nije ni pesma, ni bajka,
nego bljesak - ono kad se poglédate,
a ti se zablesaviš
ko da si popijo rakiju na prazan stomak.
To ti se desi u sekundu,
kad ne znaš ni ko si, ni gde si,
al’ znaš da si tu s nekim
što ti ne traži ništa,
nego ti jamči da te neće zaebe.
Srpski ti jezik zna -
"uzajamnost“ ti dođe ko da si dao zajam,
al’ bez kamatu.
Ti meni srce, ja tebi dušu,
pa ako pukne — nek pukne zajedno.
Ljubav ti je ko lastiš -
primičeš se, pa se odmičeš,
pa kad preteraš,
zvekne te po prsti,
da znaš da si živ.
Platon je nešto laprdao o želji i budućnosti,
al’ mi znamo:
ako te neko želi dok ćuti,
e, to ti je ljubav.
Jung je reko da samo zreo čovek
može da se bavi sobom.
Pa nek se bavi.
Mi se bavimo tim bljeskom,
jer kad se desi -nema filozofije,
nema pametovanja,samo pogled,
i ćutiš.
I to ti je to.
