Put između kapi i kiše
Ponekad je teško promeniti put kojim si krenula i koji si sama izabrala.Koliko god da se trudiš, koliko god da se naprežeš _stvari jednostavno ne idu onako kako si zamislila. Kao da te guraju ka mestu gde nema nikoga, a opet ti su ti svi potrebni.
Ljubav prema stvarima koje nosiš u srcu je ogromna. A boli kada ne možeš da ostvariš svoj san, san života o kojem si maštala. U duši ponekad gori žar, bol od stvari koje se i plašiš da ostvariš. Izlaziš napolje na kišu, nadajući se da će ona isprati tvoje snove i nadanja, dok duša plače zajedno sa kapima što padaju, a vazduh koji udišeš te guši i zaustavlja da živiš misleći na ono što voliš.
Jednostavno je _ ne ide.
Noge idu sa razumom, srce vuče sa dušom. Te stvari retko idu zajedno. I tada moraš da odlučiš: hoćeš li krenuti s ljubavlju na kiši ili s nadom na kapi.
Ljudi oko tebe često ne veruju, vide samo tvoje slabosti _ nazivaju te gubitnicom lažovom, dvostrukim igračem, idiotom,,,ne želeći da pogledaju tvoju svetlu stranu.
Na kraju, biraš kapi .
Odlučuješ da poslušaš razum i noge, zaboravljajući srce, bežeći od kiše. Ali tada shvataš da je uzalud biti na kapima kada ti duša plače. Oči ti se pune suzama koje dolaze iz dubine i poželiš da se vratiš, da ispraviš neke greške.
Ali život ne daje drugu šansu.
Nudi ti samo izbor _ da kreneš pravim putem, putem kojim niko nije rizikovao da ide. Ali na tom putu duša može da ostane nasred puta, i tada opet nastavljaš dalje samo sa razumom i nogama.
Ipak, na kraju svih muka otvara se put koji vodi ka sigurnosti. Put kapi. Kapi osvetljavaju sve što dotaknu, puni životom sve oko sebe _ ali ne i tvoje biće.
Zato uporno čekaš kišu, da te spasi od vreline, nadaš se oblacima. Tvoja različitost tera te da želiš ono od čega drugi beže.
TI SI JEDINA kojia se bori za sve. Boriš se da drugima bude lepo, a sebe ne štediš u toj borbi _ borbi koja nikada ne prestaje. Večnoj borbi za svoj put.
Mnogo proživljavaš, mnogo osećaš, mnogo razumeš.
Bog ti je dao ono što drugi nikada ne bi poželeli, i znaš da si tu da učiniš sve za sebe _ali zaboravljaš da nisi sama u svetu.
Gledaš u mesec, čekaš da ti se neko javi, neko koga ne čuješ niti vidiš. Nadaš se da nisi sama. A opet, sama si. Izabrala si kapi, ali u samoći. To je ona unutrašnja samoća duše _ iako spolja sijaš.
Na kraju otkrivaš da imaš svoju tamnu stranu, tamnu kao mesec koji nikada nije obasjalo sunce. Ali svi imamo tu stranu i krijemo je, ubeđujući sebe da su kapi lepše od kiše. I stalno pravimo istu grešku _ idemo napred sa nogama i razumom, zaboravljajući dušu i srce.
ochi,,, _samo ochi_,,,njih nemoj da dirash,,,u njima dusha spava i sanja,,,
®