Svoju drugaricu Vesnu sam upoznala davnih dana, kada je iz susedne varošice došla u moj grad da nastavi školovanje i našla se u mom odeljenju (mi smo bili one generacije "usmerenih", a "usmeravali" smo se po završetku drugog razreda srednje škole). Šta nas je tačno zbližilo i približilo - ne znam, ne sećam se. Ona je bila povučena, dosta tiha, ja uvek spremna na priču, razgovor, smeh i šalu. Kad je trebalo da se opredelimo za studije, ona je znala... Zapravo je sa tom idejom i došla na naš smer, a ja nisam imala pojma. Interesovalo me je sve po malo, ali ništa toliko da bih sa sigurnošću mogla reći: "To je to". I tako sam, nakon položena dva prijemna ispita, ipak odabrala da studiram sa njom... delom i zato što sam imala njeno društvo...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
REPLIKA
Kuca satić tika-taka
Ma meni je mis’o laka
Eno, čujem, krešti svraka …….
Kreštalica, svadjalica
Na kog sada baš podseća?
Evo druge odgovara
Udarila u repliku
Opominje svoga diku.
Kud si poš’o života ti
Kada posla ima doma
Samo skitaš, ideš svuda
Zar ti misliš da sam luda?
Krešte one, sve se ori
‘Vako rano u tišini
Razgovor se sada vodi
Sigurno je baš o modi.
Odzvanjaju kreštalice
Svadjalice, zadorice
Ne meri im niko vreme
Da l’ imaju one breme
Ili samo krate vreme?
Ipak mislim da po svrakca
Ovo neće dobro biti
Da je danas red na njega
Da izdrži tu torturu.
Pitaće se tugaljivo
Što se ženi idiote
Oj živote ludi skote.
Meni ipak žao svrakca
Jer ta svraka samo priča...
Oд француских револуционара, просветитеља и масона 18-тог и 19-тог века шири се кроз европски систем образовања све до наших дана једна огромна лаж о европском средњевековљу. Она тврди да је та епоха била епоха највећег зла и највећег мрака. Та лаж је била произведена ради потреба политичке пропаганде ради борбе против последњих остатака средњевековне Европе, против монархијских система и против хришћанске цркве и њеног утицаја у народу. У суштини, нема у историји Европе светлије, радосније и боље епохе од оне коју обухватају стожери врлина и вредности европског средњевековља. До тих закључака можемо доћи и поређењем средњевековне Европе и ове данашње Европе под окупацијом Америке.
У средњевековној европи од Француске до Србије...
Током времена под влашћу Рима нашло се много обесправљених земаља, где народ није учествовао у одлукама у државним пословима. Тамо су се и слали истакнути људи републике, који су провели потребно време у власти у самом Риму по избору народне скупштине. Слани су они, као што је речено,не у прогонство, сасвим не, већ као управитељи Риму потчињених области. Под њиховом управом биле су целе армије војника и помоћу њих они су покоравали нове земље. Да се појављују у самом Риму или да ступају на граничну тлос њим, они нису имали право читав низ година, и учинивши то, били би сматрани државним злочинцима.
Окончало се једнако тиме, да је један од њих, Јулије Цезар, прешао ипак са својим војскама забрањену границу, истина после дугих...
Свети Владика Николај је за Паскала рекао да је он „ најфинији ум што га је француски народ дао. „ И заиста Паскал је био невероватан геније који је у дванестој години, помоћу полуга и колута пронашао математику, у шеснаестој написао о купиним пресецима најученију расправу која се појавила од древног доба, у деветнаестој претворио у справу за рачунање једну науку која се сва налази у умовању, у двадесет трећој доказао појаве тежине ваздуха и оборио једну од великих заблуда старе физике. Ја имам кући „ Мисли “ у штампаној верзији, прекуцао сам неколико најлепших реченица:
Блез Паскал – Мисли ( Одломак )
„ Лепо могу да замислим човека без руку, ногу, главе. Али не могу да замислим човека без мисли: то би био камен или бесловесна...
Када велики војсковођ народа израиљског, Исус Навин, беше на самрти, он изрече пред народом својим ове пророчке речи: један човјек између вас гониће тисућу, јер Господ Бог ваш војује за вас, као што вам је рекао. Пазите дакле добро да љубите Господа Бога својега (Ис. Нав. 23, 10-11). Ово пророчанство испуњавало се
много пута кроз многовековну историју народа Израиљева, и то како у време Судија тако и у време Царева, и доцније, под Макавејима. Да наведемо овде за сад само један поражавајући пример из времена судије Гедеона, којим се објашњава јасно и изразито, како и зашто једна малена војска може да победи другу војску, бројем несравњено надмоћнију.
У време робовања под Мадијанима осиромаши Израиљ веома. Јер између других тирјанлука...
Од појаве марксизма до данас, траје полемика о подударностима измећу Француске револуције и доктрине Карла Маркса. На њих је, у више махова, први указао сам Маркс. О томе постоје читаве студије.60 Овде ће бити довољно поменути извод из Марксовог чланка „Морализаторска критика и критички морал", објављеног 1847. у „Немачким бриселским новинама": „Социјализам или комунизам није никао у Немачкој него у Енглеској, Француској и Северној Америци. Прва појава једне стварно агилне комунистичке партије се налази у крилу буржујске револуције, у тренутку када је уставна монархија била одбачена. Најдоследнији републиканци, 'Левеллеpc'- и у Енглеској, Бабеф (Babeuf) и Буонароти (Buonarrotti) и др. у Француској су први прокламовали 'социјална...
Мук је, бол и патње дело духа Злог
И крв што се лије, крв је брата мог
Јер ви сте наши, кости наше кост
И крв наше крви што нам даде Бог.
Сва Босна, Срем, Херцеговина сва,
И српски југ и север нам је друг.
Свуд’ бол и јецај, сузе брата мог
И сестрице болне што нам даде Бог.
Већ тутњи корак, долазимо ми
У срећној земљи бићемо тад сви
С’ вером у Бога, а за Краља свог
У дивној слободи што ће дати Бог.
Убиство краља изазива најтеже последице јер се таквим злочином стварно или симболично затире највише осведочење присутности божанског елемента у човеку. Дакле, у питању је уморство не само једног људског бића већ и ''небеских'' начела које оно симболише, по формули самопредстављања Фридриха II: ''Ја Фридрих II, у служби краља Пруске.'' Историјско искуство нам сведочи да краљеубиствима скоро редовно услеђују ужасне несреће. Тако је убиство невиног краља Луја XVI означило почетак најстрашнијег периода у историји човечанства, обележеног светским ратовима и масовним гробницама, конц-логорима и геноцидима, свевлашћем демоније материјалне похлепе и тоталитарних система животињског материјализма, планетарним ланцем еколошких катастрофа и...
Фридрих Ниче, својом причом "Лудак" као да даје застрашујући опис нашег безбожног времена и као да дефинише искуство данашње атеистичке омладине:
"Да ли сте чули за лудака који - у ране јутарње часове - пали светиљку и одлази на трг, непрекидно вичући: "Тражим Бога, тражим Бога!". Будући да на тргу увек има много оних који у Бога не верују, масом убрзо почиње да се шири смех. "Зашто Га тражиш? Да ли зато што се изгубио?", пита га један. " Да ли је Он залутао као дете?", пита га други." Или се можда крије? Можда се плаши од нас? Можда је отишао на пут? Или је можда емигрирао?, добацују му са подсмехом. Лудак тада утрчава међу њих и почиње да их стреља погледом.
"Где је Бог?", крикну лудак. "Ја ћу вам рећи. Ми смо га убили - ви и ја...
На челу сваког народа, изнад елите, налази се монархија. Ја не признајем републику. Кроз историју се срећемо са монарсима, који су били добри, неки веома добри, други слаби или чак
лоши. Неки су уживали све почасти и љубав свог народа до краја живота, а другима је одрубљена глава.
Дакле, нису сви монарси били добри. Међутим, монархија, сама по себи, је увек била добра. Не смемо мешати човека и институцију и извлачити погрешне закључке.
И свештеник може да буде лош; али не смемо због тога укидати Цркву и прогонити Бога.
Постоје, наравно, лоши монарси, али не можемо се због тога одрећи монархије. И у земљорадњи
повремено наиђе лоша година после добре и плодне, или једна добра па две лоше; али ипак нико на свету није због тога престао да...
Ево шта је, као вода, ваздух и огањ, неопходно савременоме човечанству: здрав, стваралачки оптимизам. Ми стојимо на прагу нове епохе, нама су потребне нове стваралачке идеје: морамо, одмах, гледати дубоко и далеко, желети истинито и јаком вољом и, напокон, веровати да ће нам поћи за руком да обновимо будућност. Морамо приступити решењу предстојећих задатака са достојанством и спокојем у великој, стваралачкој усредсређености, јер од успеха наших радова зависи даљи развитак светске историје. Од нас се захтевају огромни напори, јер је реч о верској, културној, друштвеној и политичкој обнови.
И ради тога нам је неопходан духовни, истинити оптимизам.
Али у животу се сусреће и неистинити, лажни оптимизам. Недовољно је имати “добре намере”...
По моме схватању, резонује Иван Карамазов, нема шта да се руши, треба само уништити у човечанству идеју о Богу, ето с чим треба почети! Чим се цело човечанство одрече Бога, (а ја верујем да ће се тај период, паралела геолошким периодима, испунити), онда ће сами од себе, без људождерства, пасти и сви пређашњи погледи на свет, и, што је главно, сав пређашњи морал, и настаће све ново. Људи ће се удружити да узму од живота све што им он може дати, али неизоставно за срећу и за радост једино у овом овдашњем свету. Човек ће се увеличати духом божанске, титанске гордости, и појавиће се као човекобог. Сваког часа безгранично побеђујући природу својом вољом и науком, човек ће самим тим сваког тренутка осећати уживање толико високо, да ће му оно...
Da bismo mogli kvalitetno da se bavimo ezoterijom, i da pri tom napredujemo i da se razvijamo kao ličnost, neophodno je da pre svega dobro upoznamo svoj mikrokosmos, tj. sopstvenu ličnost. Znanje o sopstvenom mikrokosmosu će nam biti ključ za spoznavanje i makrokosmosa. A pri tom procesu, introspekcija je od ogromnog značaja.
Franc Bardon u knjizi „Inicijacija u hermetizam“ napominje da bi bilo jako dobro napraviti tzv. „crno-belo magijsko ogledalo duše“. Detaljno izvođenje (primenu) te tehnike ću posebno opisati na drugoj temi, ali za početak, dobro bi bilo raditi na samospoznaji, te ispisati sve sopstvene dobre i loše osobine kojih se možete setiti.
Ne žurite, to je jako dug proces, i zahteva dosta i suočavanja sa samim sobom. Kad...
Раскољников је – човек као воља. Он је прави и први одговор на питање подземног антихероја: шта је воља, од чега зависи? Смело, дубоко и широко је Раскољников ушао у решавање постављеног проблема. Он је први озбиљно и мученички покушао да проблем реши лично и експериментално. Воља се привиђа као неки неодговорни лончар који по своме слободном нахођењу меси и уобличава ово црно блато што се зове свет. Ако има вредности, воља је највиша вредност; ако има мерила, воља је највеће мерило. Свако биће и свака ствар се имају посматрати са гледишта воље, sub specie voluntaris.
„Све је у рукама човека“, то је Раскољниковљева врховна и руководна аксиома. Она значи: човек је у овом свету свој једини и апсолутни господар. Ако то није, сам је крив...
Будући да су на врху, аристократе се троше и губе своју енергију. Рођени у богатству, они не познају силовите жеље које рађа сиромаштво и многи од њих мисле још само на то како да уживају у ономе што поседују и уопште се више не труде да се одрже на свом положају; не размишљају више о томе да напредују већ само да очувају већ постојеће. Други се искључују - на врхунцу моћи, они нестрпљиво подносе Божији закон, који их спречава да живе у задовољствима која им омогућава њихово богатство и уклањају га као препреку животу. Тиме уништавају сами себе. Падају на ниво испод звери; јер док је звер, будући да живи у непрестаној несигурности увек спремна на борбу и чува ту своју способност, они, који живе у претераној сигурности, не само да се...
Да знам како
написао бих ти песму
не бих само муцао
гледајући твоје очи
и треперио од погледа
на твоје усне
Да знам како
насликао бих те, замишљену и сетну
не бих само буљио
као клинац у твоје груди и гузу
и гледао те стално
и изнова
Да знам како
завео бих те, самоуверено и искусно
не бих се смао трудио
да би будем близу и кад сам далеко
већ бих заиста постојао
за тебе
Али, не знам како
Зато и стојим и гледам и не радим ништа
А ти,
кад прочиташ ово немушто писмо,
и ако мисиш да треба,
узми ме за руку
да не стојим више сам
Da istinu o sebi saznaš
potrebne su generacije tri
tvoji roditelji,tvoja deca i ti.
Tu sliku što u glavi
o sebi imaš ti
gledajući svoju decu
bolje ćeš razumeti
jer tu će se mnogo tvoga
ponovo pojaviti.
A onda ćeš drugačije
i svoje roditelje videti
Tada ćeš i njih bolje razumeti
Naizad,sve ćeš to u sebi prepoznati.
Drukčije ćeš tada
svoje roditelje pojmiti
Svojoj deci ćeš
novu pažnju posvetiti
ali malo šta ćeš zaista
moći izmeniti.
Najvažnije je da ćeš napokon
sam sebe potpuno razumeti
i zašto je sve kako je
smireno ćeš prihvatiti.
Jer sve dok čovek
sebe ne spozna
ni drugo šta ne može
pouzdano da zna.
PS
Valjda je i zato
toliki čovekov vek
da generacije tri
svojim životom obuhvati
i važnu lekciju o sebi nauči
Možda se zbog toga...
Ceznem za osmehom tvojim
Za okom koje me gleda
Ceznem i budna sanjam
Nikome svoje snove ne dam
Pogledom me milujes toplim
A ja se topim ko pena
Od pogleda tvog i dodira
Osetih se kao prava zena
Umorne oci sklapam
I vidim tvoj lik pred sobom
Nezno te ljubim u oko
I lezem u mislima s tobom
Cuvacu u sebi snove svoje
Nikome ih dati necu
Pa i ako nikad u zivotu
Ne osetim sa tobom srecu
U prijateljstvo zaista verujem
Kada to kazem, ni malo ne preterujem.
Mozda sam imala srecu
Ili sam cuvati znala
Sve prijatelje koje sam nekad imala.
Pamtim je kad je bila mala
A druzimo se od godine druge.
Olja je moja savest i moja vodilja,
Ma sta da sam u zivotu pocela
Sa njom sam zajedno stigla do cilja.
Znala je uvek o meni sve
I sto se sme i sto se ne sme znati.
Nikad se plasila nisam da ce me odati.
Sreca je prava u zivotu
Takve prijatelje, vecne i iskrene imati.
Jaca je moja draga kuma…
Znamo se od sedme godine nase.
I danas je pitam isto ko nekad
Za sve sumnje koje me plase.
Podrsku dajem ali i primam
Od prijateljica mojih dragih i vecnih.
Bilo je tuznih momenata nasih
Bilo je teskih ali i srecnih.
Branka je moja dalja...
IV
Vreme je tako brzo teklo uz nju,da sam to tek shvatio kad je proslo..
A tad nije bilo nazad,nije bilo lepog vremena,nije bilo nje/
Ona je dosla nezvana,sama..a otisla je u velu tajne..sama..isto.
Medjutim do tada smo stalno zajedno provodili vreme ,
zbijeni jedno uz drugo kao brodolomnici na pustoj plazi rajskog ostrva..
Zajedno smo brojali zvezde ili meseceve pege..
Ona mi je predstavljala vezu sa svemirom,neopisivu,euforicnu..tada sam mislio-trajnu.
Tad sam ziveo za trenutke provedene sa njom,njen pogled je bio vazduh koji udisem.
A onda,zaslepljen ljubavlju,trazio sam je po dnu okeana,po nebeskim prostranstvima,
i po travnatim povrsinama..misteriozno je nestala kako je i dosla..
I sada nestade ona povezanost sa univerzumom,i...
Ево шта је један од мојих омиљених богослова - Св. Јустин Ћелијски написао о мом најомиљенијем учитељу Николају Велимировићу.
Комарац треба да говори о узлетима и полетима орла. Највећег Српског орла у историји Српског народа и овог светог краја. Шта комарац може да одзуји? Шта!? Шта свећица да каже о Сунцу? Како ће свећица да хвали Сунце? Опростите, али сви данашњи Срби — ситне смо мале свећице, а Сунце, запловило по српскоме небу, друго сунце, је Свети Владика Николај. Ми, крпељи, данашњи Срби, крпељи, не можемо да видимо Сунце. Зарили смо се у руно европске културе: биоскопе, позоришта, благостања, гардеробе, јеловнике... Крпељи! Нама блиста сунце а очима га не видимо. Многи су Срби тако рођени. Многи намерно ослепели себе данас...
Živeo jednom jedan konj,koji je zapao u krizu,ne srednjih godina,nego krizu identiteta.
Tačnije rečeno,naš konj je umislio da je magarac!
To ga je toliko opsedalo,da je čak počeo da se udvara i magarcima.
Ženskog pola,naravno( da ne pomislite da je to jos jedna diskutabilna kriza identiteta!).
Ali to je poprimilo neocekivane implikacije.
Elem,da zlo bude veće,to je kod magarećeg ženskog roda izazvalo neopisiv podsmeh.
Ono što naš konj nije znao je to,da ga priroda nije obdarila u nekim ekstremitetima kao kod pripadnika magarećeg roda.
Kud će,šta će,..trpeo je uvrede i ponizenja,a kad je situacija postala neizdrživa,naš konj se obratio za pomoć.
Otisao je u adekvatnu psiholosko-psihijatrijsku instituciju,u Savetovalište za moralno...
Dve žabe su u grupi svoje vrste,žaba,prolazile kroz mračnu sumu.
U jednom trenutku upadose u duboku jamu.
Druge žabe su se okupile iznad njih i čim su videle koliko je jama duboka i kako je teško iz nje izaći, počele su da dovikuju da su u bezizlaznoj situaciji i da im nema spasa.
Ali ove dve žabe su ipak i dalje pokušavale da iskoče iz jame.
Vreme je tako prolazilo.
Žabe oko jame su dovikivale onima u jami da je uzaludno što se i dalje trude,a ove u jami su i dalje pokusavale da se domognu povrsine tla..
Ali,nakon izvesnog vremena jedna od žaba u jami je odustala…
Prestala je da se bori i – uginula.
Druga je nastavila da skače da bi se spasla.
I u jednom od pokusaja,u malo jačem odskoku,uspela je da iskoči iz jame.
Tada su se...
Dok je vozio auto,sveštenik pored puta ugleda kaluđericu.
Zaustavi se i ponudi joj prevoz,što ona i prihvati.
Kaluđerica uđe u auto, sede i prekrsti noge,razgrnuvši tako svoju mantiju i otkrivši svoja divna kolena.
Sveštenik baci pogled i zamalo ne napravi sudar. Nakon što je ponovo preuzeo kontrolu nad kolima,on potajno spusti svoju ruku na njeno koleno.
Kaluđerica ga pogleda i reče:
• Oče,da li se sećate 129. Psalma?
Sveštenik brzo povuče ruku i duboko se izvini. Promenivši brzinu on,međutim,opet stavi ruku na njeno koleno.
Kaluđerica mu opet kaže:
• Oce,zar se ne sećate 129. Psalma?
I još jednom sveštenik joj se izvini, rekavši:
• Oprostite sestro,ali telo je grešno.
Stigavši u ženski samostan,kaluđerica izađe,uputivši mu...
Arsen Dedic
Balada o prolaznosti
Kad lutali smo svijetom
k'o rasprseno sjeme
govorili smo sebi
to je za neko vrijeme
I ne znajuci da smo
na izgubljenom brodu
mi vikali smo "Kopno"
a gledali smo vodu
Kad ljubili smo kratko
u tuzi kisne noci
govorili smo za se
da ljubav tek ce doci
Kad radjala se sreca
i cekala je slava
pomisljali smo opet
to nije ona prava
Kad prijatelja nema
a dani idu sporo
govorili smo za se
da vracaju se skoro
Gdje najvise smo dali
dobijali smo manje
al' mislili smo to je
tek privremeno stanje
Putovali smo dalje
kad davno vec smo stigli
tek poceli smo nesto
a dugo vec smo bili
I ostali smo tako
kraj odlazece vode
nerazjasnjeni sasvim
i pomalo van mode
U zapocetoj prici
u ljubavi bez traga
jer svakoj smo se...
Ne daj se ines -
(napisao arsen dedic)
Nedaj se ines,nedaj se godinama moja ines.
Drukcijim pokretima i navikama,
Jer jos ti je soba topla, prijatan raspored
I rijetki predmeti...
Imala si vise ukusa od mene
Tvoja soba... divota
Gazdarica ti je u bolnici
Uvjek si se razlikovala po
Boji papira svojih pisama,po poklonima,
Pratila me sljedeceg jutra oko 9 do stanice
I rusi se zeleni autobus tjeran jesenjim vjetrom kao list niz jednu
Beogradsku padinu.
U vecernjem sam odijelu,i opkoljen pogledima
Nedaj se mladosti moja, nedaj se ines.
Dugo je pripremano nase poznanstvo
I onda slucajno uz vrucu rakiju i sa svega nekoliko recenica lose
Prekrivena zelja
Tvoj je nacin gospodje i obrazi seljanke
Prostakuso i plemkinjo moja...
"Ако само једном могу да будем на прави начин сам, тада нећу бити више усамљен". Гете
Док су раније у свести обичног човека појмови самоће и усамљивања неосетно прелазили један у други и помало се изједначавајући стапали, данас смо више у стању да ова два појма разлучимо. Самоћу сада схватамо као иманентну црту живота која може, мада не мора, постати човекова шанса, док усамљеност постаје принудна и патолошка црта личности против које се човек или још може борити унутарњим и спољашњим расположивим средствима или та усамљеност постаје трајна коб појединачног човека. Ко није осетио благодети самоће ако је имало постао индивидуа и научио да цени индивидуалност! Не може се замислити нијеДан иоле креативан човек, да не говоримо о...