(posle dvadeset i pet godina)
’Ajde oči u oči da se ogledamo,
ti i ja,
u nekoj novoj meni,
sa svedocima.
Ti, moja puka,
ti, moja izmišljena,
pa hranjena žiškama iz pepela strasti
i povređenom sujetom,
umorom i siromaštvom,
dosadom, razočaranjem,
i svakidašnjim kompleksima,
zalivana suzama izdaje, straha,
loše muzike, još lošijih vina,
i najlošijih poljubaca -
do dežmekaste metrese za inspiraciju.
Dok te tako obilno gostih godinama,
podlo si podgrevala
umišljenost i lakoverje
u plemenito i bogomdano mi bivanje,
na periferiji malog grada,
u „unutrašnjosti“,
da se odomaćiš.
Što se sad čudiš,
šta se praviš luda,
u tim iznošenim svilenim rukavicama?
Nesrećo precenjena!
Znaš ti dobro koliko si se prozlila -
obigravala oko postelje
i...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Kolumna Cici Mici, početak
Dragi čitaoci, ja sam, Mica Cica, ex Mica šalteruša i prvi put se družim sa vama. Pošto je ovo tekst prvenac, moram da pazim, da nešto ne zgazim, ne pokvarim i ne rovarim. Ako stanem šefu na žulj, odma mogu da begam odavde. Zato, imajte strpljenja dragi moji, za početne bubice vaše Cici. Mogu da vam obećam zanimljive zgode i nezgode koje su snašle u životu neke moje poznanike i mene samu. Obećavam, takođe, da neću da vas gnjavim i davim. Smeh je dozvoljen i poželjan.
Išla sam skoro u jednu instituciju da završim važan posao. Kad tamo, red, dugačak red. Šta ću, sednem da čekam svoj broj da se pojavi na displeju neke Mice šalteruše, moje ex koleginice. Sedim ja tako, gledam u onaj papirić, držim svoje papire...
2.Prica
Dva drugara razlicite nacionalnosti
Jednog sunčanog dana drugari Milan i Damir su odlučili da istražuju plažu
Milan kaže Damiru možemo sakuplja ti školjke i prodavati ih kako bi skupili novac sa kojim bi napravili humanitarnu organizaciju za zaštitu životinja i zaštitu prirode, a možemo da očistimo plažu od smeća.
Damir kaže :Može što da ne, ajde prvo da očistimo plažu od smeća pa ćemo sve drugo po redu.
Drugari su krenuli u akciju zajedničku
Čistili su svako smeće dok su to radili bili su ismevani i neka deca su dobacivala što se družiš sa hrvatom a druga deca su dobacivala što se družiš sa Srbinom. Dva drugara su im rekli da prijateljstvo ne zna za nacionalnost i veru. Draga deco roditelji vas uče pogrešno, ljubav, saosećanje...
4.Prica
Tajna Slobode (1–4): Potpuna istina
Poglavlje 1: Krađa testova i nepravda
U selu Sloboda, u državi Velika Slobodna Srbija, dve najbolje prijateljice – Srpkinja Sara i Albanka Ajla –pohađale su osnovnu školu i bile poznate kao male, ali pametne detektivke. Volele su da rešavaju misterije, pomagale su učiteljima i bile uzor drugoj deci.Jednog dana dogodilo se nešto ozbiljno. Nestali su odgovori za kontrolni iz istorije, koji je trebalo da se održi sledećeg dana. Nestanak je prijavila nastavnica istorije, Sofija. Bila je potresena i sumnjala da je neko od učenika ukrao testove.Sumnja je odmah pala na trojicu najproblematičnijih đaka: -Miloš Srbijanović, Srbin, -Senad Ljutin,Albanac, -Dario Horvatov, Hrvat.Senad i Miloš su se stalno...
.Prica
Priča o malom psu rase ši-cu
Jednog dana sam stigla kao poklon za rođendan devojci po imenu Nataša, koju svi zovu Naca. Ipak, njena baka nije dozvolila da ima još jedno kuče u kući, pa su me odveli u novi dom. Tamo je moja nova vlasnica postala Natašina sestra Zorica. Ona mi je dala novo ime — sada se zovem Dušica.
U početku sam se plašila muškaraca, ali sam vremenom počela da se privikavam. Ipak, jednog muškarca se još uvek bojim — to je Zoričin i Natašin brat Nedeljko. Nataša mi je kupila dve igračke i hranu za pse koja mi izgleda strašno. Umesto toga, često mi daje komadiće bureka ili pice, i ja uživam u tim poslasticama.
Volim da pravim pravi mali haos! Moj omiljeni „podvig” je grizenje obuće, a ako su vrata kupatila...
1.Prica
4 cudna Prijatelja
Jednog lepog sunčanog dana Pingvin Vrtiša i Panda Pliško su imali sjajnu ideju, da okupe prijatelje da istražuje čarobnu šumu u potrazi za tajnim blagom.
Panda Pliško reče :Ajde da se okupimo, da pozovemo kornjaču i Sovu i da sa njima tražimo sjajno blago i da ga podelimo.
Pingvin vrtiša reče :Što da ne, ajde da ih pozovemo što nas je više to je zabavnije.
Dobri drugari su pozvali svoje drugare Kornjaču Tortugu i Sovu Ušaru ne znajući da su one jako pohlepne i zle.
Sova i Kornjača su se dogovorile da ih odvedu tamo gde su one bile, ali nisu mogle dobiti blago.
Sova šapne kornjači:Može mo ih odvesti do zabranjenog blaga, prevariti ih i mi možemo uzeti svo blago
Konjača reče: ja sam za
Kornjača i Sova kažu:Ej...
U savremenom svetu, gde se svakodnevno suočavamo sa različitim izazovima i stresorima, očuvanje mentalnog zdravlja postaje od suštinskog značaja. Razumevanje kompleksnosti ljudskog mozga i načina na koji funkcioniše može značajno doprineti našem blagostanju. Srećom, sa razvojem digitalnih platformi, kao što je YouTube, stručnjaci za mentalno zdravlje imaju mogućnost da svoja najnovija zapažanja i istraživanja podele sa širom publikom na jednostavan i pristupačan način.
Ovaj blog je posvećen prikazivanju video materijala u kojima vodeći lekari, psihijatri, neurolozi i psihoterapeuti iznose svoja najnovija saznanja o funkciji ljudskog mozga, tehnikama za poboljšanje mentalnog blagostanja i strategijama za suočavanje sa svakodnevnim...
Ljudi od pamtiveka tragaju za poreklom života i univerzuma koristeći različite metode i tehnike. To je pokrenulo razvoj religije/duhovnosti, filozofije i nauke. Nauka posmatra i proučava vidljive materijalno-energetske oblike i pojave u nastojanju da kroz njih dodje do odgovora. Filozofija uvažava nauku, ali ističe da se misterija postojanja ne može rešiti izostavljanjem svesti ili trećeg, fundamentalnog entiteta. Religija i duhovnost daju prioritet svesti. Odredjuju je kao bezobličnu, nevidljivu, ali inteligentnu suštinu života koja stvara fizički univerzum.
U vezi toga interesantno je pomenuti gnostičko objašnjenje. Gnosticizam nije u pravom smislu reči religija. Pre je širi pokret koji je sjedinjavao ideje raznovrsnih religija...
Osveta ne prosvetljuje _ ona samo zatamnjuje dušu
Osveta je stara koliko i čovek.
U svakom od nas postoji taj iskonski impuls da vratimo bol onome ko ga je izazvao. Kada nas neko povredi, u nama se javlja želja da „izjednačimo račun“, da osetimo kako pravda ponovo diše kroz nas.
Ali, iza te prividne pravde krije se duboka zabluda _ osveta nikada ne oslobađa. Ona je, zapravo, samo druga strana iste patnje.
Na površini, osveta deluje kao čin snage, kao dokaz da nismo nemoćni. Međutim, istina je da nas ona ne uzdiže, već nas spušta na isti nivo sa onima koji su nas povredili.
U trenutku kada uzvraćamo zlom, postajemo deo istog kruga bola koji nas je ranio. Naša energija, umesto da se usmeri ka isceljenju, pretvara se u gorivo za novi...
Tama je zaspala prva. Ne zato što je bila umorna, već zato što je znala da
svetlost još nije spremna da shvati njen san.
Svetlost je dolazila kasnije, uvek kasnije. Beskrajna potreba da osvetli, da
razjasni, da pronikne u ono što nije moglo biti viđeno - to je bio njen zakon,
njen impuls, njeno prokletstvo.
Ali tama nije bila besmisao. Nije bila ni hladna ni prazna. Ona je znala tajnu
koja je gorela duboko u njenoj crnoj srži - da svetlost nikada neće postojati
bez nje.
Prvi put su se srele na ivici vremena. Svetlost se širila, tama ju je gutala, a
one su ostajale u večnom pokretu - ne kao neprijatelji, već kao ljubavnici
koje svest još nije razumela.
Tama je šapnula svetlosti:
"Ti misliš da me osvajaš. Ti misliš da me...
U telu od kamena
diše ptica koja ne leti.
Ne zato što ne zna,
nego zato što je svet već prošla.
U oku ribe
zrcali se Bog koji ćuti.
Ne zato što nema šta da kaže,
nego zato što je već rekao sve
- kad je voda prvi put zatreperila.
U duši čoveka
ne stanuje reč.
Tu živi svetlost koja ćuti
kad reč ode...
I kad sve utihne - lepota zablista...
:heart2:
🙏
Ostani.
Ne zato što znaš kako.
Ne zato što umeš da voliš.
Nego zato što ne umeš da odeš.
Ostani kad reči postanu previše tačne.
Kad pogled ne zna da izdrži.
Kad tišina počne da liči na kraj -
a nije.
Ostani kad ne znaš ko sam.
Kad ne znaš ko si.
Kad ne znaš da li postojiš.
Jer tada -
ostanak nije izbor.
Tada je neizrecivo DA.
Ne molim da me voliš.
Molim da ne odeš.
Ne molim da me razumeš.
Molim da me pogledaš.
Ako odeš -
neka to bude jer si zaboravio sebe.
Ali, ako ostaneš -
neka to bude jer si me poznao.
Jer ja ne molim spas.
Ja molimda ne budem zaboravljena.
Ne molim kraj.
Ja molimda ne budem napuštena.
Ostani.
Kao svetlost koja ne zna da se predstavi.
Kao tišina koja ne zna da se opravda.
Kao ljubav koja ne zna da se napiše...
Gospođica krava je mirno pasla travu ne mareći za sutrašnjicu kada je odjednom trava počela da se udaljava od nje. Šta li se ovo dešava?- pomisli. Dok je u ustima mlela jezikom poslednji zagrizli busen sočne trave kroz glavu joj prođe da se to ona zapravo diže u vazduh a ne zemlja da beži od nje. Gospođica krava na tren pomisli da se to ona preobrazila u nekakvu pticu. Potom oseti je kako je jaki snop svetlosti uvlači u neki hangar i shvatila je da je to neka letelica. Gospođicu dohvati znatiželja i kad ju je zrak spustio kao iz topa krenu pravo kroz hodnik koji je vodio u dubinu unutrašnjosti letelice. Ko se to igra sa njom i ne da joj da večera? Kada je zašla malo dublje našla se u hodniku čiji su zidovi bili od debelog providnog...
INSIGNIA_Kod pripadnosti
U budućnosti, gde se misao meri u hercima, a savest je tek podatak u sistemu, pojavljuje se novi simbol moći _Insignia.
Ona više nije metalni amblem na uniformi, ni oznaka čina ili časti, već _energetski pečat_, utisnut u svaki atom ljudskog bića.
Insignia je postala novi totem civilizacije.
Njome se dobijao identitet, dozvola za postojanje, kretanje, ljubav, pa čak i za san.
Bez nje _čovek je bio nevidljiv, nepostojeći, greška u kosmičkom kodu.
Ali u toj savršenoj arhitekturi kontrole rodio se paradoks
#_ako svi nose isti znak, gde prestaje pripadnost, a gde počinje pojedinac_#
Inkvizicija novog veka više se nije bavila jereticima, već mislima koje odstupaju od prosečne frekvencije.
Nisu palili tela _...
Serbian/English blog filled with my thoughts.
It's been a while.
(ne postavljajte ništa na ovom blogu)
Ako bi me neko pitao zašto sam pristala na to zamislila bih se i bojažljivo odgovorila da je to bila kombinacija izazova i sazrevanja zacinjena sa eksperimentom i pitanjem šta će se desiti.
Ili možda faza ludila...
Uglavnom da sam svremena na vreme, dok se samostalno mazim, pomislila na trojku jesam ali vrlo vrlo retko. Da sam htela nisam nikad. Čak nisam ni pričala o tome. Jedan bivši u šali kao provukao pitanke šta mislim o tome a ja se kao ljutnula odakle mu ideja da priča sa mnom o tome.
Međutom moj dragi pre par godina, kada mi se veza učinila 100% vrh vrhova, onako suptilno i natenane kako samo to on ume, provuče priču o trojci i poseje seme "nemira". Ja sam ga uvwžbanim stavom otkačila na keca, ali seme je počelo da klija. Prvo...
Ako sa pariske stanice Saint - Lazare uhvatis voz za Rouena, za 40 minuta stizes do malog mesta u srcu Normandije, po imenu Vernon.
Voz na sprat, prolazi kroz lepe i zivopisne predele i vec se radujes da ces u putu uzivati u posmatranju krajolika kad shvatis da zbog velike brzine voza nema nista od toga, jer dok registrujes vidjeno, vec si 5 km. dalje. Zato posmatraj pejsaz u visini horizonta - mozda ces nesto i zapamtiti.
Ali nema veze, jer taman dok se delimicno naviknes na ovu munjevitu promenu slika, Vernon je tu.
Odatle ima samo 3 km. do malog sela po imenu Giverny. Bus ce sacekati tvoj voz i casom ce te prebaciti tamo. A mozes i da prosetas, ili iznajmis bicikl; uzivaces - narocito ako je dan lep.
Giverny, sa svojih pedeset...
CROATIA
REDIVIVA
REGNANTE
LEOPOLDO MAGNO
CAESARE,
DEDUCTA
AB
EQUITE PAULO RITTER.
ZAGRABIAE,
1700.
Viktor Igo: "Nije lako ćutati kada je ćutanje laž."
- Kukavički je ćutanjem skrivati istinu i postati saučesnik u laži.
-------------
- Potrebna je odvažnost da se izadje iz zone sigurnosti i udobnosti. Naročito kada se iznosi mišljenje protivno popularnom i većinskom, jer se izlaže podsmehu, nerazumevanju, neverici i nekoj vrsti odbacivanja i osude.
I pored toga, takav rizik je koristan ukoliko pokrene konstruktivnu diskusiju. To je efikasan način da se uči i proširi razumevanje novim infomacijama, drugačijim perspektivama, pitanjima i primedbama koje podstaknu na dublje razmišljanje. Pri tome je neophodno izostaviti sujetu, želju za dokazivanjem i ne biti ograničen vlastitim shvatanjem, već saslušati validne argumente i...
Moćni zet vizantinskug cara, muž pesmom i freskom opevane lepe Simonide za 40 godina svoje vladavine podiže u Srbiji i van nje 40 zadužbina - divnih manastira, svaki lepši od prethodnog.
Zidao je praunuk svetoga Simeona i u Hilandaru, Carigradu, Solunu, Jerusalimu, po Makedoniji; verovatno - i da bi se pred Bogom bar malo iskupio za surovo činodejstvo svog ognja i mača.
Gradio je ovaj vladar svetilista, pa su ih onda zivopisali njegovi najbolji slikari - vizantinski. Jer nisu samo španski i francuski kraljevi imali svoje dvorske slikare; imao ih je i nas kralj.
Kralj Milutin je bio najveći mecena umetnosti koga smo ikada imali.
Jedini, od svih naših krunisanih glava, imao je svoju slikarsku školu; grupu zografa koji behu u...
I
Dalarna je živopisna oblast, koja leži u zapadnom delu srednje Švedske.
Tu je priroda prekrasna; puna malih i velikih jezera, sa pitomim
proplancima i velikim tajanstvenim, stoletnim šumama.
U tom predivnom pejsazu - valjda su zato tu živeli i najpoznatiji
švedski slikari - razbacane su male drvene kućice, crvene, sa belo
obojenim ramovima oko vrata i prozora, da nas sečaju na prohujala
vremena.
Tu se već vekovima ručno izradjuje od komada drveta, (a zatim se boji
-osnova crveno, a preko splet lepih folklornih šare toga kraja),
omiljena dečija igračka, etnografski simbol ove romanticne oblasti, a
danas vec i obavezni turistički suvenir.
II
Godina je...
ILUZIJA KOJA TRAJE DUŽE OD STVARNOSTI
U svakom čoveku postoji potreba da prevaziđe sopstvenu senku.
To je tihi nemir koji nas gura da uradimo više, da budemo više, da ostavimo trag koji neće izbledeti kad nas više ne bude.
U toj težnji za značenjem krije se i lepota i prokletstvo našeg postojanja.
Prestati biti običan _ to je prva želja svakog ko sanja o večnosti.
Ali taj san ima cenu.
Jer onaj ko poželi da zadivi druge, mora da nauči koliko boli nosi sama želja za savršenstvom. Dok stvara čudo za oči sveta, on polako nestaje iz sopstvenog života.
Ono što ljudi vide kao sjaj, često je samo prikriveni ponor.
Iluzija_ kada se jednom rodi, postaje gladna. Hrani se našim strahovima, _našim bolom, _našom potrebom da dokažemo da je...
EKSPERIMENT (deo)
U tom momentu, iz šume se začu stravičan urlik i na livadi, gde su logorovali, pojaviše se tri stvorenja obučena u bele odore.
„Bože, pa oni nose maske Paje Patka, Mikija i Šilje. Šta je ovo? Sanjam li ja?“, pomisli Beli.
Oni zastadoše na par koraka od Belog.
Jedno vreme niko nije progovorio ni reč, a onda se začu glas onoga koji je stajao pod maskom Šilje.
„Na kolena! O Nedostojni, ovo je sveta šuma. Oskrnavili ste je, sledi vam najstroža kazna.“
Crvena i Plavi istog časa postupiše po naređenju, a Beli ostade da stoji.
Nije uspevao da obuzda smeh, gledajući u njihove groteskne maske.
„Na kolena“, ponovi Šilja, sad već mirnijim tonom.
„Ne pada mi na pamet“, odgovori im Beli, još uvek se grohotom smejući.
„Ko si ti?“...
msm se nego šta to , ma da to , tačno to, ponekad mozak se uključi sam, iako u pozadini rade par programa, iako ni on sam ne zna šta su to programi , dali su to zvuci, da li je to boja, da li je to pogled , _koliko toga "da li" se nakupilo
ma dosta, i zvuka i boje , _samo oči _njih nemoj_ to je mesto gde duša spava
idemo,,,,,,,,,
Diogen doš’o u selo,
nosi lampu usred bela dana,
traži čoveka.
"Tražim onog što je pošten,
što ne laže,
što ne glumi,
što ne traži ništa osim istine.“
А баба му каже:
"Иди, код чика Животе - он ти је човек.
Не прича много,не паметује,
али кад каже ‘ајде’,ти знаш да је време.“
Diogen se zbuni.
Kaže:
"A šta radi taj Života?“
Баба:
"Сече дрва,
прави ракију
и кад неко падне - он га дигне,
а да не пита што је пао.“
Он оде.
Нађе чика Животу како цепа дрва.
Kaže mu:
"Ti si čovek kog tražim.“
А Живота каже:
"Ајде, бре, држи ову цепаницу,
немаš кад да me тражиš
кад сам већ ту.“
И тако ти Диоген угаси лампу,
седе на пањ,
и рече:
"Овде се човек не тражи - овде се препознаје.“
🌺
Platon ti doš’o na vašar,
sedi pored tezge,
prodaje mudrost po kilo,
a narod pita:
"Imaš li nešto za ljubavne muke?“
"Imam ideju,“ kaže on,
"da je ljubav težnja ka večnom dobru.“
A baba iz Bošnjace mu kaže:
"Ajde, bre, daj mi nešto što radi kad se pogledaš,
a srce ti zvekne ко да си попио дуплу.“
Platon se zbuni.
Pita: "A gde je eros?“
A čika Mile mu odgovori:
„Eros ti je kad ti žena kaže ‘Ajde’,
а ти не питаш куде - него идеш.“
I tako ti Platon spakuje mudrost,
stavi je u kesu
i ode da kupi rakiju,
jer shvatiо да на јужњачком вашару
љубав се не објашњава — него се деси.
🌺
Ljubav ti, bre,
nije ni pesma, ni bajka,
nego bljesak - ono kad se poglédate,
a ti se zablesaviš
ko da si popijo rakiju na prazan stomak.
To ti se desi u sekundu,
kad ne znaš ni ko si, ni gde si,
al’ znaš da si tu s nekim
što ti ne traži ništa,
nego ti jamči da te neće zaebe.
Srpski ti jezik zna -
"uzajamnost“ ti dođe ko da si dao zajam,
al’ bez kamatu.
Ti meni srce, ja tebi dušu,
pa ako pukne — nek pukne zajedno.
Ljubav ti je ko lastiš -
primičeš se, pa se odmičeš,
pa kad preteraš,
zvekne te po prsti,
da znaš da si živ.
Platon je nešto laprdao o želji i budućnosti,
al’ mi znamo:
ako te neko želi dok ćuti,
e, to ti je ljubav.
Jung je reko da samo zreo čovek
može da se bavi sobom.
Pa nek se bavi.
Mi se bavimo tim bljeskom,
jer...
Јунг доша’ у село,
нос’ неку дебелу књигу,
пише нешто о архетиповима,
о сенци, о аними,
а баба га гледа ко да је побего из амбуланту.
"Sanjao sam,“ каже он,
"da mi pas govori, i da mi pokazuje put kroz maglu.“
А баба му каже:
"Е, дете моје, то ти је знак да си залуд паметан,
а пас ти је душа што лаје кад не слушаш себе.“
Јунг запише. Пита:
"A šta znači kad sanjam da padam?“
Баба:
"То ти је кад си се узвисио више него што те носе ноге.
Сан ти каже: ’Ајде доле, бре, међу људе.’“
Он се замисли. Kaže:
"A šta ako sanjam da letim?“
Баба:
"То ти је кад си попио ракију, па ти се чини да си анђео.
А ујутру - глава ко бубањ од трубача.“
И тако ти Јунг остави књигу,
седе с бабом,
попише по једну, и рече:
"Овде се не тумаче снови - овде се живе.“
🌺
Što to bi s opatom Držihom i Dobrovitom te Zloboslavom? Nedavno je pronađen srednjovjekovni tekst isklesan u kamenu sljedećeg sadržaja:
Ja opat Držiha dlijeto držaše
I kamen klesaše.
Ja opat Dobrovit dodavah poluglasove
I stavljah znake pravopisne.
I ne htjede ja pisaše oblatim,
I ne htjede, ne, pisaše uglatim
No ja pisaše prijelaznim slovesima.
Jer slovesa prijelazna
Zgodna su i svima najnerazumljivija.
I kralj Zvonimir reče:
U dane ja švoje
Ja dajem ovi kamen crikvi švete Lučije.
I ako to tko poreče,
Nek drugu ploču iškleše!
A ja opat Zloboslav
Svoju bratju devetiju u crikvu zazidah.
Ja opat Držiha in continuo pisaše,
I, pisao, dok do kraja kamena ne došao.
(Pa se ne...
Sine
Zbogom_prijatelju_ zbogom
Mogu da zaboravim i oprostim
Ali ne traži da ne plačem
Ostani sa mnom _ ej sine, koliko boli
Trenutak radosti u senci tuge
Tuga _ jer sve što vredi kratko traje
Uvek sam te čekao u tišini
Tišina koja je govorila više od mene
Ej sine
Želim da sve ostane
Da budeš ono što jesi
Progutaj strah iz pehara sreće_ on je samo senka prolazna
Putuj, sine moj, sa osmehom
Ponovo ćemo graditi dom od paprati i kule od karata
I zasviraće zurle i bubnjevi u tišini
Tišini svetog Georgija, s druge strane reke
Ej sine _ vidimo se kod kuće, ovde više me nema
tvoj otac
posvećeno dvojici