nosi lampu usred bela dana,
traži čoveka.
"Tražim onog što je pošten,
što ne laže,
što ne glumi,
što ne traži ništa osim istine.“
А баба му каже:
"Иди, код чика Животе - он ти је човек.
Не прича много,не паметује,
али кад каже ‘ајде’,ти знаш да је време.“
Diogen se zbuni.
Kaže:
"A šta radi taj Života?“
Баба:
"Сече дрва,
прави ракију
и кад неко падне - он га дигне,
а да не пита што је пао.“
Он оде.
Нађе чика Животу како цепа дрва.
Kaže mu:
"Ti si čovek kog tražim.“
А Живота каже:
"Ајде, бре, држи ову цепаницу,
немаš кад да me тражиš
кад сам већ ту.“
И тако ти Диоген угаси лампу,
седе на пањ,
и рече:
"Овде се човек не тражи - овде се препознаје.“
