Moras prihvatiti poraze i pobede
moras se navici na tugu i srecu
moras da volis i da te vole
moras biti deo stvarnosti, ipak
nikada ne napustaj svoje snove...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Ako delite svoj zivoni prostor sa nekim peredpostavljam da postoje nejegovi delovi koje smatrate samo svojim,bilo uvek,bilo u periodima dana,bilo po rutini i navici.Svako ima neke svoje bubice,navike.Svako u krajnjem zeli neki samo svoj,lichni prostor.Ako vam je mir tog vasheg sveta na koji ste navikli,vasheg prostora narushen,da li je to nasilje na vash lichni integritet?Kako obelezavate svoju teritoriju,a da to svima indirektno znachi-to je moje,ne dam!Ne zelim da delim i kako reagujete ako vam neko to vashe narushi?
Ne mislim obavezno na zivot dvoje u vezi nego zivot ljudi u zajednichkom prostoru uopshte.
U srcu sam godinama kao "belu paru za crne dane" čuvala uspomenu na jednu staru ljubav.Štitila je od svakodnevice , pazila od zaborava, mazila muzikom, hranila slatkom maštom , peglala nežno ružičastom bojom , odevala setom i umivala nadom da će doći dan...
...Došao..prošao...Potrošila sam Ukras Života Svog...
Perle Fride Kalo
Из мог другог романа Скиптар обрада сцене из једног филма...
Широм Западног краљевства зима је била блага и влажна. Тмурни дани смењивали су један други, заправо изгледало је као да се и не излази из позне јесени. Ипак, доласком нове године време се пролепшало. Већ је више од целе недеље сунчано и топлије, право пролеће у јануару. Топао и сув ветар стизао је из Блиског Харада, што се ретко дешавало у то доба године. Било је идеално време да се објави оно што је краљ Тетрагрматон намеравао већ неко време.
Добошари су се разишли Озгилијатом, на улицама је виђен проглас који је свом драгом народу упутио краљ.
Са великом радошћу обавештавам вас да су створени услови за коначну офанзиву против Непријатеља. Да би се могле пратити припреме...
Svakog dana budimo se stariji i ....recimo mudriji.Ali isto tako, svakog dana naucimo nesto novo o svom zivotu, pa mozda i o sebi.
Iduci na posao susrecemo ljude, ponekada ugodne , pricljive i vesele, a ponekada mrzovoljne, tuzne i cutljive.Svakog puta se nastojimo prilagoditi , iako znamo da bi jednim okretanjem ledja u njihovom pravcu, sprjecili nezeljenu komunikaciju.
Ipak nastojimo biti ljudi, tolerantni prema onima sa kojima djelimo svoj dragocjeni zivotni prostor.
U takvim situacijama saznajemo mnogo o sebi, odnosno otkrivamo sami sebe, svoj karakter, svoju dusu pa i granice do kojih smo spremni ici.
Dosta puta uhvatimo sebe , dok sa velikim zarom sa nepoznatim licem rjesavamo svoj najintimniji problem.
Kada shvatimo sta je...
Kada vreme za velike zivotne odluke dodje, onda cemo pravi odgovor naci duboko u sebi. Ako nam se treba desiti nesto posebno u zivotu, onda nas to nece mimoici.
Svako ima svoj broj u zivotu a ti si moj ....
Pozdrav svim korisnicima kablovski televizije, znači većini ovdašnjih korisnika!
Znam da je većina ljudi kod SBB-a i Ikom-a, ali mi koji smo kod PTT-a imamo jedan problemčić-priča se da će naš operater uskoro da bankrotira i ostavi nas na milost i nemilost kućnim antenama...
Zanima me da li neko ima tačniju informaciju o ovome, postavio sam sličnu temu i na Forumu, ali se nadam da će se ovde naći neko ko više zna o tome, pošto tamo niko ne odgovara.
Kada covek dublje zagleda u dusu sveta lako shvati da na svetu uvek postoji jedna osoba koja ceka onu drugu,bilo to nasred neke pustinje ili nasred nekog velikog grada.I kada se te osobe sretnu, njihovi pogledi se ukrste,sva proslost i sva buducnost gube svaki znacaj i samo postoji taj trenutak.....
Ljubav je emocija, ali i motiv (strast, potreba, težnja), čija je glavna odlika snažna naklonost subjekta prema nekom privlačnom predmetu, pojavi ili biću. Ljubav prema drugoj osobi uključuje osećanje nežne privrženosti, zaokupljenost njenom ličnošću, zainteresovanost za njene potrebe, želje i misli, nesebičnu brigu za njenu sreću i strasnu želju da odnosi budu što prisniji. Udaljenost ili privremena razdvojenost od voljenog objekta može da rasplamsa osećanje ljubavi.
Postoje, u zavisnosti od objekta, brojne vrste ljubavi: roditeljska, partnerska, sinovljeva, religiozna, narcistička, bratska itd. Potreba za ljubavlju može biti neurotička, sadistička, mazohistička. U psihoanalizi označava libidinalnu strast, istovremeno nežnu...
Patnja zadaje bol samo zato što je se bojiš. Ona te proganja zato što bježiš od nje. Ne moraš bježati, ne moraš je se bojati. Moraš voljeti...
Dakle, voli patnju. Nemoj joj se odupirati, nemoj bježati od nje. Okusi kako je ona u dubini slatka, predaj joj se i nemoj je primati s mržnjom. Tvoja mržnja je to što ti nanosi bol i ništa drugo. Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne učiniš time...
Oct 2 2007,
U praskozorje bolova
vucica na vrh planine
zastala oslusnu tisinu
jedna suza
na kamen se skotrljala
ispod razjapljene rane
njene koze krv je liptala
osluskivala je svoje
srce kojem se bila predala
strasna zedj, nesnosna
kopala je noktima
u sebi govorila
smrt je blizu a ti nemirna...
kad umire ne miruje
ne gledaj na dole
ne padaj u ambis sa staklenim ocima
nije ovo borba jedina
nije borba poslednja
neda dusu da joj trzajima
vetar raznese
pucnji se razlezu nebom
a njen zivot sa mnogo pozara
nebo obasija
u trzaju
sevnuse joj oci
bljeskom gromova
jedna munja prodorna
pogled pusti u dimenzije prostora
iz ocnjaka kez osmeha
u zilama joj tece krv
ona prava vucija
ne moze je vezati oluja prolazna
na groblju dusa
jedna
mala...
Već duže vreme me je kopkala jedna vest, to je da Goran Davidović, nepravosnažno osuđen na jednu godinu zatvora zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje, planira da osnuje stranku. Ta vest se pokazala kao lažna, ali ona nije ni bitna. Bitno je ono što sam uzgred saznao i pročitao u vezi skupa koji organizuje Davidović koji će se održati u Novom Sadu u nedelju 7. oktobra.
(Inače što se tiče stranke, nije tačno da je Davidović osniva, već da će ispred grupe građana nastupiti na lokalnim izborima u Novom Sadu)
Davidović je pre nekog vremena najavio skup u Novom Sadu i zatražio dozvolu od policije za isti. U međuvremenu, određene organizacije za zaštitu ljudskih prava, LSV, LDP i možda još neke stranke i organizacije su najavile...
Sedim ispred ambar i ispijam ova čaj što mi donela jetrvine zaove svastika iz Beograd. Čaj je od šumski plodovi: šišarka, žir i lešnik. Ne znam za šta je dobar ali mlogo gorak. Kad smo već kod gorčinu ne mož' baba Višnja da zaboravi prevaru što je doživela u Beograd petog oktombra.
Tija dana sam bila par meseci te godine u Beograd kod pomenutu svastiku od jetrvine zaove. Svako jutro smo uzimale ona ceger i išle po jevtin zenjtinj, mleko i lebac. Mogla baba i od svoju kravu da pomuze a i lebac da umesi kod kuću al' u Beograd bilo mlogo jevtinije na gotovo. Taman odu dečica u školu a sinovi i ćerke odu na posao a lebac dodje. Taman za nas penzioneri da se zanimamo. Dvoje su se smuvali pod stare dane. Danaske sve ima kad god oćeš pa se...
Priznajem da ponekad lazem kako bi sacuvala tebe od sebe, i opet kako bi sacuvala sebe od tebe.
Da ponekad nocu ne mogu da zaspim i da njezno milujem tvoju ruku , gledam tvoje lice i slusam kako dises.Priznajem da ponekad zaustavim svoje misli na trenutak kako ne bi rekla ono sto zaista ne zelim.Da krijuci placem kada sam tuzna, jer necu da gledas uplakane oci i dusu koja se bori.
Priznajem da ponekad ignorisem tvoj glas , jer ne zelim sve ni da cujem.Da se sakrivam od tebe kako bi mislila na ljubav koju mi dajes.
Priznajem da pokusavam promjeniti tebe, da bi nama bilo lakse, da pomirisem tvoju kosulju svakoga puta kada je skines, jer se bojim nepoznatog mirisa.
Priznajem da sam teska i da zahtjevam mnogo, da sam ponekad nervozna i da...
Pater noster,
qui es in cælis,
sanctificetur nomen tuum;
Adveniat regnum tuum.
Fiat voluntas tua, sicut in cælo et in terra.
Panem nostrum quotidianum da nobis hodie.
Et dimitte nobis debita nostra,
Sicut et nos dimittimus debitoribus nostris,
Et ne nos inducas in tentationem;
Sed libera nos a malo.
Amen.
«Dvanaest okreta zasuna na zidu od smaragda
Rog morske nemani suzbija prašinu, žad suzbija hladnoću.
Ždralovi su glasnici koji prenose pisma s planine Lang-yüan...
Voleti je znači spaziti njenu senu, čuti njen glas.
U jezeru od nefrita lotos je svoje listove raširio po vodi...»
Dodajuci mi taj svitak on mi dotace na trenutak palac svojim palcem i ja se najezih od tog dodira. Imala sam osecaj da su nase proslosti i buducnosti...
Nešto baba Višnja danaske rendala dunje za slatko sas oraj pa gledala onu skupštinu Srbije. Najviše je bilo radikala, čak četvoro. Medjutim, pojenta današnje jepizode je to što oće da smenu onog zvrndova Tijanića jerbo jedan učio ženu pameti. Kažu - ne mož muško da tuče ženu već da bude ravnopravno. Da žena tuče muža jopet nije ravnopravno. Ponajbolje bi bilo po zakonu da se pobiju zajedno, on malo nju pa ondak ona malo njega. U babino vreme nije bilo takoj. Eve hranim onu pilad pa gledam nešto. U kokošinjac kad kvočka ne sluša a onda dodje pevac pa je čukne da se sve okreće. Pa da vidiš kako dvajes koka poštuje onog jednog pevca. I uostalom na šta bi baba ličila kad bi bila ravnopravna sas dedu? Šta će mi i sise i ona stvar? A i onih...
Sjedeci u sobi razmisljala sam o stvarima koje su ustvari stvorile mene, moj zivot i svjet u kojem sam zivjela i u kojem zivim.Razmisljala sam o sjecanjima, kako onim dobrim , tako i o onim pomalo tuznim.
U danasnje vrjeme , kada se zivi brzo , kada se ne osvrcemo iza sebe da bi ispravili greske koje uradimo, uvjek za sobom ostavimo nekog sebi dragog kojeg se rado prisjetimo.I poput filma , kada se osjecamo usamljenima, vracamo tu zapamcenu sliku u glavi ponovo i ponovo , i ponovo.....jer je to jedini nacin da bi ih drzali blizu sebe.
Kada izgubimo dragu osobu, gubimo i dio sebe.Boli nas i boljece dok smo god zivi , ali sjecanja su upravo ta koja njihov magicni lik oslikavaju u nasim mislima i cine nas sretnim.Pomazu nam ponovo da...
Davno sam imala srecu da upoznam jednog nezaboravnog devedesetcetvorogodisnjeg dedu. Bio je obrazovan i intelektualac u pravom smislu te reci.Redovno je citao knjige , "Politiku" ,sakupljao istorijske knjige i enciklopedije.Vozio je bicikl do svoje devedesete godine.Sacuvao je vedrinu duha, mladost zelja i asketski ustrojene navike.
Imao je dar pripovedanja i bogate uspomene koje je nenametljivo znao da prelaze kao nakit u staroj skrinji,podstaknut pitanjima slusaoca.
Stanovao je uz reku u jednoj kamenoj kucici sa nisko postavljenim prozorima, koja je u neka daleka vremena sluzila kao mala verska skola.
Iza kuce je imao bastu sa nekoliko vockica,visokom kamenom ogradom i vratascima koja su omogucavala izlaz na obalu bistre i brze...
Ne posustaj kada stvari krenu lose, kao sto nekada umeju, kad ti se cini da put kojim se probijas ide samo uzbrdo, kad su ti novcane zalihe male, a dugovi veliki, kad bi hteo da se nasmejes, ali moras da uzdahnes.
Kad te briga pomalo pritiska, odmori se ako moras, ali ne posustaj.
Zivot je cudnovat sa svim svojim zapletima i obrtima sto svako od nas ponekad spozna, a mnogi se predomisle i to bas kad su mogli da pobede. Onda ispadnu.
Ne odustaj iako ti tempo izgleda spor. Mozda ce u sledecem krugu izvuci tvoj broj… Cilj je cesto blizi nego sto izgleda coveku koji se spotice i pada.
Borac cesto odustane bas kada je mogao da osvoji pobednicki pehar, I onda, prekasno, kad vec padne noc, shvati koliko je bio blizu zlatne krune.
Uspeh je...
Svakog dana susrecem ljude one sto me vole i one sto me mrze, ali nekako stalno me prati osjecaj da na sebi nosim teret radoznalih pogleda koji koracaju pored mene.
Ponekad kada udjem u prostoriju prepunu nazovimo " prijatelja" , shvatim da je glavna tema prve jutarnje kafice uz koju se najcesce svi pripremamo za novi radni dan, ustvari ja.U meni se javi nekakva nelagoda i pozelim da nestanem na trenutak.
A onda.... shvatim da nisam ja ta koja ovde cini ruznu stvar, ali opet stojeci na vratima sama sa kaputom preko ruke , znam i da nisam dovoljno hrabra da prekinem ciklus.
Iako su rjeci najmocnije oruzje, ljudi se ne libe zamahnuti njima, iako ce takva nepromisljena i brzopleta borba na mom licu ostaviti oziljak.
Ponekad pozelim da...
Chime ocharati svet? Shta traziti u njemu ako nemash ideju kako da postojish? Stojim u prikrajku i chekam. Chekam svetlost mesechine da obasja mi put. Chekam da krenem tragovima Meseca shto na me gleda ljut jer davno jednom krenula nisam. Chekam da stane kisha i da ova noc konachno svojim sjajem zablista...samo za mene... Jer moj je trenutak sad, za neki minut. Josh malo cu chekati ja. Josh malo... dok ne bude kasno...
Hvata me nezadrz.
Na koju stranu da krenem?
Sledicu vetar za promenu,umorila sam se od putokaza.
Zivjeti svoj san , znaci imati sve u zivotu o cemu mastas.Dosegnuti do samog vrha, ispuniti svoje ciljeve, biti gospodar samog sebe.
Vec u djetinjstvu radja se zelja da postanemo mocni , da budemo uspjesni.Gajimo nadu da cemo biti slavni.Ucimo jer su nam drugi tako rekli, a knjigu smatramo najvecim neprijateljem , kao da znamo da i uz njenu pomoc necemo postici mnogo.
Vise nije bitno znanje, danas se cjene druge vrjednosti .
Ali cak i onda , kada ispunimo san, shvatimo da nesto nedostaje.
Ponekad mi se cini kao da stojim u prepunoj sobi i vristim na sav glas, ali se niko ne osvrce!
Stvari oko mene desavaju se previse brzo , a ja nemam snage da ih zaustavim.
Stojim bespomocno i gledam svoj zivot kako prolazi pored mene uzurbanim...
nesto me zezaju ove fotografije...vec sam tri puta brisala...valjda necu morati i ovaj put...:?
ufff dobro je:D
Izbegavati situacije u kojima mi se traže pljuge.
Ne misliti o njima.
Ne blogovati o njima.
Fuj, kaka.
Žuti prsti, crna pluća, i slično.
Majke mi, neću da duvanim. Evo, iskreno, iz srca, onako ljudski, neću više.
To je baš glupo.
I smrdi.
I košta.
I fuj.
Neću više, baš onako, iz inata.
Nek crknem, ali neću. Baš da vidim šta će da se desi.
Kao da me nešto zanimaju cigarete.
Uh, baš me briga.
Odoh da probam da popijem jednu "klot" kafu. Čisto da vidim kakvog je ukusa. Da vidim da li se još sećam kako se pije kafa bez cigara.
Uvek sam sa nekim laickim strahopostovanjem gledala na blogove poznatih "faca", jednom samo isprovocirana malicioznoscu teksta jedne ostrascene dame nesto prokomentarisala i bila neobjavljena:)...Posle prestala da ih citam,ne iz protesta,nego...onako...I...evo me sada na putu da se "oblogujem",opismenim i za ovaj vid odlozenog razgovora.
Kupila sam novi par crvenih cipela,one su mi uvek donosile srecu,ili sam ih mozda ja nesvesno kupovala kada sam se tako osecala.Ovoga puta to je samo zelja : biti sretan .Sto da ne, pisati i trgati za njom,u ma kakvom obliku se ona vesto krila.
Пронађите или се сами сетите неких...
Ја сам налетео на велику базу података са једне београдске локалне мреже ("Сезам", 1989-93). Ти вицеви (нарочито политички) су на неки начин сведоци наглих промена који су Југославију довели до распада, а Европу до политичких промена...
1) (новембар 1989)
Jedan nas politicar koga cemo zvati S isao je iz foruma u Beogradu u
svoju bazu u Zagrebu, naravno crnim Mercedesom. Negde na putu kola
nalete na svinju i ubiju je. Sofer kaze 'Znate, druze S, vas u ovoj
republici ne vole nego najbolje da mi damo gas i kidnemo'. Ali drug S
kaze 'Ne, ne, kaj bi onda rekli o meni, nego ti idi u kucu, kazi sta
se desilo i plati koliko treba - da me posle ne olajavaju'. Otisao
sofer i nema ga sat, nema ga dva sata, i...
Možda i dalje imate sposobnost da zinete od čuda.
Možda umete da budete oduševljeni kretnjom, bukom, bojama.
Možda vas nije sramota da tapšete ručicama kada vas nešto zapanji.
Možda ste i dalje pomalo radoznalo dete.
Ili se sećate onih epizoda kada Tom hvata Džerija u mega-komplikovanu zamku (sa kuglom za kuglanje, kuvanim jajima i ostalim džidžabocama).
Možda vam se mnogo sviđa Pipedream (pravac youtube ako još niste gledali).
Možda vas oduševljavaju mašine koje ne rade ništa, ili rade nešto, samo na malčice čudan način.
Ili vas možda sve to plaši?
Mozda u se časovima teške dokolice duboko zamišljate nad sudbinom čovečanstva, nad ulogama mašina u svakodnevnici, nad žurbom, huktanjem i sveopštim besmislom.
Možda se brinete da li...