Deda

Davno sam imala srecu da upoznam jednog nezaboravnog devedesetcetvorogodisnjeg dedu. Bio je obrazovan i intelektualac u pravom smislu te reci.Redovno je citao knjige , "Politiku" ,sakupljao istorijske knjige i enciklopedije.Vozio je bicikl do svoje devedesete godine.Sacuvao je vedrinu duha, mladost zelja i asketski ustrojene navike.
Imao je dar pripovedanja i bogate uspomene koje je nenametljivo znao da prelaze kao nakit u staroj skrinji,podstaknut pitanjima slusaoca.
Stanovao je uz reku u jednoj kamenoj kucici sa nisko postavljenim prozorima, koja je u neka daleka vremena sluzila kao mala verska skola.
Iza kuce je imao bastu sa nekoliko vockica,visokom kamenom ogradom i vratascima koja su omogucavala izlaz na obalu bistre i brze recice..
Kada je bilo lepo vreme voleo je da se u njoj bavi i imao svoj mali iracionalni ritual - otvarao bi vrata na basti,da je provetri...

 

[guitarrr_babe]

u tramvaju, načula sam samo deo razgorova koji je vodila mala, koščata, u crno obučena bakica sa dečkom koji je nosio sportsku, veliku torbu.
rekla je: "ja sam se, kad sam bila devojčica, pela na svako drvo, i dećam se da mi je baka branila, plašila se da ću da padnem. a mnogo sam volela da se penjem na drveće."

saznanje da je i ona nekada bila dete mi je došlo krajnje iznenada.
slatki su mi oni, kada ostare, i dalje su deca.

 

[crvene cipele]

To bi bili primeri dostojanstvenih starosti.Nazalost ima i gomila horor prica vezanih za odnos prema starim ljudima.
Moja poznanica je neko vreme radila u jednom privatnom domu za stare i nije mogla da podnese sve sto je tamo videla,pa je napustila taj posao.Rekla mi je:
JA U BOGA VERUJEM I BOGA SE BOJIM...Kratko ,ali sa vrlo teske tri tacke.