У свитање,
док се руже још росом буду китиле,
а кринови медили врт,
пре него замирише шербет у шатору бедуина,
постељу твоју украсићу латицама,
а себе ко дрво кипариса.
И пустићу зору да руменилом својим
сакрије стид девојачки,
док у мојој коси заборав не нађеш,
и љубави се нашој, као кући вратиш.
док се руже још росом буду китиле,
а кринови медили врт,
пре него замирише шербет у шатору бедуина,
постељу твоју украсићу латицама,
а себе ко дрво кипариса.
И пустићу зору да руменилом својим
сакрије стид девојачки,
док у мојој коси заборав не нађеш,
и љубави се нашој, као кући вратиш.
vidis da vlada materjom...
...Znam sta bi izabrala...
