Majke mi, prestaću da duvanim.

Izbegavati situacije u kojima mi se traže pljuge.
Ne misliti o njima.
Ne blogovati o njima.
Fuj, kaka.
Žuti prsti, crna pluća, i slično.
Majke mi, neću da duvanim. Evo, iskreno, iz srca, onako ljudski, neću više.
To je baš glupo.
I smrdi.
I košta.
I fuj.
Neću više, baš onako, iz inata.
Nek crknem, ali neću. Baš da vidim šta će da se desi.
Kao da me nešto zanimaju cigarete.
Uh, baš me briga.

Odoh da probam da popijem jednu "klot" kafu. Čisto da vidim kakvog je ukusa. Da vidim da li se još sećam kako se pije kafa bez cigara.

 

[Guest]

Ma lako se cigarete ostave. Samo je problem kako im se ne vratiti. :-?

 

[Dejan]

Treniraj plivanje ?

A sada sledi odgovor: Ma nemogu, mrzi me, nece niko da ide, to je glupo...

Jeste da je cigareta jedina legalna droga, i da ona sama po sebi stvara psihicku i fizicku zavisnost ali majku mu...
Ako nisi neki veliki pusac veruj mi plivanje ce dosta da ti pomogne.

Potrebna je volja i karakter.

 

[DJM]

Cigare su gore od droge...
Mada... sve se moze kada se hoce...

 

[Borac za prava zivotinja]

I ja prestajala... Pet-šest puta.

 

[pomaze bog]

Malo sutra ces sam ostaviti.Evo i ja cu,zapravo vec jesam danas!
Od sutra setnja,puno vode,spavanjac...samo da prodje dan.

 

[Red adder 333]

...i ja prestajao već desetak puta, ali im se uvek nekako vratim, ili uz cugu, ili uz društvo, jednostavno je to jače od mene. Baš bez veze. Sada će svi nepušači da me iznapušavaju kako sam slabić...ha...ha...ha...

 

[tara]

strucnajci kazu da su cigarete druge po redu zavisnosti koju stvaraju,odmah posle heroina..e,sad da li im je za verovati...Kako god ja sam prestala 23.januara i lepo mi je bas...Uspela sam to uz malke čajeve ili mlaku vodu...Kad god mi se palila cigara ja bih poila solju caja ili ti mlake vode i narednih sat-dva nisam imala zelju za istom...

 

[BigZexy2000]

ja prestao pre godinu dana
i super....

 

[medved_bg]

Nikada nisam prestajala da pušim.
Nisam sigurna ni da sam ikada počinjala da pušim.
Jednostavno, pušim. Strastveno.
Ako jedan dan, ma jedan sat, pušim manje nego prethodnog, kunem se da je to čista slučajnost. Splet nepredviđenih okolnosti.
Pušim kad sam bolesna kao i kad sam zdrava. U stanju sam da dremam u fotelji i da ne propustim nijedan dim.
Kucam na tastaturi sa 8 prstiju podjednako brzo kao sa 10.
Ne ulazim na mesta gde je zabranjeno pušenje. Pa čak iako mi se možda u tom trenutku ne puši. Stvar ponosa - gde moja cigareta nije dobrodošla, nisam ni ja.
Prosto rečeno, ja volim da pušim.
Volim taj placebo efekat, kad se iznerviram pa upalim cigaretu i kažem " A u p.m.!" Negde su pušenje i psovanje duboko slični. Ružno je, loše je, ali izbaciš neki bes iz sebe - kroz psovku, kroz dim, ili oboje.
Andrić je negde rekao da je neodoljiva lepota purnjanja u tome što možeš duboko, najdublje da uzdahneš, a da to niko ne primeti. Tuga kroz dim.
A onda i lepe stvari: prva jutarnja uz kafu i po mogućstvu protezanje na terasi, ona posle ručka - čisti hedonizam. I naravno cigareta posle seksa, paljenje na isti plamen, gašenje u istoj pepeljari.
Volim one dugačke i jake. Cigareta koja nije 100s i koja je light nije cigareta.
Ali posebno volim da, kad dođem kući mrtva umorna, uronim u već pomenutu fotelju, dignem noge na stol i uz čašu crnog vina pušim Captain Black sa ukusom čokolade ili King Edward sa ukusom trešnje ili Cafe Creme Oriental. Ne bežim ni od ozbiljnih tompusa, taman posla.
Da, ja baš volim da pušim.

Mislim se nešto, moj deda je večiti antialkoholičar, a sa bolesnom jetrom. Onaj odozgo te ponekad kazni i za nečinjenje greha...
Ajd' još jednu, pa na spavanje.