Šta raditi kad se bez razmišljanja i plana ogolite do koske pred nekim? Šta tad kad ste pokazali koliko ste ranjivi? Nema nazad. Možete da se folirate da ste se samo šalili, ali moralni kodeks koji nosite u sebi vam ne dozvoljava. Možete da se pravite da se nije ni desilo, ali ko će da poveruje od vas dvoje u to? Možete da se koprcate u objašnjenjima, ali to je poput živog peska, što se više otimate, sve dublje tonete. Možete da se kajete, to možete i hoćete. Možete da mrzite sebe mrvicu više nego prethodnog dana, ali osuđeni ste da život provedete sa sobom, pa je to uzalud. Možete da glumite klovna za poneti i nastavite u svom neozbiljnom maniru, ali sledi se taj lažni osmeh kad vas prisustvo podseti....
Pa šta zapravo možete? Ništa...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Moja bujna plava kosa, skupljena na potiljku crnom baršunastom vrpcom, privlači poglede prisutnih i svesna sam toga. Uvojci mi padaju u podatnim valovima na gola ramena i stvaraju savršenu suprotnost sa mojom preplanulom kožom. Obično ne volim da privlačim pozornost na sebe, ali večeras mi to godi, podiže mi samopouzdanje, a to mi sad treba. Htela sam da vidi da mi je sasvim dobro bez njega, ali napetost u meni raste i više nisam tako sigurna da li je ovo bila dobra ideja. Tri godine... tri godine je prošlo od našeg zadnjeg susreta.
Bledog lica, nervozno grickajuci usne, osvrnem se oko sebe. Moje oči ko rolerkoster šaraju prostorijom, netremice promatravši sve te ljude... tad ga primetim... Visok, tamnoput, odlučna izraza na licu... i...
Da Srbija "pliva" u finansijskom moru,ko "Titanik" neposredno pre udara u glecer,javna je tajna.Nikoga ne krivim.
Nikog ne optuzujem.Samo konstatujem cinjenicno stanje. E,u svemu tom nasem jadu,mi imamo dva teska,i
preteska finansijska bolesnika.
"Partizan" i "Crvena Zvezda",vec decenijama,iscrpljuju budzet,ove male i siromasne zemlje.Ta dva Kluba,koja
konstantno moraju da se dotiraju iz budzeta,postali su tezak i pretezak teret,za sve nas.Mislim da je krajnje
vreme,da se izvrsi privatizacija ta dva Kluba.Znam da mnogima,koji su na ovaj ili onaj nacin,upleteni u "poslove"
sa ovim klubovima,to nikak ne bi odgovaralo..
Da li se iko pita ? Zasto se toliki "kadrovi" (iz politike,naravno) toliko otimaju,da udju u Upravni...
Keylor Navas je profesionalni nogometaš iz Kostarike. Igra kao vratar nogometne reprezentacije Kostarike i najvećeg francuskog profesionalnog nogometnog kluba ili kluba Ligue 1 Paris Saint-Germain. Ovaj najveći golman Kostarike igrao je i za nekoliko većih nogometnih klubova kao što su Saprissa, Albacete, Levante i Real Madrid FC. Bio je jedan od ključnih igrača u sastavu Real Madrida koji je osvojio 3 uzastopna povijesna naslova Lige prvaka. U seniorskom međunarodnom debiju za nacionalni tim debitirao je 2008. godine.
Ovaj kostarikanski kralj poznat je po svojim spasenjima, tehnikama i marljivom radu. Smatran je jednim od najboljih golmana u povijesti CONCACAF-a i jednim od najboljih u povijesti Latinske Amerike. Uz to, ovaj...
Drhtavim rukama oblačila mu je frak. “ Izgubio si belu mašnu? Zašto me to ne čudi? Kako ćeš sad na binu?” U sali, kraljevska porodica je već zauzela mesta. Nakit blješti. Orkestar svira. Dodela Nobelove nagrade počinje. Pozivaju ga da krene. Pogledom traži suprugu. Nestala je. Dečko sa lentom histeriše: “Požurite! Svi laureati su već u hodniku. Samo što nisu krenuli!” Pomisli da nije dobro da kraljevska porodica čeka. Malo je nepristojno. Kad se bolje razmisli, mnogo je nepristojno. Šta da se radi. Izaći će bez mašne. Jedna blamaža manje ili više. Par metara pre izlaska na binu ona ga sustiže. Stavlja mu mašnu. - “Sreća tvoja što vratari drže do sebe.” – “Kako si ga ubedila da ti da mašnu?” – “Šta ima da ga ubeđujem? Naš čovek. Iz...
gde jutra sama
lete
kao da je sve u miru
a podne zeli sunca
bar malo topline
a ja u dubokom viru
i sam za zivot
pokusam,da se bar nesto desi
da ne stanem
il polako da ispliva
moja dusa
toj telesi..
Мушкарац и жена седе за столом и обедују. Стаклена, по ободима помало искрзана плоча стола, смештена је у средини мале трпезарије, на коју се наставља кухиња.
На делу стола који додирује источни зид гори кандило, кристална чинијица напуњена најпре прстом воде а затим уљем, са фитиљем који гори из центра округлог парченцета плуте. Поред кандила је дрвена кутијица, са уском пукотином насталом након случајног поливања водом. Пукотина се након сушења затворила довољно да из ње не испада тамјан.
Иза кандила, на столу, је диптих: Пресвета Богородица са Богомладенцем, а иза њега је једнокраки месингани свећњак из којег вири остатак славске свеће, на којој је селотејпом приљубљена, с горње стране пламеном опрљена сличица Светог Архангела...
ALAL VERA, ELISA KRISTI!
Retko sam u životu sretala i slušala o ljudima koji su, iako "mali", za sobom ostavili i veliki i mirisan trag...
To su ljudi najređi, najveći, najvoljeniji, uzor svim ostalima. To su ljudi zbog kojih nastavljamo da verujemo
i u ljude i u lepotu sveta. U one koji oživljavaju nadu u vremenu beznadežnom...
Ovih dana je celokupnu pažnju svetske javnosti izazvala skromna, vredna, prelepa čuvena svetska šampionka
u brzom skijanju, Elisa Kristi, koja vredno raznosi hranu u Notingemu, da bi zaradila neophodan novac za odlazak
na Zimske olimpijske igre 2022. godine.
Davnog 31. jula 2015. godine, Peking je izabran za domaćina XXIV Zimskih olimpijskih igara. Od tog momenta, Peking se priprema da domaćinski i...
NE SAD!
Priča br.3
Ne sad Keito! - viknuo je inspektor Kluzo dok se ovaj bacao sa balkona muzeja u kojem se Kluzo našao zbog krađe čuvenog dijamanta Koh-I-Nora iz kraljičine krune.
ASAAAAAA TRAS! - i dva tela probiše pod na mestu teretnog lifta i skotrljaše se u podrum sve do do nekog starog drvenog kovčega koji tad škljocnu i otvori se.
- Jeste dobro? - upita još uvek zadihani šef Skotland Jarda kad je strčao u prašnjavi podrum.
HAI! ASA! HAI! - mlatio je karate potezima Kluzo po mraku okrenut na sasvim drugu stranu od Keitoa koji je lagano ustao i otresao prašinu sa sebe a potom upalio svetlo.
A onda je usledio šok. U otvorenom kovčegu ležalo je telo mlade i zgodne žene. Lice joj je bilo pomodrelo za razliku od nepromenljivog...
DNEVNIK
Vozio sam kasno. Vraćao se sa neke proslave. Bio je mrak i ništa nisam video osim što sam pratio tragove isprekidane bele linije i trudio se da ne zaspim. Jedna krivina, druga krivina.. vozim pravo i monotono.. pa opet krivina.. Odjednom užas! Na sred puta devojka bleda kao utvara crnih podočnjaka i raširenih ruku u venčanici stoji na sred puta u mrklom mraku gleda ljutito u mene i doziva. Zapravo ne stoji već lebdi 20 cm od zemlje! Trgoh se naglo i od straha sleteh sa puta i nabih se u neko drvo. Bez ozleda. Okrenuh se.. od devojke ni traga ni glasa! Jel mi se sve ovo učinilo? A zatim pored mene nitokuda protutnji neki kamion pun balvana i prikolica se na mestu gde je bila devojka prevrnu i balvani se prosuše po putu. Stajao...
Lutko ja sam rešen...
(Priča br. 9)
Plastična lutka u izlogu je umirala od dosade u ovom dobro osmišljenom prostoru za eksponate. Napolju je padala kiša. Poželela je jako da priđe što bliže izlogu i svoje plastične prste stavi na staklo ali je prekinu pomisao kako ceo svet ima svoj smisao jer zapravo ima svoju sadržinu. Svet je bio pun svega i svačega a ne kao ona... prazna i šuplja. Njeno telo je bila samo tanka površina, obična ljuštura od plastike. Gledajući kišu kako je padala i kako su se kapljice slivale niz izlog lutku obuze tuga. Zar ona nikad neće upoznati svoju unutrašnjost? Zar ona nikad neće doživeti život kao drugi? Svojim punim bićem. Recimo šta je to ljubav ili šta je to sex? Ona nežno obuhvati mislima slivajuće kapljice...
Šta ako jednog jutra otvorim oči i ja više nisam ja, nego neka druga, nepoznata žena? Šta ako pogledam u ruke i shvatim da nikad nisam videla te dlanove, nikad nisam nožem posekla taj levi kažiprst dok sam učila kako da nahranim nečiju glad? Ako u ogledalu ne prepoznam svoj odraz, ne prepoznam te tužne, krupne oči, jer nisu moje, moje su srećne i sjajne sa trepavicama dugim... Dani, nedelje, godine, tik-tak, tik-tak, tik-tak, taj dosadan zvuk koji mi kaže da sam još uvek živa, da postojim i dišem.
Preobražaj se desi kad prestaneš da budeš svestan njega.
Odjednom, nisam više ona devojčica koja rukama pokriva uši da ne čuje glasove koji su prejaki i ljuti, odjednom nisam ni ona majka koja čita bajke pred spavanje i grli i ljubi i grdi...
Pisem ti poslednji put,
Noc je sada moj drug.
Nestao si ko leptir
A da nisi oduzio dug…
Necu sad reci nista
Sto bi te na tron podiglo
Jer da si zaista kralj
Davno bi mi ordenje stiglo!
Trebalo mi je mnogo
Da plamen bukne u meni…
Zar ne znas sta se desi
Kad vatra tinja u zeni?
Bio si sve sto mi treba,
Nada, snaga i strast…
Da si me zaista voleo
Osetio bi mojih usana slast.
Bio si i ipak ostao
Jedini u srcu mom
Ali dragi moj,
Tu igru igraj sa drugom zenom.
Sirinu mojih misli
Nisi zeleo da shvatis…
Onu nit sto nas veze
Mozda ces jednom da uhvatis?
Nisam ja kraljica
Koja ce izdati kralja,
Samo sam obicna zena
Koja vidi kad nesto ne valja.
Ostaces mi zauvek u srcu
Iako si ga ubo macem
Ali samo da znas:
Zbog tebe vise necu da placem...
Friedrich Nietzsche: "Buducnost utice na sadasnjost isto koliko i proslost."
- Ono sto nam se desilo kao i ono sto mislimo da ce se desiti uvek utice na to kako se trenutno osecamo i sta mislimo, odnosno kako dozivljavamo sadasnjost. Osecanja i misli su sustina svakog dozivljaja.
-------------
Fb. stranica "Neko bitan": "Zasto vise ne verujem nikome? Jer su me lagali! Zasto malo pricam? Jer me nisu slusali. Zasto sam ovakva kakva jesam? Jer su me takvom napravili."
- Svestan covek stvara sam sebe. Preuzima odgovornost za vlastiti zivot i ponasanje. Nesvesnog stvaraju drugi, jer nece da preuzme odgovornost. Lakse mu je da izigrava zrtvu.
-----------------
"Sve dok nas ego igra glavnu ulogu, uvek cemo dozivljavati iste drame."
-Ego...
Igraj Aska!
Pleši svoj beskonačni ples,
zavaraj loš udes,
igraj bez prestanka Aska,
uostalom, šta je život
neg' pozorišna daska.
Stihovi su ti vrlo neugledni, tvrde,
Nisu pravilno isklesani po ivicama,
Fali im porub, konac nije dovoljno zategnut,
Život izbija između nejednakih šavova,
I prelivaju se uzdasi, i poneki osmeh.
Pesme ti ništa ne valjaju, kažu mi,
Ne mogu se njima ljudi hvatati u mreže,
Ne mogu biti izgovor za lepljive prste,
Loše su to pesme, nalepljena mašna na njima
Stalno spada i - uranja u reku sećanja.
Odustani od pisanja, ljutito mi kažu,
Te pesme uznemiravaju, neposlušne su,
Treba ih korbačem tući, da se ne napasaju
Inspiracijom po skrivenim pašnjacima,
Baci to penkalo i uzmi okov u ruku.
Ništa ti ne valjaju pesme, vele.
Mi se smejemo tvojim pesmama, kažu,
Dok im se u reskoj ljutnji grče suva usta,
I dok gledaju ka horizontu, ne videći da...
koliko ti ljubav
tesko pada
i ja sam i odron
o drhtim kao i ti
zasto me ne volis
gde sam
kao da sam sam
ljubi me kao ljubav
Само рашири крила и лети, лети куда те очи поведу. Рашири ноздрве и лети.
Широм отвори очи, удахни пуним плућима и лети. Снажно замахни крилима и уђи у вртлог. Пусти нека те носи. Нека те носи младост, крени и лети. Не стај, лети до краја, па се врати. Лети и срцем, и оком и душом, лети. Уђи у најтамнији облак, крилима га разнеси. Распрши га у хиљаде капи. Направи од њега росу. Лети у сунце, додирни га крилом, а онда снажно замахни и охлади. Само док можеш лети. Једнога дана нећеш моћи. Зато лети. Бићеш стар, гледаћеш у земљу. Лети док си жив, једну прилику имаш. Не жали, биће зато времена. Лети високо, до звијезда. Лети и даље. Стигни до краја, па се онда без кривице врати. Кад ти године подрежу крила, а туга се увуче у очи. Да имаш...
zivot je svaka
klapa
i smrt koja nas
ceka
kao konja kas
kada cujes moj glas
i kada sve ode
odron te vode
slapa
sama kao i vetar
ne prepoznajes
glas moj
oj ljubavi
nikada ne stajes
kad telo slama se
u tebi
a sama si
Dragi blogeri,
hoćemo li da unesemo malo zabave u ovaj kutak najlepši na forumu ?
Svaki PDF organizuje nekakvu vrstu takmičenja pa zašto ne bismo i mi .
Predlažem da napravimo izbor za blog meseca i da izabrani blog stoji u lepljivim temama na blogu do izbora sledećeg.
Nadam se da će vam se svideti i da će postati tradicija Blogova.
Obzirom da je prvi izbor u pitanju ,mislim da bi bilo fer da učestvuju svi blogovi do sad objavljeni .
Ubuduće ću postavljati linkove za blogove objavljene u mesecu za koji se glasa.
Pravila su jednostavna , kopirajte link bloga ili napišite naziv bloga za koji glasate. Glasanje traje do 14.03. do 20:00.
Izabrani blog ide u lepljive od 15.03. do 15.04.
P.S. imate slobodu da dajete...
Резултати избора само што нијесу. Нервозно се шета по соби. Још само овај пут послије ћемо лако. Како сам се ослонио на ове неспособне ликове. Мени дјелују покварено, поготово онај бивши министар. Скреће очи када ме гледа, нањушио крај. Кваран је до сржи, већ је он договорио издају. Удахну мокар, прохладан ваздух. Само још овај пут. Блага грозница га стресе. Све за народ, ј... ме народ. Даш му све а он обијесан. Хоће сам да одлучује о себи.
А купа се једанпут мјесечно, хоће демократију. Унук козе и камена, хоће демократију. Не зна да демократија кошта. Не примају нас по свијету на лијепе очи. Све се то брајко, плаћа. Колико смо битангама у одијелима дали пара, брдо, само да се удостоје да дођу у ову рупу. Сад су на њиховој страни...
Da naglasim ovo nisam napisala ja ali mi se toliko dopalo da sam pozelela ovde da ga sacuvam i podelim sa vama.
"-Ostavi uključeno svetlo – kaže mi dok se na prstima iskradam iz sobe.
– Zašto, mila?
– Zato.
– Pa nije valjda da se tolika devojka plaši mraka?
– Molim te, ostavi upaljeno – ponavlja.
– Ok, ali pojest će te komarci, samo da znaš.
– Neka će. Mama?
– Molim?
– A je l’ se ti plašiš nečega? Al’ onako baš baš?
– Ko, ja? Mama se ničega ne plaši, dušo.
Mama se ničega ne plaši.
Osim da ćeš mi porasti pre nego stignem da te dobro izgrlim i izljubim, i da ćeš mi iskliznuti iz ruku dok trepnem okom.
Plašim se da se nećeš sećati dana koje smo proveli zajedno, i da će ove naše godinice izblediti kao stari papir.
Plašim se da će te...
Neću komplimente koje su slušale devojke poslednjih 1000 godina - uvek na isti način, poput iste iznošene haljine koju je nosilo puno... previše njih, pa ima već zakrpe, i tek titraj nekadašnjeg glamura. Neću takve komplimente, kao što neću da sedim za stolom za kojim je nekritički jelo milion ljudi, trpajući u svoju dušu sve što im nokat zakači, i nudeći mi neke ostatke - tvrdeći mi da je to baš lepo, no ja evo vidim, muve se već skupljaju...
Za takav sto nikad nisam želela ni da sednem. Bilo mi je muka, i to ne zbog hrane.
Neću lepe reči koje su već ižvakane, ili umorno izgovorene, mehaničke poput točkova koji se besvesno okreću mrveći sve pred sobom... I takve reči i mene mrve, odvajaju me od svoje suštine, stvaraju ožiljke koji ne...
У младости често наше мисли одлутају. Сањаримо о далеким мјестима, о високим снажним таласима. О широким и снажним ријекама. Већ са неким годинама, враћамо се кући. Прво у мислима а затим ако преостане воље и снаге, тијелом желимо бити присутни. Ту гдје осјећамо коријене своје под стопалима.
У некоме туђем граду, испред излога. Несвјесан свијета око себе, зурио сам у стакло. Тамо сам видио наш воћњак и оца у њему. Oтежале крошње, сладуњав мирис јесени и зрелог воћа. Стајао сам и нијесам хтио да се помјерим, јер ако се помјерим слика ће нестати. Живот ми је прво одузео оца, и одвео га горе. Тамо гдје је све љепше и боље. Бар се надам. После је живот и све нас остале, на превару разбацао на сваку страну.Између неких тешких, свакодневних...
Dobrodošli. Ovo nije blog.
Ovo je mesto za druženje, ćaskanje, pitanja, predloge.
Za početak, samo zato što mnogi ne znaju gde se nalazi, ovde stavljam kućni red kuće koja je naš domaćin; nalazi se ovde: Pravilnik Bloga.
Ako Vas nešto tišti, a nigde nije zgodno da to kažete, kažite ovde.
Srećno!
Zvezda
Beskrajno je platno na kojem zvezde sjaje,
Tamo negde je jedna koja meni nedostaje.
Suza suzu stize, voleo bih da mi je blize,
Da me njeni zraci greju, da u meni srecu seju.
Eh, zvezdo padalico, vise ne vidim tvoj sjaj,
A ne tako davno je do mog srca dopirao, znaj!
I zar je dosao kraj?! Kraj osmehu, kraj sreci,
O kako boli, svaka uspomena plamen je veci.
Nocima se budim i znam da sam tebe sanjao,
Bio sam nezreli klinac i druge sne ganjao,
I ma koliko da zalim sto nisu bili kao tvoji,
Verujem zivotu da ce ponovo da nas spoji.
I da za nas upravo neku novu sudbinu kroji,
Zvezdo moja, srce mi samo za tebe bije,
I ko zna, mozda se tvoj odraz iza neba krije,
Kazes da si me zaboravila, znam da tako NIJE!
Kako bi i mogla, posle...
Кабаре, чудна страна ријеч. Питао сам некога кад сам био мали. Шта је то кабаре? Објашњење ћу вам пренијети онако како сам га ја тада запамтио. Е па то ти је позориште, а опет није. Кабаре ти је живот а није. А није да није. Рече да је и живот некад кабаре, а кабаре живот. Ништа га ја нијесам разумио. Доцније млад горштак, жељан знања, између два бурека, чух за перформанс. Е тога објашњења се не могу сјетити, јер је бурек био одличан.
Зато су ми и култура, и образовање остали фалични и препуни рупа. Ко би рекао да бурек, може уништити такав таленат. Отворио сам новине јутрос, наравно старе. Боље су од нових. Добро, добро објаснићу. Као прво, узмем их џабе, оно што пише у њима могу провјерити. Јели било, због чега није итд. Буљим у прву...