ZAUBERLEHRLING
- ČAROBNJAKOV ŠEGRT -
- ČAROBNJAKOV ŠEGRT -
Dragana me zove.Jedna od sestara iz Palanačke crkve, Kaže da, znajući da sam usamljen, ako budem dobar mogu dobiti i nešto lepše od kolačića. Pokupiće me negde oko sedam uveče i idemo u Novi Sad na malu grupu, jedno neformalno druženje sa razmatranjem i ublažavanjem doktrinarnih stavova koje se upriličava u okviru crkvene oblasti, za intelektualce, da ne kažem akademske građane. Rekao sam da sve može samo da budemo na suvom i da ni pod tačkom razno ne idem u Vrdnik na bažen niti na bilo koje slično mesto pošto vodu mrzim. Rekla je da nema ničeg sličnog, druženje sa braćom i sestrama, kaže da mogu i ja da učestvujem, dobro bi im došao neko iz stare jedinice za protivsektašku borbu, koji je promenio stranu, naravno.
Nisam stigao da je pitam otkud ona zna i za mene i za učešće u toj jedinici i za časopis Beogradski dijalog i za još ponešto. Radoznala sestra može da natrapa i na Krug i na Sašku pa sam onda nagrabisio . Zaradiću desetak ogovaranja i ništa od milih noći neću videti, ako i one nisu samo jedna maglena zavesa kao i masonska loža. Dakle. Čekao sam nasred Kaloša , ispred zgrade, pošto je pronaći moj stan jako komplikovano, a i trudio sam se da izbegnem radoznale poglede , jednog doma dostojnog manjeg muzeja. . . Pokupila me jednim svetlo zelenim malim ružnim kolima, stara felicija, krenuli smo u mrak , na levo pa prema Novom Sadu. Dragana je nešto pričala. . . kako si, i tako nešto, dali verujem u ovo i u ono i na kraju sam čvrsto morao da obećam da više nikada od nje neću tražiti palačinke. Teška srca sam obećao. Instrumental u sa cd-a u kolima, isti onaj koji sam dobio od Cece i teglio svuda sa sobom, samo da ne moram da slušam narodnjake, instrumental Poseldnji Mohikanac kako sam ga krstio. . . naziv mu baš odgovara. Ima sigurno svoje pravo ime. Stigli smo . Parking kraj Pozorišta. Pa prema Katedrali , brz prolaz, Picerija Firenca, poručkali smo jednu picu popola i nekoliko koka kola. . . pa kada je Draganin telefon zazvonio. . . krenuli smo pešice. Rekla je da ćemo u povratku povesti dvoje ili troje Palančana koji se vraćaju iz kampa u Pančevu. Jedan neugledan pasaž sa Dunavske strane Jevrejske ulice. Neka novinarska škola udruženje ili akademija. Drugi sprat. Pored nje stara zgrada. Austro ugarska. Ušli smo u predvorje i seli na ukusno nameštenu garnituru. Kamere svuda oko nas. Dragana je skinula kaputić i ostala u blještavoj haljinici u kakvoj ni nju ni njene sestre do tada nisam vidjao. Hvatala je moj pogled mada nisam više lako zbunjiv.
-Šta je...zar ne voliš iznenadjenja...da te sad vidim...skini taj kaput..!
Skinuo sam kaput i ostao u velikom džemperu i farmerkama. Bilo je dosta toplo.
-Zapamti dobro...sve možeš da imaš osim mene !
-Šta da imam ?
-Ne pravi se pametan, mene, . . . dobro došao na naše mile noći.
I ovo je izgleda zapravo. Stvarnost. Retko verujem dok ne vidim. Ali ipak. Jedna slatka skromno odevena devojka uvela nas je u polumračnu prostoriju. Prozori do Jevrejske ulice bili su nam iza ledja. Odmah sam prepoznao obrise Katedrale. Plava flourescentna svetlost padala je po otmeno nameštemom salonu. Tek kada sam video dve devojke, jako mlade, u crnom otmenom čipkastom donjem vešu kako miluju po svim delovima tela jedna drugu, i dvojicu gospode pod venecijanskim maskama poput one što stoji u uglu restorana Gondola, pored Banovine, kako skidaju poslednje komade odeće sa devojke lica prekritog belom venecijanskom maskom sa crvenim ružama. Shvatio sam gde se nalazim. Dragana je sela na kanabe desno od velike blještave svetiljke. Iza dve devojke upaljena je stona lampa jarko žute boje, tako da su sada bile dobro vidljive. Negde u uglovima sobe nalazilo se još parova.
-Dobro došli u naš krug...gospodine.
Prišao mi je otmeno odeven gospodin, markantan, koga sam se sećao sa propovedi, brat Siniša , i uzeo me za ruku. U moju ruku stavio je ruku jedne od jako mladih devojki, gortovo devojčice.
-Kako ste upoznati sve osim Vaše sestre Dragane i sestre pod belom venecijanskom maskom sa crvenim ružama dostupne su Vam. Pazite. . .i ovde se gubi glava kao i u vašem Krugu, ali ovde se gubi i duša. Ukoliko ne želite da učestvujete,samo prekrstite noge, posmatrajte, svideće vam se, mi nismo uličari ni drogirana studentarija. . . razumete. Opustite se. . .
Klimnuo sam potvrdno glavom. Priroda je učinila svoje i krenuo sam za devojčicom koja me vodila . Ležaj otmeno okovan zlatnim listićima, čiste i mirisne mlade žene, meke i skliske,gledao sam ih otvorenih očiju. Fluorescentna sugestivna atmosfera . Samo sam gledao. Seo sam krajnjih. Započele su sa igrom.Disanje je postajalo sve teže, kao i tšina koja se mešala sa Cecinim instrumentalima. . . preko puta mene dvojica gospode,i jedna sestra sa belom maskom sa ružama, malo punačkijeg tela, kosa nije padala ispod maske, bila je vezana u pundju. . . zlatni lančić oko bokova. Jedan od gospode uzdignut seo je na kanabe a sestra pod maskom sela je na njega. Bio je duboko u njoj. Drugi je prišao od pozadi. . . do kraja. Obojica su bili u njoj. Sedeo sam i gledao. Plavo svetlo svuda oko mene. Nekako mi se činila poznatim. Nisam ni primetio kada je jedna od pristiglih devojčica, mladja i od Radice otkopčala i poslednje dugme od farmerki, nestao sam u njenim ustima, ubrzo sam je ispunio. . . Plavo svetlo činilo je njenu kožu satenskom. Sestra Dragana nestala je iza cvetnog aranžmana. Iza njega su do mene dopirale samo njeni uzvici pomešani sa još nečijim. Dragana je volela devojčice, baš kao i ja.Devojčica koja se bavila mojim pantalonama nastojala je da ih skine. Nisam joj dozvolio. Tragovi savesti. Ne znam. Umotao sam je u moj debeli džemper. . . Ušuškao pored mene, nisam joj dao ni da se pomeri.Držao sam je čvrsto kao nekada Milicu. Samo je treptala. Odbio sam vrlo skup poklon, koji verovatno ima i visoku cenu. Dvojica gospode ispunjavali su do vrha sestru pod belom maskom sa ružama.
Dragana je došla do mene. Ljuta. Neko je očigledno intervenisao. Uhvatila je za ruku devojčicu, istrgla je od mene, i poslala negde izvan mog pogleda. Uzela me za ruku i povela prema maskiranoj. U trenutku kada su gospoda dovršavala učešće u igri. . .skinula je masku sa njenog lica. . . Ivanin lik bljesnuo je preda mnom. Ništa nisam rekao, samo sam ćutao .Vratio sam se prema kanabeu. Jedan od novopridošle gospode vodio je u susret meni devojčicu koja je u ruci držala moj džemper i pužila mi ga. Stresla se kada je gospodin spustio ruku izmedju njenih mršavih nogu. . .Sedeo sam i gledao kako se previja od bola dok je uzima. Nije puštala ni glasa.
Poželeo sam da izidjem.Ivana se stvorila pored mene.
-Pakao prema tebi i ne može posle svega biti tako loš. . . pa šta si mislio, da od nas možeš pobeći ?
Poželeo sam da se probudim. Da peti andjeo zasvira u trubu . . .ali to nije bio san. Kada smo se vraćali, rano izjutra u Bačku Palanku, sa još jednim bratom i sestrom ćutao sam celim putem. Dragana je diskretno napomenula, sikćući kao zmija, da sam ih osramotio, da sam osramotio, u Bačkoj Palanci, svu crkvu, da to posle svega nisu očekivali, da sam se poneo kao poslednji ološ, da sam odbio ono što drugi mogu samo da sanjaju, da ima i vernijih , da sam previše video da mogu nazad , da dobro razmislim i slično. Da mi to nikada neće . . . zaboraviti . . .
