U smiraj dana
sleteo mi je na dlan
leptir lepotan
sa krilima mekim ko lan
kao da je nacrtan
i ispričao mi priču
kako život može biti lep
makar trajao i jedan dan
Zadivila me njegova vera
i moć
i onda tiho odlete u noć
Sutradan
nisam bio siguran
da l to beše java
ili san
Od toga dana
širio sam oba dlana
i čekao da sleti
dok mi je u srcu odzvanjala
njegova vera
kako je lepo živeti
i biti uvek nasmejan
makar život trajao
samo jedan dan
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Često se kolebam
izmedju zemlje i neba
za letenje imam
sve što mi treba
Već odavno me
ista želja prži
hoće li zemlja moći
naš rastanak da izdrži
Ponekad mi se čini
da zemlja sredstva ne bira
samo da nas zadrži
Možda se zemlja
ipak samo folira
možda joj posle
našeg rastanka lakne
i šta ako poletim
i kad poželim da umoran sletim
a ona svoj tepih
podamnom izmakne
Da li da joj oprostim
ili da joj napakostim
serijom svojih gluposti
samo zato
što je imala smelosti
da da oduška svojoj mladosti
i nije se skrivala
već se otvoreno nasmejala
i nije pogled oborila
već je hrabro odgovorila
na osmeh jednog lika
sasvim običnog
beznačajnog prolaznika
Naše komšije, jedan stari bračni par, imaju ogroman plac. Od njih smo kupili deo njihovog placa sa tom kućom i svim ostalim. Normalno, odmah smo se sprijateljili. Njih je fasciniralo što radimo, što hoćemo da radimo zapravo. Sve je išlo filmskom brzinom.....i useljenje, upoznavanje, bombardovanje. Ma, nisi se ni okrenuo, a deca su prestala da idu u školu, zamračenje, šizela i smirela. Ispočetka je Maca odlazio na posao i radio u smenama a ja ostajala sama sa decom cele noći. Po prvi put u životu sam se plašila.......navikla sam da on ode, nikada me nije bilo strah da ostanem sama noću sa decom....od kako smo zajedno, a tome ima mnogo godina, svake četvrte noći je u noćnoj smeni, da ne pominjem po mesec dana odsustva u...
Da se odmah razumemo...ja nemam ništa protiv seksualnih varijacija i akrobacija...Čak ni protiv kako se to kaže posebnih sesksualnih orjentacija...LJudska sloboda je ljudska sloboda i tu nema šta da se doda...Zakon je izglasan...i jasan i krajnje opasan..U sveopštem stanju haosa zbog ekonomske i socijalne krize..koji je zavladao svetom...veliki svetski naučnici
nemoćno sležu ramenima...umesto da traže rešenja za uzroke koji dovode do neprirodnih pojava...Možda je i to deo strategije svetskih moćnika da unište svet,,,jer već mnogim malim nacijama preti bela kuga..ovo mu dodje kao dolivanje ulja na vatru...Uzalud ti je Darvine..ode tvoja teorija...KAKO JE ČOVEK POSTAO OD MAJMUNA,,,Ja sam za ono KAKO JE BOG REKO...ali ovako nešto ON nikad...
Kada me pogledas tim svojim ocima
ko da me neznosti oblak obavija
ne bih, al drhtaj se iz grudi otima
da li je moguca ljubav bez dodira?
I samo pomisli kako bi goreli
nebo i oblaci da smo se voleli
kakvi bi lomovi zemlju potresali
da smo se ranije nas dvoje pronasli
Nemoj da suza ti zenice zamagli
kada se budemo zauvek rastali
Pogledaj nekada gore ka zvezdama
jer sve se zapravo tamo i desava
Hocu da verujem da nas tek cekaju
dani i godine tamo u beskraju
Nista u kosmosu ne biva slucajno
molim te, trazi me dugo i uporno
Vreme stalno nas vuce
svakog na svoju stranu
ja uvek nadjem
trenutak za nas
I tad dok mislim na tebe
mogla bih zauvek tako
da bezim od sveta
i cekam pravi cas
A dotle nemoj, vec te i sada
toliko, toliko, toliko...
Nekad je zbog tebe
nekad zbog mene
tvrdimo da je za nas
i neko dobro nase.
Ono sto kazes
ipak neke tajne krije
ono sto kazem
jos gore je
tako ti kazes
i kako smem da te pitam
ono sto ti smes
kako smem da sumnjam
kad ti smes.
Dozvoljavas mi previse
tako ti kazes
i ne treba da pomislim
da u stvari
ja tebi dozvoljavam.
Љубав је...
Када се будиш
после још једне ноћи
без сна.
Када ти њено име
тако нежно
и сетно
одзвања у ушима.
Љубав је...
Када је волиш
више од себе
и живиш за трен
када ће бити
крај тебе;
када волиш
цео свет,
јер живот је леп
кад си заљубљен.
Љубав је...
Када јој поклониш
ружин пупољак
и неосетно
додирнеш
врхове њених прстију,
када осетиш
да више не стојиш
на земљи,
већ лебдиш,
на крилима љубави.
Љубав је...
Када ходаш улицама
којима је она ходала,
осећаш њен мирис
свуд око себе,
знаш да је ту,
крај тебе,
а није,
јер је далеко
у граду свом.
Љубав је...
Када ту човек из далека
каже да они се одавно воле
и да ће коначно бити заједно
и зато је срећан.
А ти ћутиш и плачеш
јер му не можеш рећи
колико је волиш,
и срце те у грудима боли...
Nisam ti rekla koliko mi je stalo
Kada si me onog kisnog dana snazno zagrlio
Nisi saznao koliko mi je bilo drago
Sto si pored mene bio
Nisam ti rekla da kada otkuca ponoc
Uvek pomislim na tebe i tvoje oci
Nisi ni slutio da budna provodim noci
Razmisljajuci o tebi bezim samoci
Nisam ti rekla da svaki tvoj poziv mi znaci
Mnogo vise nego sto si mogao da pretpostavis
Nikada ti nisam rekla da tvoj lik uvek trazim
U reci ljudi sto mojom ulicom tece
Da nikada necu zaboraviti ono vece
Kada si dosao ,kada si zeleo samo zagrljaj
U dusi me je mucio tezak osecaj
Da zelim zaspati na tvojim grudima
A nisam to ucinila ,nisam....
Nisam ti rekla mnoge vazne reci
Mozda da jesam,bilo bi drugacije
Ne bih u nebo gledala,trazeci te
U zvezdama,u beskraju gde...
D'avoir passé des nuits blanches à rêver
Ce que les contes de fées vous laissent imaginer
D'avoir perdu son enfance dans la rue
Des illusions déçues, passer inaperçu
D'être tombé plus bas que la poussière
Et à la Terre entière
En vouloir puis se taire
D'avoir laissé jusqu'à sa dignité
Sans plus rien demander
Qu'on vienne vous achever
Jour après jour vous redonne confiance
De toute sa patience
Vous remet debout
Trouver en soi un avenir peut-être
Et surtout l'envie d'être
Ce qu'elle attend de vous
Et un jour une femme
Dont le regard vous frôle
Vous porte sur ses épaules
Comme elle porte le monde
Et jusqu'à bout de force
Recouvre de son écorce
Vos plaies les plus profondes
Puis un jour une femme
Met sa main dans la vôtre
Pour vous...
UMEĆE LJUBAVI
Desila nam se ljubav. Kažu treba je sakriti da bi ostala naša. A kako kad nas srce otkucava. Kako kad bismo tako rado uzviknuli da svi čuju, da on čuje… Zar može da ostane potpuna tajna ono što se među ljudima desi? Ljubavne vesti su kao vetar, ko će ih zaustaviti?
Ima susreta, čak i sa nepoznatim ljudima, za koje se počnemo interesovati već od prvog pogleda, nekako odjednom neočekivano, pre nego što i jednu reč progovorimo. Da li to znači da postoji ljubav na prvi pogled?
Kažu da su istinske ljubavi neobjašnjive, a najdublje su one koje nisu do kraja ostvarene. Neću da verujem u te fraze. Zašto da objašnjavam objašnjivo, nešto što je njemu i meni jasno. Sve ljubavi su duboke kad su iskrene, kad nesebično sebe uložimo...
Nalazim se u nekom cudnom stanju
kao da volim ali bez duse
Svi bi il da me za sebe imaju
ili snove da mi sruse
Ni jedan dan mi nije bez smeha
a ni dana bez ijedne suze
Kao da mi zivot jutrom daje
a vec popodne mi sve to uzme
Nemam vise snage za ovaj rulet
jer zivot za mene igra nije
A nisam vise ni mala za zmurku
prvo se zapljunem a posle krijem
Otvoricu vrata pa neka udju
svi koje volim i do kojih mi je stalo
Srecom pa onih drugih
oko mene ima samo malo
Da rasteram tugu jednom za svagda
u sobu pustim one koji znaju za smeh
Znam da je osmeh u zivotu
za svaku tugu jedini lek
Prijatelj
Cesto ljude oko sebe smatramo prijateljima dok ne dodje trenutak kada nas razocaraju, iznevere i navedu da se , uvek iznova, pitamo ista pitanja.: Ko su nama prijatelji? Imamo li ih uopste? I, sta je definicija te reci?. U jednom trenutku mislimo da smo okruzeni bliskim ljudima, cije nam drustvo prija,sa kojima delimo dobro i lose.Onda, kada dodje los period vidimo da smo, uglavnom sami, da su ti prijatelji bili tu dok si im trebao, dok je njima prijalo tvoje drustvo, novac , moc ..
Kada mislim o tome i zapitam se ..., koliko to ljudi mogu u tri nocu da pozovem i da bez pitanja dotrce i ponude svu pomoc, koliko ljudi zna sve moje tajne i poznaje me uistinu onakvog kakav sam u sustini,koliko ljudi ce zbog mene i tog...
Nesto lupam,bar ovde mogu
Posmatram svet oko sebe,ljude, kolege na poslu,javne radnike,politicare... Sta je danas najteze,,,biti NORMALAN. Zasto je to toliko tesko? Zato sto se to ne podrazumeva, zato sto to nije zeljena drustvena vrednost , zato sto od toga nema koristi,,,jednom recju, zato sto je glupo.Glupo je biti posten,ne uzimati mito, raditi samo za platu, ma kolika ona bila. Glupo je pomoci nekome iz altruistickih pobuda, gde i onaj kome pomognes misli da nisi normalan jer nista ne trazis za uzvrat,glupo je suprostaviti se nadredjenom jer odakle ti pravo na misljenje, tvoj sef prima platu da misli, i ako on kaze da je zid crn,pozuri, kupi crnu boju i kreci.Nemoj da sedis i pricas sa kolegama, jer vec troje na kafi cine...
Arsen Dedic
PONOVO TI GOVORIM LJUBAVI MOJA
Ponovo ti govorim ljubavi moja
poslije putovanja i svog zivota pusta,
ljubavnu pjesmu ponovo ti pisem
poslije pjesama iskustva.
Ponovo ti govorim ljubavi moja
onaj kom je bilo premalo da voli
ponovo je ovdje pred vratima tvojim
i ponovo spreman da te moli.
Ponovo ti govorim ljubavi moja
poceo sam sjajno da ponizavam i grijesim
gotovo pri kraju i gotovo mrtvac
na pocetku tu sam da se tjesim.
Ponovo ti govorim ljubavi moja
na obratnom putu pretvorenim u tamu
poslije sedam mora i vlastite zemlje
dosao sam umrijet u tvom stanu.
Ponovo ti govorim ljubavi moja
negdje sam vec bio, sad ostavljam sve to
da ti poslije srece, hrabrosti i znanja
da ti poslije svijeta vratim tvoje...
Bicu hrabra
i visoko cu drzati glavu,
i ako u meni tuge ima
da prekrije ceo svet.
Bicu hrabra
i zadrzacu suze
i ako bi moje suze
potopile gradove.
Ima u meni snage,
da podnesem patnju,
da jecam
a da niko ne cuje.
izdrzace ovo moje srce
poslednje udare ljubavi
i nece pustiti krv
za izgubljenom srecom.
Ima u mojoj dusi gorcine
ali moje oci jasno vide.
Nece ih prekriti bol.
Bicu hrabra
i visoko cu drzati glavu
i ako u meni tuge ima
ima da pokrije ceo svet.
Zemljo tu sam
ali nebu okrenut sam
Istu želju od detinjstva kusam
krilima se po grudima busam
Želju kušam
a razum ne slušam
Zemljo moja zabrinut sam
hoćeš razumeti
kad poletim
hoćeš sačekati
hoćeš biti tu
kada se sa puta vratim
Negde huce vetrovi
ove noci, ljubavi...
u svemiru vecnosti
sastajem se s tugom
i stalno se secam
veceri sa najboljim drugom.
Negde huce vetrovi
ove noci, ljubavi...
a mi samujemo nemi,
s pogledom u daljinu.
Oko nas nema nista
ne cujemo ni tisinu.
Negde huce vetrovi
ove noci, ljubavi...
pogled mi se zamagli
a srce se zaledi
kada shvatim istinu
da ljubav ne bledi.
*trenutak mojih misli....
...Uspela sm da centralizujem svoj svet i sakupim parcice rasplinute duse,komadice sebe rasplinute u nistavilu, sivilu i usamljenosti.
Uspela sam da shvatim da cu uvek imati sebe...i da je to jedino sto nas nikada nece napustiti. Da takva, sebi okrenuta, nisam sama na ovom svetu...
Kada sam bila devojcica zbunjivala me cinjenica da nikada ne mogu posedovati ono sto me privlaci. Nisam mogla pomaziti ribice, a zelela sam:), nisam mogla umiriti kuche da satima sedi u mom krilu kako bi ja uzivala mazeci ga...
Danas, najvise me privlace ljudi koje nikada necu moci naterati da urade nesto sto bi ja volela...takvi mi se svidjaju. Da ih posmatram, da zadrzavaju moju paznju, da se igram izazivajuci njihovu paznju...
Eh,da jesam
ono što nisam
ono što bih ponekad
želeo da budem
Da me hoće
bar pola od onog
što me danima neće
Da mi je ova pamet
a ona snaga
Sve bih znao sad
sad bih znao šta bi
samo da sam mlad
sve bih mogao tad
Nekad su ljudi znali po cvrkutu ptica i titraju vetra kakvo će vreme biti i kako će se odraziti na njihove živote. Negovali su Majku Zemlju i uvažavali je, slavili njene cikluse, cikluse kretanja Sunca, Meseca i osluškivali njihov ritam. Kada bi naišla bolest, utočište bi potražili u mudrosti veštih, koji su i te kako poznavali prirodu i način delovanja kosmosa, i znali kako da nesklad pretvore u sklad. Kada bi naišla radost, delili su je međusobno slaveći pod krošnjama drveća, ili pod vedrim nebom, znajući da ih priroda čuva isto kao što i oni čuvaju nju.
Pogledajte Tarot Arkanu „Carica“ i moći ćete da oslušnete drevne tajne prirode.
Koliko je bitan kontakt sa prirodom, to se jako lepo može videti u sadašnjosti, kada je čovek počeo...
Gledam ih kradom
iako me malo sram
ko lopov se šunjam
u tudji san
Ma nije valjda
toliki grijeh
osluhnut'mladosti
njihove smijeh
Hitaju oni u svoju noć
ulica se ljujlja
od razigrane sreće
kao da je samo za njih
stvoreno ovo veče
Dok on joj nesto
na uho nježno kazuje
od smijeha zvonka njena
ulica cijela odjekuje
Još miris školskih klupa
za njima trag ostavlja
al dvoje mladih
za to ne mari
zaljubljena noć
na njihovoj je strani
Izgubih im trag
negdje kod Katedrale
dok u dusi zatitra tiha sjeta
o mladosti...tako si sretna!