Gdje je nestao obraz

Dovoljno sam stara da pamtim kako je stari svijet nekada jako držao do vlastita ugleda.
Recimo, generacija mojih djedova i nana, dijelom i generacija mojih roditelja. Ugled se
zapravo zvao obrazom i nije bilo bitno jesi li bogat ili siromašan, jesi li školovan ili nisi,
obraz se gradio godinama, a mogao se izgubiti u tili čas. Obraz je, naravno, bio okrenut
prema vani, prema drugim ljudima i njihovoj prosudbi tvoje ličnosti i tvog ponašanja.
Pazilo se da obraz nije nipošto tvrd (đon – obraz se to zvalo), a to je značilo da nemaš
ni stida ni srama, da ti što bi se reklo može svašta stati u obraz. A onda kada bi se
granična vrijednost prešla – gubio se obraz. Trajno. I nije bilo te vode koja bi ga mogla
oprati, nit’ čarobnog štapića koji bi ga vratio.
Pazilo se tad da ne činiš nešto što bi tebi bilo neugodno da tebi drugi učine. Pazilo se da
ne širiš laži i priče, da ne ogovaraš i ne klevećeš, da ne varaš i ne kradeš. Pazilo se da
poštuješ starije, da budeš ljubazan i susretljiv, da pomogneš onima kojima je potrebna
pomoć. Obraz je bio neka nevidljiva sila koja je držala ljude na okupu, koja ih je podsticala
da se ponašaju moralno i ispravno.
Kao dijete osjetila sam puno puta tu težnju starijih da te isklešu u poštenog i moralnog,
čovjeka s obrazom. I činilo mi se tad da je to trajna kategorija i vrijednost, no, vrijeme me
demantuje.
Danas je obraz izgubio na značaju. Malo je onih koji drže do njega. Ljudi su sve više okrenuti
samo vlastitim zadovoljstvima, a često ne prezaju da se služe raznoraznim nemoralnim
postupcima da bi ta zadoljstvo postigli. Od laži, varanja, potkradanja, korupcije… Egoizam
i narcisoidnost su postali dominantne karakteristike, a moralne i etičke norme su potisnute u
pozadinu.
Postoji još jedna stvar. Obraz nije samo individualna osobina. To je i kolektivna vrijednost
koja održava zdravo i funkcionalno društvo. Društvo bez obraza je društvo bez povjerenja,
saradnje, suosjećanja.
I na kraju svega pitam se šta to bi sa obrazom i gdje nestade!? I ima li nekog lijeka za ovu
boljku?

 

[Riada]

Pa ja sam obraz zaboravio kad sam napustio zemlju. A dobijem ga nazad samo kad osjetim da neko ima obraza. E bogami rijetko se to desi.

Pa o tom i pričamo cijelo vrijeme.

 

[edi54]

Gde je nestao obraz - je retoričko pitanje i pripada ideologiji ili je bolje reći demagogiji
uglavnom namenjenoj siromašnoj i neobrazovanoj narodnoj masi.
Obraz je u suštini priznavanje sopstvene nemoći i nesposobnosti.

Veliki Nice bi bio ponosan na tebe ali ne pravis razliku izmedju Obraza i drugih oblika ponasanja.
Tesko je da slabi ljudi imaju obraz jer Obraz treba cuvat. Naprotiv obraz trazi snazne ljude . I motivisane .I trazi sredine sa jakim porodicnim vrijednostima. I u takvim sredinama vrlo cesto onaj ko ima para ima i dodatne motive za cuvanje obraza. Posebno jer mora da se pokaze. Obraz je zapravo odlika plemenitih i vrlo je slicna kodu koji imaju krajnje bogati i krajnje intelektualne elite svijeta.
i ne bih ja iskljucio da neposteni ljudi ne mogu imati obraz. Cak i ubice. Vidio sam da mnogo ljudi ne razumije oca Ubice Ksenije Pajcin kad kaze za sina -kad je vidio sta je uradio ubio se kao svaki pravi casni Crnogorac.

 

[Izvesni.Sinisa]

Ej, čoveče, razumem šta pričaš! Stvarno se svet promenio. Nekad su ljudi baš držali do tog ugleda i obrazovanja, ali danas... pa, sve je nekako opuštenije. Tehnologija, društvene mreže, to je sve promenilo način na koji se ljudi ponašaju i razmišljaju. Sve je postalo brzo, instant zadovoljstvo, instant slava...
Ali, verujem da i dalje ima nas koji cenimo te stare vrednosti. Iako možda obraz i ugled nisu toliko u fokusu kao pre, to ne znači da ne možemo da ih vratimo u igru. Samo treba malo više truda i podrške.
Dakle, ne brini se previše. Ne poznajem te lično, ali verujem da imaš dobre principe. Važno se držati zajedno i nastaviti promovisati poštenje, moral i integritet.
A+++

 

[Riada]

Ej, čoveče, razumem šta pričaš! Stvarno se svet promenio. Nekad su ljudi baš držali do tog ugleda i obrazovanja, ali danas... pa, sve je nekako opuštenije. Tehnologija, društvene mreže, to je sve promenilo način na koji se ljudi ponašaju i razmišljaju. Sve je postalo brzo, instant zadovoljstvo, instant slava...
Ali, verujem da i dalje ima nas koji cenimo te stare vrednosti. Iako možda obraz i ugled nisu toliko u fokusu kao pre, to ne znači da ne možemo da ih vratimo u igru. Samo treba malo više truda i podrške.
Dakle, ne brini se previše. Ne poznajem te lično, ali verujem da imaš dobre principe. Važno se držati zajedno i nastaviti promovisati poštenje, moral i integritet.
A+++

I ja sam sigurna da postoji još ljudi koji cijene prave vrijednosti.
I mislim da je to neophodno da bi čovjek izgradio samopoštovanje
i unutrašnji mir.
Držat ćemo se zajedno, nego šta.

 

[dlugomir]

Dovoljno sam stara da pamtim kako je stari svijet nekada jako držao do vlastita ugleda.
Recimo, generacija mojih djedova i nana, dijelom i generacija mojih roditelja. Ugled se
zapravo zvao obrazom i nije bilo bitno jesi li bogat ili siromašan, jesi li školovan ili nisi,
obraz se gradio godinama, a mogao se izgubiti u tili čas. Obraz je, naravno, bio okrenut
prema vani, prema drugim ljudima i njihovoj prosudbi tvoje ličnosti i tvog ponašanja.
Pazilo se da obraz nije nipošto tvrd (đon – obraz se to zvalo), a to je značilo da nemaš
ni stida ni srama, da ti što bi se reklo može svašta stati u obraz. A onda kada bi se
granična vrijednost prešla – gubio se obraz. Trajno. I nije bilo te vode koja bi ga mogla
oprati, nit’ čarobnog štapića koji bi ga vratio.
Pazilo se tad da ne činiš nešto što bi tebi bilo neugodno da tebi drugi učine. Pazilo se da
ne širiš laži i priče, da ne ogovaraš i ne klevećeš, da ne varaš i ne kradeš. Pazilo se da
poštuješ starije, da budeš ljubazan i susretljiv, da pomogneš onima kojima je potrebna
pomoć. Obraz je bio neka nevidljiva sila koja je držala ljude na okupu, koja ih je podsticala
da se ponašaju moralno i ispravno.
Kao dijete osjetila sam puno puta tu težnju starijih da te isklešu u poštenog i moralnog,
čovjeka s obrazom. I činilo mi se tad da je to trajna kategorija i vrijednost, no, vrijeme me
demantuje.
Danas je obraz izgubio na značaju. Malo je onih koji drže do njega. Ljudi su sve više okrenuti
samo vlastitim zadovoljstvima, a često ne prezaju da se služe raznoraznim nemoralnim
postupcima da bi ta zadoljstvo postigli. Od laži, varanja, potkradanja, korupcije… Egoizam
i narcisoidnost su postali dominantne karakteristike, a moralne i etičke norme su potisnute u
pozadinu.
Postoji još jedna stvar. Obraz nije samo individualna osobina. To je i kolektivna vrijednost
koja održava zdravo i funkcionalno društvo. Društvo bez obraza je društvo bez povjerenja,
saradnje, suosjećanja.
I na kraju svega pitam se šta to bi sa obrazom i gdje nestade!? I ima li nekog lijeka za ovu
boljku?

Pogledajte prilog 1513604

Svet se promenio puno i mnogo je ljudi opila pohlepa. Niko ne želi da se muči nego samo do lake zarade da dođe, makar i preko leševa.