Quantcast

....moji snovi....priche...

Zefirra

Iskusan
Poruka
6.104
cuber punk-dream


Neko sasvim drugo vreme , mada mozda i ne toliko drugacije. Budim se u tmurno jutro. Danas je veliki dan , prodajemo nashe dushe. Bleah.
Za kola , zene , hranu i higijenu. Svako ima svoju cenu.
Ni njima dvojici se to ne svidja previshe ali su spremni.Kao i ja.
Spushtamo se motorima par kvartova nize. Docekuje nas visok zid Delta koorporacije.Nebo je skoro nemoguce videti iza njega.
Nakon par sati smo chipovani u odelima ,s novim shotkama.Zbog chipa u glavi oni znaju sve , i gde idem i sta radim , ponekad i kako se osecam. A najgore od svega je sto mogu da mi blokiraju moje motorne funkcije i da upravljaju sa mnom ko sa nevestom drvenom lutkom.
Ali oni su vidno odushevljeni novim motorima.Moram da priznam , i meni je bilo toplo oko srca kad sam bacio pogled na novu yamahu.


Dalje stvari teku prilicno po shablonu. Find & Kill .
Sve do te fotografije.

Sta je ona koji Q skrivila Delti.Prevrcem je po rukama.Trudim se da ostanem hladan.A nocu razmisljam.Zaista mi nista ne znachi ta devojka , ali ne znam da li ste ikad imali osecaj.Kad vidite nekog na fotografiji....pa nebitno.Dovoljno je bitno da sam ja u nekom polusnu celu notj.Ali vredelo je.Plan je gotov.

Sutra se spremamo na put prema juznom delu korporativne teritorije.Dogovorili smo se , njih dvojica u hummer a ja na motoru , da istrazim stvar.Spushtamo se ibarskom magistralom.Hebem ti ove Deltine dzombaste puteve...tipicno slovenska posla. Ubrzavam i ubrzavam...tunel je sve blizi.Ne slute nista hvala bogu.
Dovoljan je samo jedan cim.
Eksplozija , gubim svest.





Ali nije kraj.

Vredelo je ipak investirati u kompozitno ojachanje mog tela. Nadam se da su me otpisali , da vishe nema bar onako intenzivnog pratjenja.Trebace im neko vreme nadam se takodje i da nju pronadju.
Posle par dana dovlachim se nekako , zedan , gladan , izmrcvaren do kolibe u shumi.Nekad davno su mi prichali da tu zivi jedna zena vetj vekovima , i nadam se sad iskreno da to nije samo mit.

Iz kutje izlazi zena crvene kose , rekao bih u poznim sezdesetim , sva izborana sa maramom na glavi.
Uvodi me u kutju.I zna zbog cega sam tu.I josh kaze da me sam bog poslao , jer su joj na tragu , a ona joj je cukun i dvanaesto koleno koleno unuka.
Nemamo mnogo vremena.Daje mi caj od nekih travi , i vidim kako ''zari'' noz i neke kuke na vatri.Namiguje mi i kaze da ce sve biti dobro , pre nego sto mi se sklope oci.

Budim se sa blagom glavoboljom.Baba se smeje i pokazuje mi.Cip.Mali kao jagodica zenskog malog prsta.Kaze da nemamo vremena , odlazi iza kutje i sklanja listje sa necega.Sto ispada prilicno lep old-time motor.Pita da li ima shanse da posluzi.
Gledam je.Zelim da je zagrlim!
Ajde sinko , smeje se i namiguje. Neuspeh nije opcija. (:

Kishna je notj.Stojim satima skriven u rushevinama zgrade.I cujem mukli zvuk.Hummer.
Ali , ne josh. Pratim ih. Ulaze u zgradu. Penju se uz stepenice. Shunjam se za njima.
Cujem tresak vrata.Ubrzavam.

Ubiti nekadashnjeg prijatelja , i to sa ledja. Uh. Ali moralo je tako.

Gledam joj u lice.Ona me gleda upasheno.Uzimajutji u obzir koliko je sitna naspram mene pa krv na mom licu.Razumem je.
Osmehnem se. Okrenem. Odem.

Nisu mi vishe bitne neke stvari kao ranije.Nekako je sve izbrisano.Samo da je ona u zivotu.Bitju tu negde.
Mozda ne pored nje , ali u dovoljnoj blizini da se postaram da bude sigurna.

-------------------------------------------------------------------------------
2.okt'07

Sanjam kako me jedan ortak nesto cima.Nesto mi se smeska.Vidim ja koliko je tu sati.
Pa mu kazem. Dobro , vazi...
...ako me odvezesh danas na neku planinu tipa Zlatibor , Stara planina , Tara...nebitno je , samo da ima visoko planinska livada , cist vazduh i da nema ni zive dushe okolo...
E pa mozesh da me uzmesh tu i na toj livadi.Ali na kraju da me vratish kutji , i da sve ne traje duze od 5-6sati.
I lik ladno pristane.
A tamo zalazak sunca.Mirishe cvece.Meni srce puno.
Sednem na travu , pruzim mu ruke i kazem ''Tvoja sam.''...posle je bilo bash lepo...i vrati me kutji josh na vreme. :D

...da se probudim u zagrljaju svog dragog :oops:
Uzas. :(

__________________________________________________________________________________________

-----------SAN--------

...zovu me ortaci da odradimo jedan posao...
...u pitanju je ...pa kradja... ...naime jedna multinacionalna koorporacija sa sedistem u Bg-u,u svojoj laboratoriji se bavi proizvodnjom i preradom dijamanata...a samo ja sam dovoljno tanka da se uvucem kroz ventilacioni otvor u njihovu laboratoriju...obradjuju se po 4 dijamanta dnevno...

I tako ja i ortak odemo u italijanski restoran,iznad koga se nalaze pogoni te koorporacije.Ja se sakrivam u wc-restorana , i cekam da se zatvori. Nakon toga , odlazim do stola iznad koga je ventilacioni otvor , u koji se uvlacim...a izlazim u hodniku...penjem se uz stepenice,otvaram drugi otvor i kroz njega prolazim do laboratorije gde uspevam da ukradem dijamante bez aktiviranja alarma.

Izvlacim se do stepenica. U tom trenutku otvaraju se vrata lifta i izlazi zena iz njih. Ja stojim na vrhu stepenica i premirem od straha. Ko za inat ona stavlja nogu na stepenik i vezuje pertlu. I ventilacioni prozor iza mene pada na zemju uz "TRAS"...

...zena vadi pistolj uperi ga u mene , "Ko si ti, sta trazis tu?" , a meni se po glavi motaju razna mucenja kojima cu biti podvrgnuta u cilju odavanja imena svojih ortaka.Sto ne zelim da uradim.
Radije bih odmah umrla.

S tom namerom , svesna da su mi to verovatno poslednji trenuci zivota.Zavucem joj ruku pod suknju i poljubim je u usta.Dug dug i strastan poljubac , ona se 'prima' , sva je vrela , mazi me i dodiruje...
...preplavljuje nas neverovatan erotski naboj , raskopcava mi odelo i stimulise mi nabrekle grudi...stavljam njenu ruku sebi 'dole' , i obuzima me neverovatan osecaj uzivanja dok me stimulise ...bas onako kao treba , zena uvek zna kako treba , prolazi mi kroz glavu ...vlazna sam i topim se...stavlja mi cev od pistolja unutra...svrsavam od mesavine straha i neverovatnog uzbudjenja...privijam se uz nju , cepam joj kosulju , ljubim je lizem je ne znam vise ni sama sta radim...
Nakon toga ona se zadovoljno smesi,i lize moj sokic sa cevi pistolja. "Ha,dijamanti...nemas ti pojma". Zgrabi me za ruku , i odvede u neko prastaro postrojenje. Zatim me uvede u laboratoriju i pokaze mi uzorak novog kompozitnog materijala , tvrdjeg od celika a lakseg od papira...Beybe , ovo malo parcence ti vredi koliko 10 tona dijamanata...zatim me ljubi u usta , stavjla mi pistolj na slepoocnicu...

...i nakon toga se budim...-

________________________________________________________________________

trechi svetski rat 06.10.2001

Ratno stanje.Ja sam u grupi izbeglica iz razrushenog Novog Beograda.Pokushavamo da predjemo Savu , i prevuchemo se preko Banovog Brda.Pochinje bombardovanje.Gledam kako geleri i bombe kose ljude na stotinak metara od mene.Preplavljuje me neverovatna panika i bespomotjost.Na otvorenom sam , cekam smrt iz neba.Paralisana sam.
Tu je neki decko. U toj panici mi se nekako zagrlimo i zavuchemo iza zardjalog gvozdja od splavova.Osecam se kao da se hvatam za njega kao za slamku.Znam da cemo lako oboje izginuti , ali lakshe je kad je tu.Mogu bar da vidim.Inache sam skroz slepa , paralisana.
Gledam ostatke mrtvih ljudi.Ochajno se osecam.Ne mozete da pojmite dimenzije tog straha , panike....gledam u lesheve...

...budim se...

__________________________________________________

29.0kt.07...u 22h


Bila je notj. I vozili smo se autobusom.Valjda s neke zurke,na koju moj dragi nije ishao.I naidje kontrola...ja jedva iskopam markicu.
Neko mi sedne na mesto.
Gledam ja njega , pitam ga mogu li da mu sednem u krilo.
A notj je duboka,posleponotjna.Tad mi uvek popusti koncentracija.I zid se malo stanji.
I gledam ga.A bash mi je lep.I pitam se zasto? Zar samo ja umem sagledati tu lepotu iza ociju?Oooo
***** ti zenski rod.
A tako mi je lepo tu u njegovom krilu,a i vec mi je dovoljno ljushtio zabrane i zidove , ovde u svetu snova.Njegove ruke oko mene.
Gledam ga u krupne oci.I poljubim ga...eto...ja.
Mislim , ludo jedna,sta cesh sad? Ali eto i ne mislim...tj guram te misli u pozadinu.Boze moj,proci ce notj doci ce dan , posle cemo drugacije jel? (malo sutra,ne ide to tako,korov se dugo ubija)
Ali taj njegov , blago iznenadjeni pogled,nezan...i takva toplina u grudima...
Izashli smo iz tog autobusa u sred pustare.Ko oshamutjeni macici...i smejali smo se , drzali za ruke...gledali u oci,nasmejano,oshamutjeno,lepo...
Posle on ode...
Ja ostado sama , i vracam se kutji u zoru...
I mislim koja sam guska...

I budim se...i pitam se sta se sad od ovoga desilo a sta sam sanjala...
...i kontam da sam ama bash sve sanjala...
...i pitam WHY?...
..ali dobro , proci ce i to...i nije prvi put...
..eto srcu i glavi doshlo danas opet da trazi djavola,jel, da me miniraju...lepo je to...
...i drage moje emocije zao mi je sto moram da vas razocaram po tom pitanju...

Ali da je bilo sve to divno , to ne mogu da osporim...
 
Top