(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
FILOVAN DAN
Lepo jutro. Toplo i milo... ukrašeno cvrkutom ptica.Podseća na one lepe šustikle, starinske i optočene čipkom rukom radjenom.Prosto leprša u svojoj nežnosti tako majstorski izvedenoj od strane najstarije pletilje na svetu.....
Jutro oko nas
pripija se uz stas
dotiče svaku našu vlas
jutro .....samo za nas
I sad......pijem kaficu...mir je, tišina....čuje se cvrkut. Psi leže i polubudni osluškujući svaki moj udisaj.......kao zapete puške čekaju da ustanem ....a ja pišem. Zapravo, imam toliko emocija da ne mogu da se odlučim.....teško je kada ih nema, ali je teško i kada ih ima puno. Čekam 8,30 da probudim ćeru pa da idemo na pijacu. Da udahnemo miris zeleniša, šareniš života i normalno, vratimo se sa gomilom cveća i hrane. Ona kad se raspline teško ju je obuzdati...Maca ne uspeva u tome jer je dovoljno da samo zatrepće i obrati mu se umilnim glasom i njen tata pada kao pokošen snop žita. Ja sam uspešnija.....dok se i ja ne rasplinem. Volim da idem sa njom jer i ona voli pijacu.....pa kad joj se rašite one krupne oke kad ugleda nešto......k'o fildžani.....volim naše pijačne dane jer to dete sve radi srcem......
Maca spava......došao je iz noćne i sada je lepo ušuškan......sin spava........komšiluk spava......stavila sam drugu kafu....popodne dolaze ćerini roditelji po njene stvari......još se nismo navikli.....kajsija samo što nije otvorila cvetove....to je ona rana sorta....suva, slatka....
Napokon, predivan dan.....moj slobodan dan....smehom, ljubavlju, radom, kafom, lavežom, kuvanjem, šetnjom i cvećen filovan dan.....odoh da uživam
