|
нос’ неку дебелу књигу,
пише нешто о архетиповима,
о сенци, о аними,
а баба га гледа ко да је побего из амбуланту.
"Sanjao sam,“ каже он,
"da mi pas govori, i da mi pokazuje put kroz maglu.“
А баба му каже:
"Е, дете моје, то ти је знак да си залуд паметан,
а пас ти је душа што лаје кад не слушаш себе.“
Јунг запише. Пита:
"A šta znači kad sanjam da padam?“
Баба:
"То ти је кад си се узвисио више него што те носе ноге.
Сан ти каже: ’Ајде доле, бре, међу људе.’“
Он се замисли. Kaže:
"A šta ako sanjam da letim?“
Баба:
"То ти је кад си попио ракију, па ти се чини да си анђео.
А ујутру - глава ко бубањ од трубача.“
И тако ти Јунг остави књигу,
седе с бабом,
попише по једну, и рече:
"Овде се не тумаче снови - овде се живе.“
Poslednja izmena: