Um, ego i misljenje

Duhovnost ima veliki uticaj na razvoj svesti i ponasanje ljudi posto usmerava covecantvo ka napretku i blagostanju. Medjutim, takva karakteristika je cini pogodnom i za manipulisanje radi postizanja razlicitih politickih i ekonomskih interesa. Zato se ni jedno duhovno ucenje ne treba bezuslovno i nepromisljeno prihvatati. Narocito ne ona koja "preko noci" postanu bestseller i autoritet. Ne kazem da nema takvih koja to ne postignu zaslugom i vrednoscu, vec da ima i onih cija prezentacija nije slucajna.

Treba biti oprezan s ucenjima koja proklajmuju konacnu, apsolutnu istinu i postizanje srece bez licnog angazovanja. Takva ucenja umrtvljuju duh i zatvaraju um. Ponekad u tolikoj meri da se u potpunosti ogranici i zaslepi samo jednim uvidom i mogucnoscu, pa se prestaju razmatrati drugacija shvatanja ili se cak prema njima razvije neka vrsta netrpeljivosti i antagonizma.

Poluistina je najpogodnija za manipulisanje. Lakse se u nju poveruje. Teze se uocava i razotkriva od putpune lazi. Kada se ucvrsti tesko se iskoreni. Nepotpuno i jednostrano shvatanje je, isto tako, stetno. U njemu ne mora biti manipulacije, niti namere da se manipulise, ali i ono je poluistina. Predstavi samo jednu stranu neke pojave, pa se nema adekvatan uvid.

Dobar primer je um, misljenje i ego. Primeceno je da neki ljudi imaju veliki ego, da su arogantni i narcisoidni. Izdizu sebe iznad svih. Smatraju da su izuzetno vazni i znacajni. Njihovo misljenje obiluje zabludama i nelogicnoscu zbog preteranog subjektivizma. Kod nekih ljudi, misljenje postane prekomerno i nekotrolisano. Stvara anksioznost i depresiju i time oduzima draz zivotu i postaje uzrokom patnje i disfunkcionalnosti.

Koncentracija na negativnosti navela je na zakljucak da je um, zajedno s misljenjem i egom stetan element svesti. Sprecava ljude da otkrivaju njihovu pravu sustinu.

Pri tome se zapostavila cinjenica da postoje ljudi sa zdravim egom i funkcionalnim miljenjem, kao da postoje i ljudi koji sebe (svoj ego) smatraju bezvrednim, pa dopustaju nasilan i ponizavajuci tretman.

Takva raznolikost dozivljavanja vlastite subjektivnosti ukazuje na cinjenicu da uzrok disfunkcionalnosti nije um/ego/misljenje, vec razliciti unutrasnji i spoljasnji faktori koji uticu na njihov razvoj.

Um i misljenje je evolucionarna privilegija. Samo bica koja imaju mozak misle i imaju sposobnost da, u vecoj ili manjoj meri, budu svesna svoga identiteta i okoline. Mi bez uma i misljenja ne bi bili ovo sto jesmo. Ljudi koji padnu u komu, polude ili imaju demenciju su najbolja potvrda toga tvrdjenja. Disfunkcionalno misljenje, kao i mentalne bolesti moze nastati usled povreda i promena na mozgu. Znaci, u pitanju moze biti organski poremecaj.

Medjutim, posto je um u uskoj vezi s mozgom nepravilan nacin zivota i reagovanja na stresne situacije, takodje, rezultira disfunkcionalnim misljenjem koje stvara promene na mozgu. Zato je vazno otkrivati uzroke koje dovode do disfunkcionalnog misljenja i tako osposobljavati ljude za funkcionalnost u kojoj misljenje postaje izvor radosti i zadovoljstva, jer se preko njega uspesno resavaju unutrasnji i spoljasnji konflikti i problemi.

Shvatanje da se nicem ne treba opirati i da se sve treba prihvatiti kako jeste je adekvatno za neke situacije, ali ne za sve. U slucajevima kada su okolnosti izvan naseg domena uticaja takav stav je pozeljan i ispravan. Medjutim, postoje i takvi slucajevi koji zahtevaju promenu i aktivno angazovanje i svesnije organizovanje. Unutrasnji konflikt nece nestati sam od sebe. S njim se treba suociti. Jedino se tako moze razumeti uzrok njegovog nastanka, a time i potrebnih mera da se prevazidje.

Nema niceg loseg u tome ako se misli o proslosti da bi se izvukla pouka ili ako se planira i priprema za buducnost. Naravno, treba teziti sabranosti i prisutnosti u svakom momentu. Um i mozak ima svoj tempo rada koji se mora postovati. Preopterecen um ne moze imati efikasan kontakt s unutrasnjim duhovnim potencijalom. Usled toga postaje uznemiren i zapada u haos jalovih i iracionalnih misli. Mozak treba odmor od preterane aktivnosti ili misljenja. Sve je u balansu. Kao sto nije dobra preterana vanjska stimulacija nije dobra ni nedovoljna.

Um/ego/misljenje nisu strani i stetni elementi svesti koji odvajaju ljude od njihove sustine. Naprotiv, oni su veza s njom. Zato su dragoceni i neophodni. Omogucavaju da je postajemo svesni ukoliko vrsimo pravilnu unutrasnju interakciju. Bez uma, misljenja i ega (svesti o sebi) nasa egzistencija bi poprimila karakteristke biljnog zivota.

 

[Konj_na_belom_princu]

Proslost i buducnost su takodje konstrukcije uma. Ispada da nema niceg loseg u tome sto smo pogresili pa svoju gresku proglasavamo da nije greska.

Moje licno ubedjenje je da je to duhovno u nama zapravo identicno umu. Stoga je svako misljenje disfunkcionalno ako se uzme u obzir da je ono uslovljeno nasim culima i vezivanjem uma za utelovljen mozak.

 

[sofija06]

Zatvoren i otvoren um se najbolje prepoznaju po fleksibilnosti stavova i spremnosti na daljnje istrazivanje. Otvoren um je svestan relativnosti stecenog znanja kao i mogucnosti skrivene zablude i greske i u svom i u tudjem misljenju. Zato nista ne prihvata bez valjanog obrazlozenja i argumenata. Nema konacne i utvrdjene istine, vec ih stalno preispituje. Jedino tako moze uociti gresku i zabludu i na taj nacin uciniti pomak.

Dobar primer je Demokrit i njegova teorija o atomu. On je prvi ukazao na cinjenicu da se materija sastoji od atoma. Iako je njegovo misljenje bilo napredno i originalno, ipak je napravio gresku posto je smatrao da je atom nedeljiv. Da su svi to prihvatili kao apsolutnu istinu ili nesto u sta se ne treba sumnjati ili dalje preispitivati nikada se ne bi otkrilo da je atom, deljiv i da se sastoji od elektrona, protona i neutrona. I ne samo od njih. Sve vise se uvidja njegova kompleksnost.

Tvrdjenje da su proslost i buducnost konstrukcije uma nije argumentovano i obrazlozeno. Da bi se uvazilo mora imati neku osnovu ili dokaz. Ako je dokaz konstatacija da se sve desava u Sada, onda taj dokaz nije uverljiv, jer postoji razlog zasto je tako. Sve se DESAVA kada se MISLI; kada JA misli o promenama koje su se desile, koje se desavaju i koje se eventualno mogu desiti.

Funkcionalno JA zna da napravi razliku izmedju proslosti i sadasnjosti ili promena/dogadjaja koja su se desila i koja se trenutno desavaju. Uoliko ne zna, tada halucinira. Ako stariji covek dozivljava sebe kao dete, place i trazi mamu, tj. ne moze da razgranici ono sto se desilo od onoga sto jeste ili sto se trenutno desava, tada njegov um vise nije funkcionalan.

Kada JA misli o proslosti, proslost opet "ozivi" u umu kao secanje. Ja zna da se to desilo i da je proslo, svesno je da ga nema u Sada, posto postoji nesto drugo usled promena koje su se desile kroz vreme.

Da nema proslosti tada se ne bi moglo reci da je Nikola Tesla rodjen 10/7/1856 u Smiljanu i da je umro 7/1/1943 u njujorskom hotelu. To je cinjenica koja se desila u proslosti. To se ne desava u Sada. Medjutim, toga smo svesni u Sada samo onda kada mislimo o tome. Kada ne mislimo tone u zaborav.

Moj um je otvoren za mogucnost da je proslost i buducnost njegova konstrukcija i spremna sam da da to razmotrim. Ali, u tom slucaju ne moze ostati nejasnoca i neodgovorenih pitanja. Zato bih ti bila zahvalna da izneses argumente. Ovako dosta toga ostaje nejasno: Zasto um pravi konstrukcije? Svaka konstrukcija ima materijal od kojeg je napravljena. Od cega um pravi konstrukcije ili od kojeg "materijala"? Sta je svrha takve gradnje? Sta svest time postize. Um je veza izmedju unutrasnjeg i spoljasnjeg, kao i izmedju telesnog i duhovnog. Zbog toja je "kicma svesti" u ovoj dimenziji. Kada se kicma slomi ljudi se paralisu, a pogotovo kada posumnjaju u zdrav razum i logiku. Tada se njima lako manipulise. Da li mi uopste razumemo svest i um da bi bili u stanju da samouvereno proglasimo um kao uljeza i obmanjivaca bez svrhe i smisla?

Sta mozemo znati bez uma? Sve sto znamo i cega smo smo svesni znamo jer imamo um. Za nas postoji samo ono sto je u umu, tj. samo ono sto mislimo ili sto smo ikada mislili. Ono o cemu ne mislimo ili sto nikada nismo misli je nepostojece. Nismo ga svesni.

Postoji razlog zbog cega i kako nastaju misli i um. Um je, isto kao i razum i osecanja, deo svesnog trojstva koje neprestano cirkulise stvarajuci i obnavljajuci jedno drugo. Mi ne moze razumeti ni um, ni osecanja, ni razum ako ih izdvojimo ili okarakterisemo kao nesto nezavisno. To troje je JEDNA svest. I upravo je u njihovoj vezi i sposobnosti da se transformisu jedno u drugo tajna neunistivosti i beskonacnog razvoja svesti/zivota kao sustine postojanja.

Ispada da nema niceg loseg u tome sto smo pogresili pa svoju gresku proglasavamo da nije greska.

Ne razum sta si ovim hteo reci? Izgleda kao da je izvadjeno iz konteksta posto ne vidim vezu s prethodnom recenicom, niti kasnijom izjavom.

Um nastaje interakcijom fizicke i nefizicke dimenzije ili dimenzijom oblika i bezoblicnom, duhovnom dimenzijom. Telo podleze fizickim zakonitostima koja su utvrdjena logosom. Nefizicko ima suprotne zakonitosti fizickim. Duhovno je neodredjeni, nerealizovani potencijal fizickog.

S obzirom da um nastaje interakcijom fizickog i nefizickog kroz njega deluju obe zakonisti u vidu Telesne i Duhovne svesti. U zavisnosti za koji nagon/svest se ego opredeljuje zavisi njegov razvoj i formiranje misljenja. Ako se opredeljuje za Telesnu svest i spoljasnje vrednosti ostaje "zarobljen" fizickim zakonitostima. U tom slucaju moze biti inteligentan, ali nije produhovljen.

Samo se ego koji ima kontakt svojom sustinom (dusom i duhom) oplemenjuje i stvara sirinu razumevanja. Zbog toga postoji i funkcionalno i disfunkcionalno misljenje. Prema tvojoj konstataciji sve sto si napisao je disfunkcionalno, jer je sve nastalo u tvom umu ili u tvojim mislima. Zar to nije odlazak u krajnost i apsurd? Iako postoji besmisao postoji i smisao inace ovo i ovakvo postojanje ne bi bilo moguce. Mi uopste ne bi postojali niti bi mogli razmeniti misljenje.

 

[Konj_na_belom_princu]

Nema niceg loseg u tome ako se misli o proslosti da bi se izvukla pouka ili ako se planira i priprema za buducnost.

Hocu da kazem da...

Prvo smo u umu kontruisali koncept vremena koji ne postoji a potom proglasili da nema niceg lose u tome da bi delovali u skladu sa nasom izmisljotinom i planirali i pripremali u okviru lazne konstrukcije nasu nazovi buducnost. Izgleda kao da smo se zaigrali malo.

 

[sofija06]

Prema odgovoru bi se reklo da ga je pisalo dete zeljno igre, a ne argumentovane diskusije. Davno sam prerasla fazu igranja. Svako dobro i uzivaj u konstrukciji vremena.

 

[Konj_na_belom_princu]

Nema potrebe za vredjanjem. Hvala dovidjenja.

 

[sofija06]

Slazem se. Zaista nema potrebe za vredjanjem. Nisam ni imala nameru da vredjam. Jednostavno sam odgovorila u stilu tvoga pisanja posto si napomenio da smo se malo zaigrali. Pored toga, izneo si neargumentovanu teoriju, poput price za malu decu, koja se ne moze ozbiljno shvatiti. Kao sto sam napomenula, diskusija treba biti zasnovana na argumentima da bi bila valjana, inace se gubi vreme. U svakom slucaju, imas pravo na svoje misljenje. Hvala za javljanje i sve najbolje.