Ne, ne idi, ostani još malo
Još koji sekund samo.
Tako mi retko svratiš u san
Iako te svaku noć prizivam.
Ne tražim da ostaneš zauvek
Samo da noćas budeš mi lek.
Davno sam naučila bez tebe,
kako da zaustavim sebe.
Da usporim srce, utišam dah,
zaledim vreme, obuzdam strah.
Da hodam bez zvuka koraka,
da budem sena usred mraka.
U plamenu da budem dim,
da gledam a da ne vidim.
Naučila da živim bez života,
da mi je isto i greh i lepota.
Da ljubav ne tražim i ne dajem
i da se kajem,
gorko da se kajem...
Ali sad kad si već tu,
ostani još koju sekundu.
Znaš, kad vremena nestaje,
tren ume da traje...
Pokloni mi muziku tvog glasa,
neka mi nakratko krv zatalasa
Možda zapevam,
možda se nasmejem
možda oživim,
možda se ugrejem.
Odavno nisam!
Možda osetim,
ime ti izustim,
Možda zajecam
i čak suzu pustim.
Možda...
ne znam...
Odavno nisam!
Dlanove ti spustila na obraze.
Pustila prste da ti čelo pomaze.
Na kosu ti usne prislonila
I na grudi te svoje naslonila.
Budi tu da miris ti udahnem,
pre nego što ponovo usahnem.
Pre nego što nova zora svane,
da spustim glavu na tvoje rame.
Budi tu još koji tren,
Ostani još malo,
Ionako je malo vremena ostalo.
Uskoro sviće,
nova će zora da zarudi
da ponovo ubije me,
dok svet se budi.
Poslednja izmena:
