(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
KAD FRULA ISPRAĆA DAN
Ispraća frula i reku i suzu
Ispraća dan sa osmehom zvuka
I dušu ima svaka boja
K’o nebo plava, k’o šuma zelena
K’o mak crvena, k’o med medena.
Pogledaj uz zvuke u polje, u drvo,
Šareno nebo što presvlači se sada.
To dan na odmor zasluženi hodi
A noć dolazi da sa nama brodi.
Videćeš boje kojih samo tad ima
I zemlja i cvet, i reka i lug , pa čak i put
Bojama drugim boje svet
I nije to više boja lana
To je boja što želi da sanja
Umorna od ovog dana.
Videćeš šumu što uranja u mrak
I reku što pospano jezdi
Pticu što mladima se vraća
Čućeš sovu što hukanjem mudrost svoju plaća.
U dremež padaju livade i bašte
Prašina se sleže da odmori malo
Život jeste samo igra dana i noći
Pogledaj u prirodu i mudrost će ti doći.
Vidi.....eno ratara što umoran se vraća
Eno i dvoje......zagrlili ljubav
Dal’ čuješ u daljini tihi zvuk noći
Bat koraka dana što na počinak će poći.
Slušaj i gledaj.....ne zatvaraj oči
Da vidiš osmeh onoga kraj sebe
Da l’ bio dragi, draga, il’ neko
Jer i on je deo prirode i sveta
Važan deo .....možda ti baš taj treba
Pogledaj u oko da vidiš san
Dok slušaš i gledaš kako frula ispraća dan.
ps napisano juče u pauzi.....u smiraj dana .....dok frula svira dolaze slike....
i ja kažem blago meni 
