Sedim ispred ambar i ispijam ova čaj što mi donela jetrvine zaove svastika iz Beograd. Čaj je od šumski plodovi: šišarka, žir i lešnik. Ne znam za šta je dobar ali mlogo gorak. Kad smo već kod gorčinu ne mož' baba Višnja da zaboravi prevaru što je doživela u Beograd petog oktombra.
Tija dana sam bila par meseci te godine u Beograd kod pomenutu svastiku od jetrvine zaove. Svako jutro smo uzimale ona ceger i išle po jevtin zenjtinj, mleko i lebac. Mogla baba i od svoju kravu da pomuze a i lebac da umesi kod kuću al' u Beograd bilo mlogo jevtinije na gotovo. Taman odu dečica u školu a sinovi i ćerke odu na posao a lebac dodje. Taman za nas penzioneri da se zanimamo. Dvoje su se smuvali pod stare dane. Danaske sve ima kad god oćeš pa se ljudi čestito i ne sretnu jerbo svaka šuša otidne kad njojzi odgovara.
E tog petog oktombra sam ustala kao i svako jutro u pola četri. Pa ondak skuvala kafu i taman u pola pet izadjem na prvo mesto ispred prodavnicu. I stojala ja tako do sedam sati kad naidje neki na bager i rekne babi: "Aj lutko sas Lepog Džoa ispred skupštinu". "A šta dele tamo?", upitah ja njega. Kaže on mene da tamo ima danaske da dele limun. Ja odmah uskočila zbog limun jerbo ne znate vi dečice kad baba skine vilicu kako sisa.
I takoj prolazimo mi po grad do skupštinu ali sve sporije i sporije. Preteklo babu mlogo sveta pa sam bila medju poslednji u taj red za limun. Stanem ti ja tako i pitam kuj je poslednji a oni meni kažu:"Mi smo baba poslednji i u Jevropu i u beli svet". Kad je taka situvacija ondak nek bidne šta biti mora jerbo napustih onaj red gde sam bila prva od sav svet a sve zbog bageristu. E mene muško uvek prevari sas ta kola i vožnju.
Stojala ja tako jedan sat, pa sve nekako sporo išlo ka vrata od skupštinu. Pitam se u sebe kuj to tamo tako slabo radi kad ovako sporo ide toliki narod? Ijao kad me ne strefi infrakt dečice moja! Pa nije se samo onaj limun delijo. Delili neke astale, pa slike, čiviluke, tapisone u razne boje. A opet mi najžalije bilo za unuče, što vi moderator na ovi forum, jerbo ne stigoh da kupim jedan komputer sas ona televizor i kutiju sas koju se to povezuje. Kat sam ušla u odeljenje sas komputeri sve to bilo rasprodato. Izvinjavala se ona dečica što ne ostaviše makar jedan za baba Višnju. Pa preturali malo po kancelariju te mi ponudili samo onu podlogu na koju se vuče ona pacov. Ja ipak uznula dve da mi unuče unapredi konjfinguraciju kad se vrnem kući.
I htela baba Višnja da pogleda još šta imaju od kreveti na prvi sprat kad poče nešto da me guši i štipa za oči. Kuj prdnu tako pogano do dana današnjeg ne mogu da se opasuljim. Počeo narod da plače kako bio gadan prdež. Došla i milicija da uhapsi tog što je prdno. Koliko ih je bilo - sila jedna. A narod kašlje pa se prevrće od ona prdež. Kaže posle u novine neka budala bacila konjzervu sas prdež u narod. E ta što je prdno prdno je za sva vremena, pomislih u sebe.
Dok sam silazila niza stepenice gurnu mene jedan sas kosu ko žensko i kaže - "kevo imaš upalajač"? Ja preturala malo po džepovi a on uze ona upaljač pa ulete u skupštinu. Nikda mi nije vrnuo a bio na plin. Kupila sam ga od daleki ali bracki kineski narod. Tela baba Višnja da se ponovo vrne unutra ali izbijo neki požar a ja nisam imala čime da zapalim cigaru od koju se svašta moš dobije. Svaki dan neke nagradne igre. Akoj kupiš kilo ovoga ondak dobiješ sto iljade onoga. Ako pošalješ pet ovoga dobiješ milion onoga. I igra narod stalno. Uvek neko dobije sto iljade onoga. Dobio i direktor od Politiku pre neki dan. Ali ja ostala taj dan i brez upaljač.
Kako me prevari onaj bagerista tog petog oktombra, sramota me da pričam. Nit lebac nit limun. E će ga obesim za ono najtanje čim ga sretnem. Zatoj baba Višnja uverava sve vas da je peti oktombar jedna velika prevara ovih što nas vozaju.
Tija dana sam bila par meseci te godine u Beograd kod pomenutu svastiku od jetrvine zaove. Svako jutro smo uzimale ona ceger i išle po jevtin zenjtinj, mleko i lebac. Mogla baba i od svoju kravu da pomuze a i lebac da umesi kod kuću al' u Beograd bilo mlogo jevtinije na gotovo. Taman odu dečica u školu a sinovi i ćerke odu na posao a lebac dodje. Taman za nas penzioneri da se zanimamo. Dvoje su se smuvali pod stare dane. Danaske sve ima kad god oćeš pa se ljudi čestito i ne sretnu jerbo svaka šuša otidne kad njojzi odgovara.
E tog petog oktombra sam ustala kao i svako jutro u pola četri. Pa ondak skuvala kafu i taman u pola pet izadjem na prvo mesto ispred prodavnicu. I stojala ja tako do sedam sati kad naidje neki na bager i rekne babi: "Aj lutko sas Lepog Džoa ispred skupštinu". "A šta dele tamo?", upitah ja njega. Kaže on mene da tamo ima danaske da dele limun. Ja odmah uskočila zbog limun jerbo ne znate vi dečice kad baba skine vilicu kako sisa.
I takoj prolazimo mi po grad do skupštinu ali sve sporije i sporije. Preteklo babu mlogo sveta pa sam bila medju poslednji u taj red za limun. Stanem ti ja tako i pitam kuj je poslednji a oni meni kažu:"Mi smo baba poslednji i u Jevropu i u beli svet". Kad je taka situvacija ondak nek bidne šta biti mora jerbo napustih onaj red gde sam bila prva od sav svet a sve zbog bageristu. E mene muško uvek prevari sas ta kola i vožnju.
Stojala ja tako jedan sat, pa sve nekako sporo išlo ka vrata od skupštinu. Pitam se u sebe kuj to tamo tako slabo radi kad ovako sporo ide toliki narod? Ijao kad me ne strefi infrakt dečice moja! Pa nije se samo onaj limun delijo. Delili neke astale, pa slike, čiviluke, tapisone u razne boje. A opet mi najžalije bilo za unuče, što vi moderator na ovi forum, jerbo ne stigoh da kupim jedan komputer sas ona televizor i kutiju sas koju se to povezuje. Kat sam ušla u odeljenje sas komputeri sve to bilo rasprodato. Izvinjavala se ona dečica što ne ostaviše makar jedan za baba Višnju. Pa preturali malo po kancelariju te mi ponudili samo onu podlogu na koju se vuče ona pacov. Ja ipak uznula dve da mi unuče unapredi konjfinguraciju kad se vrnem kući.
I htela baba Višnja da pogleda još šta imaju od kreveti na prvi sprat kad poče nešto da me guši i štipa za oči. Kuj prdnu tako pogano do dana današnjeg ne mogu da se opasuljim. Počeo narod da plače kako bio gadan prdež. Došla i milicija da uhapsi tog što je prdno. Koliko ih je bilo - sila jedna. A narod kašlje pa se prevrće od ona prdež. Kaže posle u novine neka budala bacila konjzervu sas prdež u narod. E ta što je prdno prdno je za sva vremena, pomislih u sebe.
Dok sam silazila niza stepenice gurnu mene jedan sas kosu ko žensko i kaže - "kevo imaš upalajač"? Ja preturala malo po džepovi a on uze ona upaljač pa ulete u skupštinu. Nikda mi nije vrnuo a bio na plin. Kupila sam ga od daleki ali bracki kineski narod. Tela baba Višnja da se ponovo vrne unutra ali izbijo neki požar a ja nisam imala čime da zapalim cigaru od koju se svašta moš dobije. Svaki dan neke nagradne igre. Akoj kupiš kilo ovoga ondak dobiješ sto iljade onoga. Ako pošalješ pet ovoga dobiješ milion onoga. I igra narod stalno. Uvek neko dobije sto iljade onoga. Dobio i direktor od Politiku pre neki dan. Ali ja ostala taj dan i brez upaljač.
Kako me prevari onaj bagerista tog petog oktombra, sramota me da pričam. Nit lebac nit limun. E će ga obesim za ono najtanje čim ga sretnem. Zatoj baba Višnja uverava sve vas da je peti oktombar jedna velika prevara ovih što nas vozaju.
