Žena

Kad nađeš ženu,
koja će te gledati kao žedan kap vode u pustinji,
koja će te slušati i kad ti usne zaneme,
koja će tvoju nežnost znati da vidi,
i tvoja reč će rastopiti njenu dušu,
kad nađeš ženu,
koja će se buditi pred tobom da bi ti bila izlazak sunca
i da ti dan započne sa osmehom,
koja će zaspati za tobom da bi ti donela san,
koja se neće plašiti da si drugačiji,
ali zato će te voleti,
žena koja će ljubi tvoju senku,
i svojom će te pokriti kad bi od bola promrzao,
kad nađeš ženu
koja će posle vođenja ljubavi danima na sebe da te čuva,
i dah tvoj će disati jer će joj život dati,
koja će biti pokorna samo onda kada su vaša tela zapetljana ko bršljan,
zašto tako miluje,
a inače uvek buntovna, jer zna šta hoće,
žena koja će te poštovati
i kad joj dovodiš do besa,
kad nađeš ženu
koja će napraviti baštu u tvojoj glavi,
i kad je sve u njoj sivo,
i koja će ti grudi raspevati
i onda kada je u njenim opelo,
koja će voleti tvoje demone, kojih se i sam bojiš,
i znaće kada da ih pripitomi, a kada da ih pusti da se istroše,
kad nađeš ženu
koju ćeš bičevati rečima,
a ona nastavi da diše za tebe,
zašto zna da to nije od tebe i nije za nju,
i kad joj narosiš rane solju što iz srca ti kaplje,
neće da ode, zašto ne beži se iz kože,
a po njenoj sav Ti.
Kad me nađeš...
Tada, Sunce, ako sam još živa,
ako se nisam udavila u tuzi,
Tada mogu da idem dalje,
Srećna što si našao svoju sreću.
A do tada...
Kako ti srce miluje...
Kako ti duša dopušta...

 

[Konj_na_belom_princu]

Kad bi našla čoveka koji bi mogao zauvek da čeka. Do veka. Dok nema leka.