Ne sluteći ništa, jutros krenuh na pijacu. Uslikaše me svetski moćnici iz satelita i istog trenutka iz američke baze na Novoj Gvineji poleteše avaksi.
Sumnjiva im beše, valjda, najlon kesa u mojoj ruci. "Čovek nosi najlon kesu umesto cegera? A, KAO FOL, ide na pijacu? Sumnjivo!"
Predosetivši šta se zbiva (intuicija i urodjena manija gonjenja), brže-bolje bacih čipovanu ličnu kartu u obližnji kontejner.
Džaba. Podiže se eskadrila špijunskih aviona iz Avijana. Šta ću, znajući sa društvenih mreža o čemu se tu radi (prate me zasigurno), bacih i mobilni telefon u drugi obližnji kontejner. Malo morgen! Nastaviše da me prate! Setih se: "Sigurno su mi ugradili čip u patike!" Ionako mi je bilo sumnjivo što su bile jako jeftine. Mame im ga...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
gleda bas ka meni
deluje mi tesko
kao tragovi lanca
al ipak slobodan
rane i kanape stegom
oprosti im ti sto nas pomazes
zavejan al mrtav snegom
Бела
Када је први пут дошла била сам неспремна.
Почела је да пада киша. Слаба и нечујна али упорна.
Сивило ме обухватило као да се онај облак са неба спустио и целу ме прекрио.
Мој оптимизам растопио се од влаге суморног облака као да сам само била
преливена глазуром од шећера и сада без тог сјаја сваки недостак је постао видљив.
Очи су почеле да ме пеку.
Слушала сам се,питала..Да ли је стрепња? Не,јер све је добро и сви су добро.
Шта је онда?Ћутим пратим тишину и онда схватам..Ништа посебно,само туга.
Наизглед безразложна и необјашњива празнина која се створи ниодкуд.
Узалуд себи објашњавам да је све добро,скоро па савршено,снови остварени.
Она грли јаче,стеже ми груди а не да сузама да крену.Када би капнула
која суза и повукла...
I svim ostalim pustinjakinjama ovog sveta...
Uputi mi ona lepu rec
za sav jad koji prosuh
na ove bele strane,
bese kasno vec
kad uvideh njen bol
i njene duse rane.
Upucujem ogromno: IZVINI
a znam da nije dovoljno
i sve mi se cini
nikada mi nece biti razumljivo.
Kako ima uvek
rec lepu i toplu
kad izgubila je zauvek
ono najmilije u zivotu...
Oprosti meni,jadnoj bednoj
zbog zablude
da moj bol najvise boli
Upucujem molitvu majci jednoj
izgubila je sto najvise voli.
Znam da ne postoji rec
koja moze da opise
svu tugu,cemer,jad
kad ode neko tako mlad.
Znam da nije nikakva uteha
znam da u rusevinama duse
nema vise smeha,
znam i da boli do kosti
zato joj upucujem veliko: OPROSTI
Zatvorila je vrata za sobom kao da ih nikada vise nece otvoriti.Kao da rusi mostove iza sebe.Spustila je kljuceve i tasnu na komodu u predsoblju.Rastresla je dugu plavu kosu,skinula cipele,otkopcala kais,pa rajfeslus i svukla uzane farmerice sa sebe.Zatim mekani beli dzemper. Ostala je u gacicama i kratkoj majcici.Osluskivala je tisinu u stanu dok se kretala ka kupatilu.Naslonjena sakama na lavabo,gledala je vodu kako se sliva i odlazi kroz slivnik da bi potom brzo oprala ruke i umila se,ne bi li sakrila suze od same sebe.Zavrnula je slavinu,uzela peskir,obrisala lice i ruke,ugasila svetlo u kupatilu, zatvorila vrata i krenula do kuhinje i frizidera.Sipala je mleko u tanku prozirnu casu i popila ga na iskap.Bilo je to prvo sto je...
Verovatno niste nikad ni culi za cuvenog persijskog pesnika Nizamija. Vise o njemu mozete naci na wikipediji naravno.. ja samo samo tu da vam priblizim jedan od njegovih pet dragulja..
Dakle za pesmu koja je predstavljena u daljem tekstu govori se da je pisana u duplo rimovanom stihovima.. Dakle pored jako komplikovane tehnike duple rime i simbolike koja se provlaci kroz tekstove u skladu sa persijskim pismom.. ja sam samo uspeo da pronadjem prepis nekoga ko je citao originalni tekst.. i ko je prepricao ovo delo prostim jezikom. No kao i takva sama radnja price dovljno fascinira pa sam resio da napravim ovaj blog ne bi li vam priblizio koliko toliko ovaj fantastican dragulj. Dakle prica se zove..
Khosrow and Shirin!
(i ide ovako)...
Prošao je još jedan mesec
vreme je za nove izbore. 😊
Pravila su ista.
Izabrani blog će biti lepljiv sedam dana.
Nosiće oznaku bloga meseca trideset dana.
Izaberite jedan od blogova otvorenih u aprilu i potavite link ili naslov bloga za koji glasate.
Glasanje traje do 15.maja do 20.00 časova.
Hvala blogeri dragi što pišete.
Pišete lepo, pišete aktivno i ja sam ponosna što sam ovde. ❤️
Janusz Korczak: "Ne muči se ako nešto ne možeš da učiniš za svoje dete, samo se seti: za dete nije učinjeno dovoljno ako nije učinjeno sve što se može učiniti."
-------
“Talenat daje Bog. Budite skromni. Slavu vam daju ljudi. Budite zahvalni. Obmanu dajete sami sebi. Budite pažljivi.”
-------------
Ruska poslovica: "Ko nema stida ne brine ga sramota."
- Zato je i cini. Ko ima stida ni njega ne brine sramota, jer nece raditi nista cega bi se stideo.
------------
“Ko ne zna lagati veruje da svi govore istinu.”
- Ako neko ne laze ne znaci da ne zna lagati ili da veruje da svi govore istinu. Laz je izbor. Laze onaj ko nema hrabosti da ostane dosledan sebi ili ko ne zna da laganjem gubi autenticnost. Najvredniju stvar u zivotu...
Pre par dana jedna desetogodišnja devojčica je izgubila majku, oduzela je sebi život, suočena sa razvodom, bolešću, nemoći, ko zna šta ju je tačno bacilo preko ivice. I nije važno, jer jedna devojčica više nema majku, nema ko da je zagrli, nema ko da je dočeka, nema ko da je isprati... Nikad više!
Danas je jedna druga devojčica, devetnaestogodišnja nasmejana lepotica, izgubila borbu sa kancerom. Jedna majka više nema svoje dete, dete pred kojim je bio čitav život, jedan otac je ostao bez svoje mezimice, jedan osmeh je prestao da diše. Zauvek!
Sasvim slučajno prebirući po svojim zabeleškama,pronađoh
zabeležen ovaj san..star je to san,možda i dvadeset godina.
Ali je iz nekog razloga sačuvan..možda baš za ovaj blog.
Ko to zna..prenosim kako sam tada zapisala.
Izabrani čovek- Izabranik Beskrajni
Oni se voze,nepogrešive kolone avetinjskih kola nose ih preko puste puste
zemlje...iza naših života. Beskrajni saobraćaj duša koje su otišle.
Ti ljudi su bili sasvim ćelavi.
Umorna koža njihovih lica bila je tesno razapeta preko lobanja,tako da je sijala
od zategnutosti..Mrlje truleži i zaraze vdele su im se po koži.ponegde sa mišić
stopio i pretvorio u crni gnoj..ispod koga je izvirivala kost jagodice ili slepoočnice.
Neki od njih bili su nagi kao bebe. Na njihovim nagim...
Dietrich Bonhoeffer: "Glupost je opasniji neprijatelj dobra nego što je zlo. Protiv zla možemo da se bunimo, ono se može razotkriti, u slučaju nužde i sprečiti silom; zlo uvek u sebi nosi i klicu sopstvenog uništenja zato što kod ljudi makar izaziva neprijatnost.
Protiv gluposti smo nemoćni. Tu ne možemo ništa da postignemo protestima ili silom; argumenti ne vrede, u činjenice koje govore protiv prethodno oformljenih mišljenja jednostavno niko ne veruje – u takvim slučajevima je glupak čak i kritičan...
Osim toga glupak je, za razliku od zlikovca, u potpunosti zadovoljan samim sobom: da, on je čak i opasan zato što se lako razdraži i prelazi u napad. Stoga moramo biti obazriviji sa glupakom nego sa zlim čovekom. Nikada više ne treba...
циркус
године
грмљавина
трава
мрави
Просторијом се и даље ваљао одјек грмљавина помешан са последњим акордима „Лошег вина“ , испијала је слова са екрана, ко године што послала је на жртвеник забораву ил сећању, ма где год...
Осећала је мраве како јој голицају прсте, зањихала се трава по порама, сваком бором пркосила је сумњи.
Жеља је једно, АЛИ, вазда постоји.
Свечано, ко да се спрема за ко зна шта а не слова да кити и украшава, ставиле је прсте на тастатуру...
Белином екрана зањихали су се стари знанци, свака је реч свој чвор везала, зарези су се пак гомилали ко циркуски пајаци на жицама од жада,
само је туажан клован звани Тачка, завршавао неспокој.
Покушаји праве почетке, одустајања крајеве, знала је, одустала је од речи али...
Da li ste primetili i vi
da se više niko ničemu ne čudi...
A šta nam to govori
priča je velika i "ima tužan kraj"
kažem vam to "ko kolega kolezi"
pa ko voli nek se sa tim bavi
samo pazite ,od tog može i da se poludi
Ja ću da dodam samo još,kao ono stari
O tempora ,o mores!
Ma,"ništa novo pod kapom nebeskom"
zato kažem za sve i ja...čudna mi čuda...
* Citat pod navodnicama je sa sednice
prve demokratske skupštine,ko je gledao
setiće se...Tada smo se još pomalo čudili
...bar neki
Hrvati:
Inaju običaj da u medjusobnoj žustroj raspravi upotrebe frazu kada je nešto zaista bitno da bi ućutkali sagovornika efektivno: "Stani malo Srbine!"
Srbi:
Mada prečesto vole da preturuju kako u hvalisanju tako i u ocrnjivanju nekog ipak kad je nešto zajebano ili opasno počinju sa frazom kojom ućutkaju sagovornika efektivno: "E ovo je da ni Hrvatu ne poželiš..."
otkud sad to?
Kažu da baš ono čega se plašiš
I što nastojiš da izbegneš
Da te baš to iza krivine
Čeka ...i dočeka
Ćuti ,kažu, da ne čuje zlo
Ali njemu to nije ni potrebno
Ono kao da i misli naše zna
Ako se plašiš i strepiš zbog nečega
To mu je dovoljno...
Možda je to samo naša intuicija
Koja sluti šta nas u životu čeka,ko zna..
Ali će ipak ZXY da ćuti od sada
I ne priča više ni samom sebi
O onom čega se boji
Da mu se ne dogodi.
Ps
Da ,ali kad hoće Djavo
desiće nam se i ono
što nam nikada na um nije palo
slučiće se sve tako da to neizbežno bude
Odkuda mu takva moć i pravo
samo Bog zna ,mada ...znajući nas
sve mi se čini da je to neka naša zasluga :hahaha:
obicno danju cutim.zivim
i ostalo cinim
A sada bas moram
da recima vode mutim
i ljudi su ljudi samo
radeci sto treba i ne
proganjaju glupostima
pa da ih niko ne popravi
da da im sansicu damo
..bas bolno ide covek
sto sve mora da slusa
bilo,ima i bice
pa kad je vec DAN
dokono do kraja doveka..
,,dan i noc
ljubav i moc
premili cvete
moramo poc,,,
Kad bih mogla biti bilo šta na svijetu
voljela bih biti tvoja suza
da se rodim u tvome oku
živim na tvom licu
i umrem na tvojim usnama
I kada ti se
zacuje moj glas
ne veruj
ima galame
ridjani tuku u kas
to nisam ja bio
i kada ti se zacuje moj glas
to nisam ja
presao tvoj prag
jer moj je kas
odneo crni garavi vrag
....jesam ono sto nisam
hteo..nisam ono sto mogu
jesam ono sto moram
biti...
Zaborave ljudi, da se u kući (duši) svako ne poziva. I tako...ti pozoveš, oni dođe ...drage ljude, smatraš ih svojima.
Pospremiš, ispečeš kolače, serviraš meze, ponudiš sok od borovnice koje si sama brala, rakije koju ti deda poslao za tebe, ko šta hoće, podeliš ono šta imaš.
Pokažeš im 12 godišnje drvo života, kojem se ponosiš (jer je jedino što ti je ostalo od osobu koju si volela), omiljeno jastuče...
Dođe ti ljudi, misliš dolaze zbog tebe, gledaće tebe, ne paučinu u najvišem ćošku.
Misliš da će u jastuče videti utehu i toplinu što ti daje kad ga grliš, ne mali trag maskare od jučerašnje suze.
Misliš da će se diviti drvu života, ne da će mu "slučajno" slomiti jednu granu na izlaska....
I tako...shvatiš da si u kući primio revizore...
U srce.
Gde sam najranjivija ali najhrabrija
Svi moji strahovi bi nestali
Sve moje sumnje izbrisane
I ja bih te volela hrabro
Ono što je lek za nas, za nekog drugog je otrov. Jagode koje mi pojedemo… nekog drugog mogu usmrtiti zbog alergije. Na najbanalnijem nivou, mi smo svesni te činjenice. Ako smo dovoljno pristojni, uvažavamo kada nam neko kaže - oh, ne mogu to da jedem, hvala ti, ne prija mi. Ne pokušavamo da mu na silu strpamo jagode niz grlo, vrišteći kako je to dobro i lepo i ukusno i “šta ti fali”.
Ali, nedovoljno razmatramo naše energetske ukuse. Nečije prisustvo nam prija (a da ne možemo sebi da objasnimo zašto). I obratno, neki ljudi deluju pogubno po nas, iako - opet - ne možemo ni to da objasnimo zašto. Reči koje izgovaraju, esencija kojom vibriraju, ono što izbija iz osoba… može delovati kao nektar na nas, a može i kao bojni otrov, ili pak...
Често читам књиге и гледам поучне, интересантне филмове. Упознајем тако необичне животе многих јунака. Анализирам њихове поступке, доживљаје. Живот пред сваког од нас поставља разнолике изазове, моралне дилеме, а ми одлучујемо како ћемо их разрешити.
Шта је то што одређује наше поступање у одређеним тренуцима? Искуство, васпитање, страхови? Живот подразумева одређена „правила игре“ тј. морална начела. Од најранијег детињства, у породици, затим кроз школовање и дружења учимо да треба поступати исправно, добро, праведно. Морал нас чини другачијим од животињског света. Питам се како би свет функционисао и изгледао без моралних норми. Замишљам такав свети и видим га у апсолутном хаосу. Све оно што су створили велики умови, сва та њихова...
ОБИЧАЈ
Ђура
Све дубоке и стварне лепоте света, личе једна на другу суштински, јер су дело истог аутора.
Тачно на пола пута између Атлантиде, која је нестала за увек, јужно и Хипербореје, која се губи у маглама северно, простире се полуострво Луштица, Јадрански Авалон, самоникли музеј на води.
На обали мора, на самим стенама, које су без реда, у архаичној лепоти разбацане по обали, од увек столују групице камених кућа, ни на копну ни у води, које су постале домови тек у потоња времена.
Раније, од памтивека, биле камени магацини за вино, маслиново уље и пољопривредни алат. Припаделе су људима који живе у селима на брдима, а на море се спуштају само по потреби. У стара времена, на целој Луштици, људи су живели по брдима, склањајући...
Deca pogrešno vaspitana na kulturu i empatiju neće biti uspešna kao deca vaspitana po modelu interesa i isplativosti.
Prvoj grupi dece uvek smeta sve i svako kad odrastu, a što vidimo po nepresušnim kuknjavama na ovom forumu, a drugoj grupi dece samo treba objasniti ciljeve aktuelnog modela vlasti kako bi optimalno iskoristila trenutno stanje.
Jednom pogrešno naučeni trebaće vam dosta vremena i truda da savladate nefunkcionalne zablude kojima su vas paušalno i bez dokaza o funkcionalnosti učili.
Ja sam nakon analize našeg mentaliteta i folklornog miljea zaključio da ako ne možete ili nemate muda da budete privatnik baja najbolje da radite poslove tipa "podigni & spusti" odnosno "širač kesa u mini MAXI-ju" što pogrešno vaspitani ne...
Pa kako u Duh sveti moze da bude nosilac sile svevisenjeg?
Pravoslvni vernik zna da je sam Duh sveti licnost i Bog i ima svoju silu i jednak sa Ocem i Sinom..
On ne nosi niciju silu, vec svoju.
A on sa Ocem i Sinom cini jednoga Boga.
Reci da Duh sveti nosi neciju silu, je unizavanje Duha svetoga i nije pravoslavno ucenje niti biblijsko.
Iz navedene recenice mozemo zakljuciti da je i duh sveti svevisnji kao otac ili da je i otac sa Duhom svetim sudionik u cinu utelovljenja Hristovog.
Da pogledamo:
Luka 1:35 Anđeo joj je odgovorio: “Sveti duh doći će na tebe i sila Svevišnjega zasjenit će te.
Izlazak 40,35 Mojsije nije mogao unići u Šator sastanka; jer se je bio na njega spustio oblak, i slava je Gospodnja napunjala...
Otvorila sam jutros u zoru oči, umorne i snene,
Nisam mogla da se setim gde sam ja i ko sam,
Posegnula rukicama ka vazduhu pored mene,
Ali nisam dotakla ništa što od ranije znam.
Gledala sam oko sebe, sad već malo uplašena,
Zaplakala glasno, jer šta sam drugo još mogla,
Privila me je na grudi jedna divna, mlada žena,
I šaputala tiho da sam njena voljena beba mala.
Mnogo je vremena prošlo, ko zna kako i gde,
Dani i sati, svi dati, ljudima pogrešnim i pravim.
Odjednom mi u ruke neko mali zamotuljak dade
I pomislih samo da se od beskrajne ljubavi davim.
Volela sam i patila jako, živela polako dan po dan,
Padala sam i ustajala, gradila uporno opet sve,
Sanjala iznova i iznova, jedan nedorečen san,
Da stvorim još barem jednu novu priliku ili...
Једна гуска фина
Некада давно, наивна сам била
решила да ставим анђеоска крила.
И нису мени та крила била тешка
само су се показала као грешка.
Била су велика, лепа као сан
и носила сам их сваки дан.
Сви су се дивили тој лепоти нежној
мекоћи паперја, белини неизбежној.
Уживали су у додирима свиленим
сунчевом топлотом умивеним.
Али, после много година..
ваљда је то нека судбина
схватих да свака моја реч драга
другима звучи као: - ГА, ГА, ГА!
Погледам се у одразу прозора
и забезекнем од тог призора
уместо анђела лица лепа уска
гаче на мене обична гуска.
У налету неверице и страшно бесна
покушам да их скинем, несвесна
да су се спојила са мном, залепила
током година лудог слепила..
Имам их и сад, та гушчија крила
само сам се добро...
Kako je samo bolno glasna ova tišina
Što me vuče noćas u olovni zagrljaj!
I opet sam slaba, kao tužna konkubina
Koja ne shvata da je njenoj romansi kraj.
Želim da odem u mračnu, gluvu sobu,
Da u njoj vrištim dok ne izda me glas,
Ne mogu ćuteći da preživim ovu borbu,
Ne umem sebi bez tebe da nađem spas.
Ne osećam bes, samo beskrajnu tugu,
A hoću da te mrzim, da te ubijem u sebi,
Što si se usudio da zavoliš tu ženu drugu,
Da slomiš me onako kako niko drugi ne bi.
Kako je samo bolno besna ova tišina,
Što me vuče noćas u ledeni zagrljaj,
I opet sam jadna, raspadnuta celina,
I ne mogu da shvatim da je zaista kraj!
Kakva je to topla reka što teče ka uznemirenom srcu? Pogled se gubi i muti do neprepoznatljivosti, a dodir ostaje nem... Trepni, udahni, izdahni, uzdahni, trepni, kucni, pruži ruku kao da prosiš, pruži je ka nebu, daleko gore, do Sunca, do peska, do dna, do mraka, klekni, moli, veruj... Zaboravi, sve zaboravi, da možeš da ustaneš jača, bolja, toplija, svoja, da možeš da podigneš one koji sa tebe vise nemoćni i bosi... Oprosti, oprosti sve što je rečeno i što je prećutano, sve što je zamišljeno i što je izgubljeno, sve što je bolelo i sve što je suze stvaralo, oprosti, zbog sebe, da možeš da kreneš dalje... Sanjaj, spavaj, sanjaj da spavaš, spavaj da sanjaš, od briga rasterećena, od bola oslobođena, zamisli mirno vreme, ali koje je to...