava moja snije,
pa da srce reči piše
da viš' kako duša diše,
Vako radim kao dragstor,
moram jadna, kud ću, šta ću
lomatam se po bespuću
od propisa I cifara.
Zaglupeću grdna li sam
Šta će Maca posle s menom
Tako glupom I čak snenom?
Da mi nije stiha, rime
I po koje reči fine
Ona bi se zvoca teška
Razmahala dušom knjiškom
Ubila bi ovo malo
U men’ blago što ga čuvam
Reči moje što sad zbore
Preko reke, preko gore
I slikica tu po neka
Ipak ima meni leka.
Preživeću, nadživeću
Iz inata ljudski zdravog
Imam samo pola sata
Da naranim dušu malu
Dok ne stigne opajdara
Da mi zvrnda, da mi baje
Dosta vala, navikla sam
Pola sata…..puna kapa
Hajde reči, ubrzajte
Kuca satić tika-taka
Ma meni je mis’o laka
Eno, čujem, krešti svraka …….
Isteklo vreme……
OJHAAAA
