Одлазе
без трага
без наде да ће се вратити
За собом остављају празнину
која болела је
али више не
Будемо сапутници
дуже или краће
али свако има свој пут
Увек застанем
пре него наставим
својим путем сама
Све док не сретнем
оног са којим ћу
истим путем до краја
-------------------------------(23.5.2005.)
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Овај наизглед неважан дијалог на самом почетку Тимаја на први поглед не представља ништа значајно. Додуше, постоји мистерија ко је тај четврти тајанствени човек који је требао бити ту са Сократом поред Тимаја, Хермократа и Критике? Тумачи Платона дају разна мишљења о неидентификованом госту и све се завршава на томе. Ништа значајно.
Међутим, оно што је мени скренуло пажњу на тај пасус а кога иначе не бих ни регистровао као нешто филозофски значајно, јесте Карл Густав Јунг који овај пасус често спомиње у својим делима.
Овај пасус заправо има једно велико значење. Односи се на централни архетип свега, централни симбол суштине овога света, а то је четверство, мотив мандале или симбол сопства. Централни мотив у сновима или симбол...
Она...
Она нестаје...
Гледам како пропада
та дивна девојка...
Некадашња ружа
полако вене...
Али...
Није тужна...
Има она свог Бога
који јој даје снагу.
И не жали се на своје бреме...
Храбро корача путем којем се крај
већ назире...
Она је хероина,
Неки, и ја међу њима, би рекли
Светица.
Заиста света жена...
Сведок вере и стуб њен...
Пут којим иде је тежак...
Али она верује у Промисао и Вољу
Господњу...
А ја...
Ја сам пријатељ који
све то гледа
и којег она теши
како да преживи
кад сутра осване дан без ње...
Јер она је снага слабих
и
надање маловерних...
Моја снага и моја нада.
Амин.
I život tek probudjen
na smrt je osudjen
ali se uprkos svemu
uvek iznova radja
i konačan kraj odgadja
I prvi dečiji plač je
u stvari
borbeni poklič
poziv u boj
da se svako bori
za život svoj
i da se ne preda
jer život mnogo lepše
izgleda
kad se progleda
I dok joj radost življenja
sujetu izjeda
smrt podmuklo svoje crni niti
raspreda
i često uzima bez reda
ali joj život i pored svega
mrsi konce
i hrabro u oči gleda
Juče moje usne osetiše svu ljubav koju samo iskreni poljubac može da podari.
Njemu u čast ovaj blog
"Hiljade i hiljade godina
neće biti dovoljno
da iskažu
ovaj tren večnosti
kad si me poljubila
kad sam te poljubio
onoga svetog jutra"
....
(Žak Prever)
Poljubac muškarca i žene najnežniji je i najsnažniji ljubavni dodir, koji odaje želju ljubavnika za potpunim telesnim i duševnim stapanjem.
Poljupci su prenosioci prekrasnih poruka ljubavi i miline. Oni su nevidljiva nit koja ljubavi omogućava da izrazi osećanja. Poljubac nije predigra to je susret žednih usana.(Vikipedia, malo preradjena)
Ljubimo se,neka poljubaca bude mnogo više. Poljubac može da zbliži dvoje ljudi više nego seksualni čin. Uostalom, zar nije budio začarane...
:) :)
Was it the yellow of your bright petals
or the way you danced in the breeze
that I brought you home from fields?
Was it the strength of your upright stalks
or the camaraderie, your solidarity?
There in the sun you sang hope -
songs that filled a mourning heart.
There in the wind you whispered
plaintive farewells on conflicted air.
Fill this grieving with consolation
(outside my bedroom window lay
this lush bed of leaf and bloom)
Here in season this heart remind;
morning greetings, eloquent sway.
Your grace betrays rich folly of war.
ZAUBERLEHRLING
- ČAROBNJAKOV ŠEGRT -
Dragana me zove.Jedna od sestara iz Palanačke crkve, Kaže da, znajući da sam usamljen, ako budem dobar mogu dobiti i nešto lepše od kolačića. Pokupiće me negde oko sedam uveče i idemo u Novi Sad na malu grupu, jedno neformalno druženje sa razmatranjem i ublažavanjem doktrinarnih stavova koje se upriličava u okviru crkvene oblasti, za intelektualce, da ne kažem akademske građane. Rekao sam da sve može samo da budemo na suvom i da ni pod tačkom razno ne idem u Vrdnik na bažen niti na bilo koje slično mesto pošto vodu mrzim. Rekla je da nema ničeg sličnog, druženje sa braćom i sestrama, kaže da mogu i ja da učestvujem, dobro bi im došao neko iz stare jedinice za protivsektašku borbu, koji je promenio...
Ne,nemoj plakati kad odem
Nemoj tuzna biti
Da smo jedno za drugo bili ostao bih
Ne bi rastanka ni bilo
I nemoj zbog mene kvasiti oci
Mozda mislis da to je ljubav bila
Nije,samo to nismo odmah znali
Samo nakratko zatvori oci
Sjeti se nekih lijepih dana
Bilo ih je
Potom se sjeti hladnih dana i noci
Bilo je i njih
Zakljuci isto sto i ja
I jednog i drugog je bilo
Ali,nije to ono sto trazimo
Ne samo ja,nego i ti
Kazi mi samo na rastanku ZBOGOM
Reci cu ti,HVALA za sve
Za njeznosti,poljupce,strast,romanticne dane
I znaces onda da to ipak nije bilo ono pravo
Ono sto zelis
Zagrli me samo na rastanku
Poljubi me jos ovaj put
Pripij se uz mene jos jednom
I nemoj,molim te,imati pogled ljut
Nemoj ni suzu pustiti
Bilo je sto je bilo
Najbolje sto je...
Danas me je stigla
i džaba što sam
začepila uši
da je ne čujem
i bježala u smijeh
da ne zaplačem
Ko grom iz vedra neba
ravno u rebra
njena oštrica se zabola
i razbila me napola
Na pravdi Boga
danas me dohvatila
i bićem mojim vitlala
kao da sam joj ja
u najmanju ruku
djedovina
pa me može cijepati...
Svašta sebi umišlja ta TUGA.
Ponoć je prošla a nas nekoliko drugara, na ulici pored prodavnice, maštamo kako da kidnemo preko grane. Priči nikad kraja a onda dođe vreme kada moram kući na počinak i umesto o lepim ženama počinjem da razmišljam kako da se uvučem u sobu a da me otac ne čuje i probudi pola ulice. Približavam se kapiji sa Cveletom a on me upita: “Šta radiš sutra”.Začuđeno ga pogledam jer znam da zna odgovor? Isto što i juče a to znači ništa. Dobro,reče Cvele,doći ću sutra u devet po tebe. Ne pitam ništa. Nekako se uvukoh u krevet,otac mi samo kašljanjem dade do znanja da me je čuo...dobro je, ovog puta se komšiluk neće probuditi...
Čini mi se da sam tek zaspao a već čujem lupanje na prozoru. Prepoznajem Cveletov glas,zove me da ustanem.Lenjo otvaram...
...necu i
necu
necu da trazim
veliku proslost
Titanika
jer kome treba
savijena i pozutjela slika
odavno iscezla
i svojoj zori s vidika
necu i
necu
necu da sebe
od pepela gradim
jer ako sa sobom
svadim
kako da ustanem
kad se ohladim
necu i
necu
nikog da sretam
jer i sebi dovoljno
smetam
i cela jedna pola veka
prodje ko rukom.
ni san ni java.
sta da mislim.
sta da me posle ceka?
da drugu polu utosim zalud?
ne mogu taj luksuz
sebi da dam!
mislim, bolje da kraju
tunela sama podjem,
a i ti da podjes sam.
Bože kako sam se rastužila, opkušavam da razumem....slabo mi ide, slabo. Nekai crni grumen u stomaku se okreće, duša cvili...
Povod je napis koji sam pročitala.
2007 godine, samozvani "umetnik" Guillermo Vargas Habacuc, pokupio je psa sa ulice, vezao ga užetom
u umetničkoj galeriji, te ga izglađivao do smrti. Nekoliko dana, "umetnik" i posetioci ove egzibicije gledali su mučno i sramotno "remek delo" temeljeno na psećoj agoniji, sve dok pas nije umro. "The visual arts biennal of the Central America" odlučio je tu instalaciju zaista proglasiti umetnošću, te je tako Guillermo Vargas Habacuc pozvan da ponovi ovu okrutnost i 2008-e godine.
E to me je porazilo...:sad2:
1. Uradite to
2. Uradite to ponovo
3. Uradite to još jednom
4. Kad vam se svi budu smejali jer niste uspeli, uradite im to za inat još jednom, pa se smejte sami sebi jer ste tako jaki i nezavisni od tuđeg mišljenja
5. Onda, uradite to još jedanput
6. Uradite kad vam se to bude radilo
7. Uradite i kad vam se to ne bude radilo
8. Pa učinite još jednom
9. I naravno, znate šta ću sada reći
10. I još jednom učinite to za kraj
Vidite ovo je jedinstven recept, bilo da želite da naučite da brzo kucate, pišete ili da igrate šah, ili da osnivate kompanije.
Zamislite dva prodavca nečega. Jedan obiđe 10 klijenata za jedan dan bez ikakve pripreme šta će im reći, drugi obiđe jednog, ali za kog se priprema 4 sati. Ko će imati više uspeha na duge...
Ovih dana samo pljušti kiša. Tmurno, hladno i vlažno , kao da nije juni. Ovo naše kučište je živnulo. Nemački ovčar, pa mu je valjda toplo, a na ovom zahladjenju je kao nov. Kada dodjemo s posla, a on odmoran, čio i veseo, naspavan, sit i napit, pa udri po nama onako smorenim. Ne možeš da savladaš svu tu ljubav koja prosto boli. Popijemo kafu, malkice odahnemo pa na Savu da šetamo psa. Spakujemo se sve tri u malena kola. Jedna ćera vozi, druga na suvozačkom mestu a ja pozadi sa našim ljubimčetom koji mi dahće za vratom i onako veliki se uporno vrti na uskom sedištu. Do semafora je miran, ali kada prodjemo semafor i ako produžavamo pravo počinje da skiči, cvili, skakuće a sve od silnog nestrpljenja da izadje jer zna da ide na propisno...
Hoćeš li prestati više da cmizdriš ti plačljivi monstrume?
Hoćeš li prestati više da bacaš svu tu vodurinu na nas?
Hoćeš li prestati više da se duriš, da navlačiš na lice sivu šminku?
Zar ne znaš da ovog leta siva boja nije u modi, što znači da si totalno demode?
Umorni smo brate od preskakanja bara, od zapljuskivanja autobusa i nesavesnih vozača (možda oni i nisu nesavesni nego samo nemaju kud drugde da prodju od silne vode)
Više nemamo šta suvo da obujemo jer i ovo što imamo ne može da se osuši.
Ustanem mokra, pijem kafu mokra, dodjem na posao mokra, odem s posla mokra, legnem mokra.......pa kad bre misliš da se osušim? Duša mi je mokra, sa misli se cedi voda.
I u maju si mnogo plakao. Od tvojih suza su mi sve ruže skapale...
Cucika i Mucika su brat i sestra. Cucika je veverac (muška veverica) a Mucika je prosto veverica (žensko). Kako su to vesela stvorenja. Po ceo dan bi se jurcale po stanu. Imali smo dva ogromna prozora u dnevnoj sobi i normalno na svakom zavese do poda, gore gusto nabrane kako je tadašnja moda nalagala. Odnos zavese i prozora je bio 1:2,5 što znači da je na 1 metar širine prozora odlazilo 2,5m zavese. I bile su lepe od markizeta sa vezom i bele boje pa se jadna majka ubijala peglajući.I Cuciki i Muciki su se jako dopadale, zapravo obožavale su ih. Svaka bi se zakačila za jednu zavesu, zaljuljale bi se i tako bi se ljuljale,ljuljale,ljuljale a onda bi zamenile zavese čisto radi
toga da promene pogled. Pri tome su svojim kandžicama...
Fotografisala sam mobilnim.......pa nije baš kvalitet :rumenko:
Pogled sa mog stola
Pogled do ponedeljka.......
Naš sin je druga godina fakulteta za informatiku I menadžment. To mu dodju računari, menadžment, ekonomija, knjigovodstvo, jezici, programiranje, metematika. Zgodno za današnje, a vala I za buduće vreme. I ovo mu je normalan nastavak srednjeg obrazovanja jer ostaje u struci.
E sad, on radi sa mnom u kancelariji, obučava se, pametan je, lepo sve shvata I pamti. Ne pita me po deset puta isto, što je meni jako važno.Doduše, održala sam I kratko predavanje na temu misliti dok radiš, shvatati suštinu itd….jer svakako neću trpeti nekog šupljoglavka, pa makar to bio I naš sin. Na ta više puta postavljana ista pitanja bukvalno poludim. To znači da onaj koji pita, ama baš ništa ne zapamti I ne shvata zato što ga ne zanima.. E, vala, meni...
First there is desire
Then... passion!
Then... suspicion!
Jealosy! Anger! Betrayel!
Where love is for the highest bidder,
There can be no trust.
Without trust,
There is no love!
Jealosy.
Yes, jealosy...
Will drive you
MAD!
Roxanne
You don't have to put on that red light
Walk the streets for money
You don't care if it's wrong or if it is right
Roxanne
You don't have to wear that dress tonight
Roxanne
You don't have to sell your body to the night
His eyes upon your face
His hand upon your hand
His lips caress your skin
It's more than I can stand
Why does my heart cry?
Feelings I can't fight
You're free to leave me, but just don't deceive me
And please believe me when I say I love you
Yo que te quiero tanto...
uvek imam neku dilemu.:confused:
danasnja glasi:
zasto covek pokusava da pocisti ispred tudjih vrata kad ispred svojih ima nered?????
a pri tom taj neko,cija su vrata,valjda i ne zeli pomoc.
pa cak i ako zeli,na cudan nacin to vraca.
znaci-pocistiti ili pustiti da se sam petlja sa svojim djubretom?
imate li i vi dileme ovakve vrste?:think:
Ovo je rad moje prijateljice koja me danima gnjavi,sumnjajuci u svoj talenat.Meni se svidja,ne znam sta Vi kazete na ovaj rad....ima li ovdje talenta....ja mislim da ima....a bilo bi mi drago da i Vi iznesete svoje misljenje!
Detinjstvo sam provela na Čuburi. To je, za one koji ne znaju, stari deo Beograda, blizu centra grada, kod Kalenić pijace. Zgrada u kojoj je bio naš stan je sa još tri zgrade u svom središnjem delu obrazovala veliko dvorište. Dvorište je bilo u dva nivoa.Na nižem nivou je bila velika kapija za ulazak kola, u prizemlju zgrada su bile garaže , jedan deo dvorišta je služio kao parking, a na drugom višem nivou je bila ogromna terasa a pored nje deo sa travom,bazenom sa peskom,ljuljaškom,penjalicom,klackalicom.Ta velika terasa je bila tačno ispod našeg stana. Moja majka je sa terase našeg stana, sa prozora dnevne sobe ili sa prozora kuhinje trebala samo da baci pogled u dvorište pa da vidi šta joj oboje dece radi. Ja sam stalno bila u pesku...
Citajuci necija ra zmisljanja o deci,setih se davno procitanog teksta Mike Antica pa se potrudih da ga pronadjem.
`Sa dva kilograma svinjskih repova Djordje se vratio u Futog.Ima dana kad se vrati praznih ruku a kod kuce ga ceka sestoro gladne dece,umorna majka i jedan nakrivo nasadjen otac.Djordje svakog dana mora da zaradi hiljadu dinara,inace ce dobiti batine.Djordje Dundjerski.mladi `pregalac` i `glava porodice`.Ucenik treceg razreda osnovne skole u Futogu.
Djordje prosi po Novom Sadu.To zna i njegova uciteljica i mali drugovi.Drugi razred je zavrsio sa odlicnim.U skoli i dalje stoji sasvim pristojno.Ima dva pametna oka.Ume da popije koktu na eks,a da ne trepne.Ume i da se nasali,ali gorko.Ume i da se...
Tuga je kao nalet vetra
osetis je do samih kostiju
uvuce ti se do same duse..
i onda prestane..do sledeceg puta.
Izmedju dva naleta tuge
disem duboko,
hvatam pogubljene konce
i pokusavam da ih cvrsto,
cvrsto drzim u rukama.
Prisecam se lepih stvari:
osmeha,
poljupca,
pesama.
Hvatam se za svaku slamku
za bilo sta sto ce mi dati snagu
da izdrzim sledeci put.
A znam da je sve uzalud.
Da mi je komad svile
pod kojim su se
tvoje grudi krile
pa da ga pod jastuk stavim
makar na tren da zaboravim
na sve gorčine i daljine
ne bi moje noći
više besane bile
niti bi me puste zore
iz prazne čaše pile
i sve bi se moje tuge skrile
iza čežnjivog sna od svile
Budimo zajedno
jer naša blizina ne može
da zameni Sunce
al može da ublaži hladnoću
koja je zavladala svetom
Budimo zajedno
jer Sunce je nemoćno
da uteši čoveka
na pragu šume
i ublaži njegovu otudjenost
A pesnici su tu
da mu osvetle put
da se vrati kući
jer izvor topline je
u našim srcima
i našim željama