Ljubav je emocija, ali i motiv (strast, potreba, težnja), čija je glavna odlika snažna naklonost subjekta prema nekom privlačnom predmetu, pojavi ili biću. Ljubav prema drugoj osobi uključuje osećanje nežne privrženosti, zaokupljenost njenom ličnošću, zainteresovanost za njene potrebe, želje i misli, nesebičnu brigu za njenu sreću i strasnu želju da odnosi budu što prisniji. Udaljenost ili privremena razdvojenost od voljenog objekta može da rasplamsa osećanje ljubavi.
Postoje, u zavisnosti od objekta, brojne vrste ljubavi: roditeljska, partnerska, sinovljeva, religiozna, narcistička, bratska itd. Potreba za ljubavlju može biti neurotička, sadistička, mazohistička. U psihoanalizi označava libidinalnu strast, istovremeno nežnu...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Patnja zadaje bol samo zato što je se bojiš. Ona te proganja zato što bježiš od nje. Ne moraš bježati, ne moraš je se bojati. Moraš voljeti...
Dakle, voli patnju. Nemoj joj se odupirati, nemoj bježati od nje. Okusi kako je ona u dubini slatka, predaj joj se i nemoj je primati s mržnjom. Tvoja mržnja je to što ti nanosi bol i ništa drugo. Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne učiniš time...
Oct 2 2007,
U praskozorje bolova
vucica na vrh planine
zastala oslusnu tisinu
jedna suza
na kamen se skotrljala
ispod razjapljene rane
njene koze krv je liptala
osluskivala je svoje
srce kojem se bila predala
strasna zedj, nesnosna
kopala je noktima
u sebi govorila
smrt je blizu a ti nemirna...
kad umire ne miruje
ne gledaj na dole
ne padaj u ambis sa staklenim ocima
nije ovo borba jedina
nije borba poslednja
neda dusu da joj trzajima
vetar raznese
pucnji se razlezu nebom
a njen zivot sa mnogo pozara
nebo obasija
u trzaju
sevnuse joj oci
bljeskom gromova
jedna munja prodorna
pogled pusti u dimenzije prostora
iz ocnjaka kez osmeha
u zilama joj tece krv
ona prava vucija
ne moze je vezati oluja prolazna
na groblju dusa
jedna
mala...
Već duže vreme me je kopkala jedna vest, to je da Goran Davidović, nepravosnažno osuđen na jednu godinu zatvora zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje, planira da osnuje stranku. Ta vest se pokazala kao lažna, ali ona nije ni bitna. Bitno je ono što sam uzgred saznao i pročitao u vezi skupa koji organizuje Davidović koji će se održati u Novom Sadu u nedelju 7. oktobra.
(Inače što se tiče stranke, nije tačno da je Davidović osniva, već da će ispred grupe građana nastupiti na lokalnim izborima u Novom Sadu)
Davidović je pre nekog vremena najavio skup u Novom Sadu i zatražio dozvolu od policije za isti. U međuvremenu, određene organizacije za zaštitu ljudskih prava, LSV, LDP i možda još neke stranke i organizacije su najavile...
Sedim ispred ambar i ispijam ova čaj što mi donela jetrvine zaove svastika iz Beograd. Čaj je od šumski plodovi: šišarka, žir i lešnik. Ne znam za šta je dobar ali mlogo gorak. Kad smo već kod gorčinu ne mož' baba Višnja da zaboravi prevaru što je doživela u Beograd petog oktombra.
Tija dana sam bila par meseci te godine u Beograd kod pomenutu svastiku od jetrvine zaove. Svako jutro smo uzimale ona ceger i išle po jevtin zenjtinj, mleko i lebac. Mogla baba i od svoju kravu da pomuze a i lebac da umesi kod kuću al' u Beograd bilo mlogo jevtinije na gotovo. Taman odu dečica u školu a sinovi i ćerke odu na posao a lebac dodje. Taman za nas penzioneri da se zanimamo. Dvoje su se smuvali pod stare dane. Danaske sve ima kad god oćeš pa se...
Priznajem da ponekad lazem kako bi sacuvala tebe od sebe, i opet kako bi sacuvala sebe od tebe.
Da ponekad nocu ne mogu da zaspim i da njezno milujem tvoju ruku , gledam tvoje lice i slusam kako dises.Priznajem da ponekad zaustavim svoje misli na trenutak kako ne bi rekla ono sto zaista ne zelim.Da krijuci placem kada sam tuzna, jer necu da gledas uplakane oci i dusu koja se bori.
Priznajem da ponekad ignorisem tvoj glas , jer ne zelim sve ni da cujem.Da se sakrivam od tebe kako bi mislila na ljubav koju mi dajes.
Priznajem da pokusavam promjeniti tebe, da bi nama bilo lakse, da pomirisem tvoju kosulju svakoga puta kada je skines, jer se bojim nepoznatog mirisa.
Priznajem da sam teska i da zahtjevam mnogo, da sam ponekad nervozna i da...
Pater noster,
qui es in cælis,
sanctificetur nomen tuum;
Adveniat regnum tuum.
Fiat voluntas tua, sicut in cælo et in terra.
Panem nostrum quotidianum da nobis hodie.
Et dimitte nobis debita nostra,
Sicut et nos dimittimus debitoribus nostris,
Et ne nos inducas in tentationem;
Sed libera nos a malo.
Amen.
«Dvanaest okreta zasuna na zidu od smaragda
Rog morske nemani suzbija prašinu, žad suzbija hladnoću.
Ždralovi su glasnici koji prenose pisma s planine Lang-yüan...
Voleti je znači spaziti njenu senu, čuti njen glas.
U jezeru od nefrita lotos je svoje listove raširio po vodi...»
Dodajuci mi taj svitak on mi dotace na trenutak palac svojim palcem i ja se najezih od tog dodira. Imala sam osecaj da su nase proslosti i buducnosti...
Nešto baba Višnja danaske rendala dunje za slatko sas oraj pa gledala onu skupštinu Srbije. Najviše je bilo radikala, čak četvoro. Medjutim, pojenta današnje jepizode je to što oće da smenu onog zvrndova Tijanića jerbo jedan učio ženu pameti. Kažu - ne mož muško da tuče ženu već da bude ravnopravno. Da žena tuče muža jopet nije ravnopravno. Ponajbolje bi bilo po zakonu da se pobiju zajedno, on malo nju pa ondak ona malo njega. U babino vreme nije bilo takoj. Eve hranim onu pilad pa gledam nešto. U kokošinjac kad kvočka ne sluša a onda dodje pevac pa je čukne da se sve okreće. Pa da vidiš kako dvajes koka poštuje onog jednog pevca. I uostalom na šta bi baba ličila kad bi bila ravnopravna sas dedu? Šta će mi i sise i ona stvar? A i onih...
Sjedeci u sobi razmisljala sam o stvarima koje su ustvari stvorile mene, moj zivot i svjet u kojem sam zivjela i u kojem zivim.Razmisljala sam o sjecanjima, kako onim dobrim , tako i o onim pomalo tuznim.
U danasnje vrjeme , kada se zivi brzo , kada se ne osvrcemo iza sebe da bi ispravili greske koje uradimo, uvjek za sobom ostavimo nekog sebi dragog kojeg se rado prisjetimo.I poput filma , kada se osjecamo usamljenima, vracamo tu zapamcenu sliku u glavi ponovo i ponovo , i ponovo.....jer je to jedini nacin da bi ih drzali blizu sebe.
Kada izgubimo dragu osobu, gubimo i dio sebe.Boli nas i boljece dok smo god zivi , ali sjecanja su upravo ta koja njihov magicni lik oslikavaju u nasim mislima i cine nas sretnim.Pomazu nam ponovo da...
Davno sam imala srecu da upoznam jednog nezaboravnog devedesetcetvorogodisnjeg dedu. Bio je obrazovan i intelektualac u pravom smislu te reci.Redovno je citao knjige , "Politiku" ,sakupljao istorijske knjige i enciklopedije.Vozio je bicikl do svoje devedesete godine.Sacuvao je vedrinu duha, mladost zelja i asketski ustrojene navike.
Imao je dar pripovedanja i bogate uspomene koje je nenametljivo znao da prelaze kao nakit u staroj skrinji,podstaknut pitanjima slusaoca.
Stanovao je uz reku u jednoj kamenoj kucici sa nisko postavljenim prozorima, koja je u neka daleka vremena sluzila kao mala verska skola.
Iza kuce je imao bastu sa nekoliko vockica,visokom kamenom ogradom i vratascima koja su omogucavala izlaz na obalu bistre i brze...
Ne posustaj kada stvari krenu lose, kao sto nekada umeju, kad ti se cini da put kojim se probijas ide samo uzbrdo, kad su ti novcane zalihe male, a dugovi veliki, kad bi hteo da se nasmejes, ali moras da uzdahnes.
Kad te briga pomalo pritiska, odmori se ako moras, ali ne posustaj.
Zivot je cudnovat sa svim svojim zapletima i obrtima sto svako od nas ponekad spozna, a mnogi se predomisle i to bas kad su mogli da pobede. Onda ispadnu.
Ne odustaj iako ti tempo izgleda spor. Mozda ce u sledecem krugu izvuci tvoj broj… Cilj je cesto blizi nego sto izgleda coveku koji se spotice i pada.
Borac cesto odustane bas kada je mogao da osvoji pobednicki pehar, I onda, prekasno, kad vec padne noc, shvati koliko je bio blizu zlatne krune.
Uspeh je...
Svakog dana susrecem ljude one sto me vole i one sto me mrze, ali nekako stalno me prati osjecaj da na sebi nosim teret radoznalih pogleda koji koracaju pored mene.
Ponekad kada udjem u prostoriju prepunu nazovimo " prijatelja" , shvatim da je glavna tema prve jutarnje kafice uz koju se najcesce svi pripremamo za novi radni dan, ustvari ja.U meni se javi nekakva nelagoda i pozelim da nestanem na trenutak.
A onda.... shvatim da nisam ja ta koja ovde cini ruznu stvar, ali opet stojeci na vratima sama sa kaputom preko ruke , znam i da nisam dovoljno hrabra da prekinem ciklus.
Iako su rjeci najmocnije oruzje, ljudi se ne libe zamahnuti njima, iako ce takva nepromisljena i brzopleta borba na mom licu ostaviti oziljak.
Ponekad pozelim da...
Chime ocharati svet? Shta traziti u njemu ako nemash ideju kako da postojish? Stojim u prikrajku i chekam. Chekam svetlost mesechine da obasja mi put. Chekam da krenem tragovima Meseca shto na me gleda ljut jer davno jednom krenula nisam. Chekam da stane kisha i da ova noc konachno svojim sjajem zablista...samo za mene... Jer moj je trenutak sad, za neki minut. Josh malo cu chekati ja. Josh malo... dok ne bude kasno...
Hvata me nezadrz.
Na koju stranu da krenem?
Sledicu vetar za promenu,umorila sam se od putokaza.
Zivjeti svoj san , znaci imati sve u zivotu o cemu mastas.Dosegnuti do samog vrha, ispuniti svoje ciljeve, biti gospodar samog sebe.
Vec u djetinjstvu radja se zelja da postanemo mocni , da budemo uspjesni.Gajimo nadu da cemo biti slavni.Ucimo jer su nam drugi tako rekli, a knjigu smatramo najvecim neprijateljem , kao da znamo da i uz njenu pomoc necemo postici mnogo.
Vise nije bitno znanje, danas se cjene druge vrjednosti .
Ali cak i onda , kada ispunimo san, shvatimo da nesto nedostaje.
Ponekad mi se cini kao da stojim u prepunoj sobi i vristim na sav glas, ali se niko ne osvrce!
Stvari oko mene desavaju se previse brzo , a ja nemam snage da ih zaustavim.
Stojim bespomocno i gledam svoj zivot kako prolazi pored mene uzurbanim...
nesto me zezaju ove fotografije...vec sam tri puta brisala...valjda necu morati i ovaj put...:?
ufff dobro je:D
Izbegavati situacije u kojima mi se traže pljuge.
Ne misliti o njima.
Ne blogovati o njima.
Fuj, kaka.
Žuti prsti, crna pluća, i slično.
Majke mi, neću da duvanim. Evo, iskreno, iz srca, onako ljudski, neću više.
To je baš glupo.
I smrdi.
I košta.
I fuj.
Neću više, baš onako, iz inata.
Nek crknem, ali neću. Baš da vidim šta će da se desi.
Kao da me nešto zanimaju cigarete.
Uh, baš me briga.
Odoh da probam da popijem jednu "klot" kafu. Čisto da vidim kakvog je ukusa. Da vidim da li se još sećam kako se pije kafa bez cigara.
Uvek sam sa nekim laickim strahopostovanjem gledala na blogove poznatih "faca", jednom samo isprovocirana malicioznoscu teksta jedne ostrascene dame nesto prokomentarisala i bila neobjavljena:)...Posle prestala da ih citam,ne iz protesta,nego...onako...I...evo me sada na putu da se "oblogujem",opismenim i za ovaj vid odlozenog razgovora.
Kupila sam novi par crvenih cipela,one su mi uvek donosile srecu,ili sam ih mozda ja nesvesno kupovala kada sam se tako osecala.Ovoga puta to je samo zelja : biti sretan .Sto da ne, pisati i trgati za njom,u ma kakvom obliku se ona vesto krila.
Пронађите или се сами сетите неких...
Ја сам налетео на велику базу података са једне београдске локалне мреже ("Сезам", 1989-93). Ти вицеви (нарочито политички) су на неки начин сведоци наглих промена који су Југославију довели до распада, а Европу до политичких промена...
1) (новембар 1989)
Jedan nas politicar koga cemo zvati S isao je iz foruma u Beogradu u
svoju bazu u Zagrebu, naravno crnim Mercedesom. Negde na putu kola
nalete na svinju i ubiju je. Sofer kaze 'Znate, druze S, vas u ovoj
republici ne vole nego najbolje da mi damo gas i kidnemo'. Ali drug S
kaze 'Ne, ne, kaj bi onda rekli o meni, nego ti idi u kucu, kazi sta
se desilo i plati koliko treba - da me posle ne olajavaju'. Otisao
sofer i nema ga sat, nema ga dva sata, i...
Možda i dalje imate sposobnost da zinete od čuda.
Možda umete da budete oduševljeni kretnjom, bukom, bojama.
Možda vas nije sramota da tapšete ručicama kada vas nešto zapanji.
Možda ste i dalje pomalo radoznalo dete.
Ili se sećate onih epizoda kada Tom hvata Džerija u mega-komplikovanu zamku (sa kuglom za kuglanje, kuvanim jajima i ostalim džidžabocama).
Možda vam se mnogo sviđa Pipedream (pravac youtube ako još niste gledali).
Možda vas oduševljavaju mašine koje ne rade ništa, ili rade nešto, samo na malčice čudan način.
Ili vas možda sve to plaši?
Mozda u se časovima teške dokolice duboko zamišljate nad sudbinom čovečanstva, nad ulogama mašina u svakodnevnici, nad žurbom, huktanjem i sveopštim besmislom.
Možda se brinete da li...
Svako od nas duboko u sebi cuva neku tajnu.Ponekad te tajne podjelimo sa nekim, a ponekad ih nosimo na dusi skrivene od radoznalih ociju.
Sastavni su dio zivota, a ipak su one nasa mala mana koja nas tisti.
Svi imamo proslost, sa kojom se ponekad radjamo ili je stvaramo.Ne zelimo u potpunosti biti otkriveni, niti se do kraja pritajiti, upravo ono sto zelimo je zlatna sredina, kako bi izgradili dio iluzije pod kojom skrivamo svoje pravo lice.
Zanimljivo je posmatrati ljude znajuci da svaki njihov pokret skriva posebnu pricu.
Gledajuci svjet iz tog ugla otkrivamo koliko smo ustvari posebni.
Ali ipak tajne nas ponekad znaju i zaboljeti.One koje se otkriju a ipak ne bi trebale da budu otkrivene, obicno su dio nase mracne strane zivota, koja...
Pored citata morala sam da uguram jos nesto dosadno i ne zanimljivo...mozda za ostale....
crno bela fotografija...opet,nije moje...ukrala sam sa neta :mrgreen: ali kako da im odolim:D
ovde cu ostavljati sve sto mi se svidi...to mozete slobodno i vi da ucinite....
e sad malo Kuba stupa na delo...
zao mi je sto ce neke od slika ostati uskracene za autora,ali toga kod ovih slika nije bilo...
da ubacim jos jednu na brzaka
У сутон последњих летњих дана
када душа полако ка починку води
И верујем самном бићеш ти
- Сенко њена са мном ходи.
И долази полако време сна
а дане старе време ломи
на починак не идем сам
- Сенко њена- са мном ходи
А сан полако на очи долази
и сан њу већ сад ми нуги
и нежно ме милујеш рукама меким
- Љубави моја, сном ми ходи...
cuber punk-dream
Neko sasvim drugo vreme , mada mozda i ne toliko drugacije. Budim se u tmurno jutro. Danas je veliki dan , prodajemo nashe dushe. Bleah.
Za kola , zene , hranu i higijenu. Svako ima svoju cenu.
Ni njima dvojici se to ne svidja previshe ali su spremni.Kao i ja.
Spushtamo se motorima par kvartova nize. Docekuje nas visok zid Delta koorporacije.Nebo je skoro nemoguce videti iza njega.
Nakon par sati smo chipovani u odelima ,s novim shotkama.Zbog chipa u glavi oni znaju sve , i gde idem i sta radim , ponekad i kako se osecam. A najgore od svega je sto mogu da mi blokiraju moje motorne funkcije i da upravljaju sa mnom ko sa nevestom drvenom lutkom.
Ali oni su vidno odushevljeni novim motorima.Moram da priznam , i meni je...
..........Svjet u kojem živimo i ljudi koji nas okružuju ponekad ne ispunjavaju naša očekivanja i ponekad zbog toga poželimo biti ono što nismo.Ponekad imam osjećaj da vrištim na sav glas i zovem u pomoć, ali se niko ne osvrće.Zašto u čovjeku postoji onaj jedan mali kutak u duši koji ostaje prazan , ma koliko se mi trudili da pronadjemo dio slagalice koji nedostaje.Zašto sami sebi rušimo snove samo kako bi osjetili da smo živi?Dali to radimo svjesno, ili je to jednostavno naš način bježanja od stvarnosti?
-Jako je puno pitanja koja mi se u zadnje vrjeme motaju po glavi , a tako je malo odgovora. Kako da vjerujem u pravdu, kada živim u gradu koji mi ne pruža mogućnost da je osjetim na svojoj koži? Koliko se moraš truditi da bi drugi...
Konačno sam sredila utiske iz Praga i Bratislave... mada se nisam još uvek oporavila.
Dakle, put na tamo je bio smor. Stajali smo na svakoj omv pumpi u Madjarskoj i Slovačkoj:? Krenuli smo u 8ujutru a u hotelu smo bili oko pola devet uveče.Zato nam je hotel bio super...tv plazma, velika kada, udoban bračni krevet.... Savršenstvo i naravno nespavanje. Još sam ja bila bolesna pa sam pila četiri različitih lekova i to po pet na dan, pa sam bila kao nadrogirana. Ujutru smo se rano probudili i išli u razgledanje grada. Baš je lep grad,ali je tako prazan...Videli smo 15 ljudi koji nisu bili turisti (a od tih 15, ja bih se za njih 10 odmah udala...svi imaju plavu kosicu i krupne plave oči :D) Oko dva smo krenuli u Prag i uz standardno...
Ljubav I muzika su jedino
za sta se trbamo boriti
a da li ce to biti ljubav prava
koja ce znati da te voli I postuje
da izgovara reci koje te nece povrediti
vec usreciti…
za takvu ljubav se treba boriti…
a kada ostanemo sami
I prepustimo se tami
Kad nas svi napuste
I sve koje volimo, iznevere nas
ne smemo spustiti glavu
trebamo ici dalje
ne smemo dozvoliti tami da nas privuce
moramo ponosno da gradimo novu stazu srece
ne smemo dozvoliti da sa te staze skrenemo
I istu gresku napravimo…
Ne smemo dozvoliti drugima da nas povredjuju
Iako je to mozda samo decija ljubav
Koja uvek povredjuje
I ostavlja posledice…
Ali uz pomoc drugih
Uz pomoc svojih prijatelja
sve ce to proci…
pogledajmo u buducnost
nemoj da dozvolimo sebi da nas
lose drustvo...
Vreme u kome zivimo, ucinilo je da nam realnost budu tuga, ceznja I neostvareni snovi. Sve dok nesto ne izgubimo ili dok ne dodje do toga da smo bili u prilici da nesto izgubimo, ne znamo koliko je to vredno za nas.
Zivot postaje surov I velikodusan, sebican I darezljiv. Secanja mi naviru. Jos se secam onog dana kada sam te prvi put video I upoznao. Mozda mi jos uvek ne znamo za pravu, istinsku ljubav ali voleo sam te na neki svoj nacin. Mozda nisam znao da cenim tvoju detinju ljubav. Mozda se ponekad i kajem ali vreme cini svoje. Nadam se da ces uspeti da me prebolis jer zivot je pred tobom.
Zivot je pred nama. Tek cemo mi da osetimo pravu ljubav, pa I poraz. Oseticemo sta je bol, pravi bol. Ali tad ne smemo da posustanemo. Moramo da...