Od početka vremena,
voleo sam te, volela si me.
Bio sam Grk, ti Trojanka,
Trojanka, ali ne Helena.
Iskočio sam iz drvenog konja
kako bih ubijao tvoje.
Ubijao sam, svađali smo se, umrli smo.
Postao sam vojnik Rima,
progonitelj hrišćana.
Na vratima katakombi
sreo sam te opet.
Ali kada sam te video kako padaš
gola u Koloseum
a lav ti se približava,
očajnički sam ga zaskočio
i lav nas je oboje pojeo.
Bio sam, potom, maurski gusar,
devastator Tripolija.
Zapalio sam fregatu
na kojoj si se krila od
besa moje flote.
Ali kada sam te hteo dograbiti
uzeti te za moju robinju,
prekrstila si se i zarila
nož kroz svoje srce.
Kasnije opet, u srećnijim danima,
bio sam zavodnik u Versaju,
lukav i razvratan.
Ti snivala da postaneš opatica.
Provukao...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Strah - Igor Radovanovic
,, Dolazi noc , gasi se dan , a nocu sve se cuje... ''
Plasim se.
Noci i dana.
Plasim se.
Povreda i rana.
Plasim se.
Zivota ne znana.
Bojim se.
Mene i naravi moje.
Bojim se.
Ruka , koje sudbinu kroje.
Bojim se.
Tebe i ljubavi tvoje.
Prestravljen.
Buducnosti daleke.
Prestravljen.
Za ljude neke.
Prestravljen.
Od dodira ruke meke.
Bezim.
Jer ne zelim stvari nove.
Bezim.
Od crnih ljudi sto me love.
Bezim.
Od roga sto me zove.
Nema me...
Strah je osecanje , koje nas tera da shvatimo ko smo.
Igor '' ZeP- '' Radovanovic
***
Juce u prevozu stoji pored mene ponosna mama koja prica sa svojom prijateljicom:
PonosnaMama: Jaooo, sto moja pametnica vec zna sta hoce- zeli da bude forenzicar! I ja pravo da ti kazem, uopste je u tome ne sprecavam- neka, ako dete zna sta hoce to je najbolje!
Prijateljica: Hmm pa za to najbolje da ide ili na medicinu ili na kriminalisticku, mada za krimanilistcku joj treba neka veza. Aj bas cu da se raspitam.
PonosnaMama: Ma nemoras! Vec sam ja sve to zavrsila, zlato mamino je tolko sigurno da ce to da bude da sam vec zvala znas od one moje pa od njenog brata najbolji drug se ozenio sa nekom koja radi valjda u MUP-u, il tako nesto. Uglavnom sve sredjeno!
Prijateljica: E pa super, samo valjda nece promeniti misljenje do tad...
Твоје име поменути нећу
Каква је то злурадост што у срцу бива
каква се то пакост у твом оку скрива,
пожелећеш мени тугу много већу
и зато ти име поменути нећу.
Затворићу срце за нова надања
за умрлу љубав упалити свећу
отпочети искрено нова страдања,
али твоје име поменути нећу.
Снагом заборава срце запиштати мора
пожелећу немо неку љубав трећу
присуство једног сасвим новог створа
али твоје име помету нећу.
Отворићу срце што трајно крвари
твоја маленкост за то баш не мари,
упркос свему остварићу срећу
али твоје име поменути нећу.
MOZGALICE (ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime.....)
ŠTA OKO VIDI
Za moj 100. blog..:manikir:.........jedna lagana vežbica za mozak i oko.
Ovo je moja fotografija jednog dela našeg dvorišta. Nije obradjena ni u jednom programu za obradu fotografija. Takva je, kakva je. Čim sam je prebacila u folder sa fotografijama i pogledala je.......videla sam..........
Šta vi vidite?
Pomoć prijatelja: gledajte sve, a ne samo očigledno
PS Volela bih kada bi ste ostavljali komentare, naravno ko to bar malo želi.........Ajde, meni za ljubav napregnite malo oči i mozak. :cmok2:
Ako se volite ljubavlju koja buja u samoci,
od razdaljine,
koja je vise od sna nego od svesti,
i po rastanku drhcete od miline,
mognete li se jos ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagresenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila.
secacete se uvek jedno drugom lika,
i po rastanku,
zamreti vam nece gusena htenja.
Ako zbog nje patis od nesanice
i u ponoc hodas budan po basti,
ako te lomi neutoljena zelja luda,
secanja na nju nikad se neces spasiti.
Onih s kojima se igramo oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora nezagrljeni i nemi,
secacemo se dugo ma i zavoleli zatim druge.
Ako je zelis begranicno.a sedis kraj nje bez glasa
slusajuci bajku koja se u vama radja,svanucu slicno...
Projekat nove igre za kladionice za evropsko trziste procenjen je na 15,000,000 evra. Ko bude otkupio projekat i pokreno igru RED11 u kladionicama mogo bi zaradjivat od 150 do 800 miliona evra godisnje. Molimo sve korisnike krstarice koji vole kladjenje i igre na srecu da ukucaju sledecu adresu na google pretrazivacu - irsgrupacija@gmail.com - sa te adrese direktno pristupate blogu koji smo mi napravili, i gde mozete procitati informacije u vezi igre RED11. zelimo da nakon posete nasem blogu ostavite vas komentar, ocenite projekat. Svi koji su zainteresovani za projekat mogu nas kontaktirat na broj- 063/1-230-297 ili slati meil na -- irsgrupacija@gmail.com
Uzmi mi ruku rukom sto vodi,
pozovi telo nek za tobom hodi.
Zagrej mi usne poljupcem blagim,
ucini me milim , ucini me dragim.
Uzmi mi dusu dusom sto plamti,
uzmi mi srce, za srce ga vrati.
Uzmi i telo nek tvoje bude.
Spremna sam za nove zore sto rude.
Podjimo nekud u ovoj noci
dok kisa tiho po krovovima pada,
ko jednom podje, mora i doci
iz poljupca se radja nada.
Senke na kisi
to smo nas dvoje
pruzi mi ruku jedino moje,
pruzi mi ruku za sobom me vodi
neka se dusa sa dusom srodi.
Prva vožnja, i odmah shvatam da će mi ući u krv, pa ću postati ovisnik...
Spremam se, auto mi je odavno sprema i namirisan.Nisam još svestan ni gde idem ni kako ću da se snađem, ali, ni ne mislim previše o tome, Samo da krenem...Sveže septembarsko veče, puštam laganu muziku, i posle svih procedura prijave na vezu, dobijam svoj prvi poziv...Palim cigaretu i krećem...Treperim.
Na adresi me čeka gospođa. Vrlo pristojnog izgleda,seda pozadi, govori adresu, i ja lagano krećem. Nudi mi bombonu...Mislim u sebi: Mani se ženo i bombone i svega, zar ne vidiš da ne znam gde je levo. Ali, kao da mi nije suđeno da bude normalna vožnja, nego da odmah vidim ono što ću posle toga mnogo puta videti i doživeti...
„Znaš, majstore, već 10...
Hodite kroz polja iznemoglih lutnji,
Sami,i bez straha da će doci zlo,
Veće od ovog što,već,srca slute
-obeliske moći na svakom polju svom.
Kroz ta ista polja izniknuće breze
K'o slapovi kose,što pokorno služe
U nemoći svojoj da prkose sili
I visini svoda svu lepotu pruže.
Samonikle breze na poljima lutnji
Ostaviće hlada za umorne noge,
Utočište duši u potrazi za snom,
U koraku novom,zastalom od ćutnje.
Ред Преврнутог Змаја успоставио је Цар Сигисмунд 1418 г. Ознаке реда змаја су два низа на дуплим златним ланцима са два зелена патријарска крста о коме виси Преврнути Змај са раширеним крилима у разним бојама.
За свакодневно обилежје витезови носе зелени крст крена.
Kao daleki gost čiji dolazak ne slutiš
ponekad ću ti dolaziti u san.
Ne ostavljaj me ti na putu -
ne zaključavaj stan.
Ući ću tiho i sesti polako,
moj pogled kroz mrak do tebe će stići.
Kada gledajući te svoju žeđ utolim tako,
poljubiću te i otići.
Sastojci:
- komad telećeg mesa
- 3-4 šargarepe srednje veličine
- 1 praziluk
- manji celer
- glavica brokolija ili karfiola, ili 300gr sitnog prokelja
- pola kafene šoljice pirinča
- buketić peršuna
- lovorov list
- kisela pavlaka
- jaje
- malo brašna
- tajanstveni začin
Meso iseckati, pa posoljeno prodinstati na malo ulja sa sitno seckanim prazilukom, celerom i kolutićima šargarepe. Naliti vodom do vrha, dodati lorber i kuvati. Pri kraju ubaciti pirinač, cvetiće karfiola ili brokolija, ili prepolovljene glavice prokelja. Sa strane napraviti tanku zapršku i uliti u čorbu. Pred serviranje začiniti kiselom pavlakom (u koju smo umešali jaje) i peršunom.
Ova čorba trpi razne varijacije; u nju se može staviti skoro svako povrće (zelje...
Da li još sanja snove naše
ili joj je želja poklekla
pod teretom daljina
i godina
Možda se predugo
našem susretu radovala
možda je predugo gladovala
željna da bude ljubljena
a ne usamljena
Možda se u ćorsokaku samoće
slaba zatekla
i žudeći za toplom strehom
krenula za drugim osmehom
kao za utehom
možda je u nekom drugom
nešto od mene prepoznala
možda je želja za mnom izdala
jer je u našu ljubav
više od mene verovala
Ako je budem sreo
neću joj nikada reći
da je svoje dostojanstvo izgubila
da je naše snove izdala
jer ja verujem da je do kraja
samo na mene čekala
jer je ona uvek više od mene
u našu ljubav verovala
na momackoj veceri kod prijatelja pre jedno 5 dana,al ne bi plakao da nisam mesao razlicite vrste rakija
i polagano,kao lopov,
vece je spustilo svoj pokrov
na sanjive oci nase.
od uzdaha glasnog
zbog brige o sutra
tezi je samo
jastuk
na drugoj strani kreveta
prazan.
i sutra je dan,kao i mnogi
sto doci i proci ce
sa mislima sarenim.
a vece,
kao kazan
sto puni odozgo neko,
boli....
Ne mogu te vishe gledati. Sklopila sam ochi, a glavu naslonila na ruke.
Neki usnuli povetarac stidljivo duvka kroz prozor i podseca me da ne smem da zaspem. Slusham tvoj glas, slusham samo tvoj glas. Tvoje, meni nepovezane, rechenice pretvaram u one koje ja zhelim da chujem.
To radim odavno, ali ti ne znash.
U pochetku je uvek zanimljivo, znash. Posle postane teshko i jedva chekam da odem od tebe.
Ti si vrag kad sam ljuta, dusha kad nisam, chudo kad sam tuzhna. Kada sam srecna, ili ne postojish, ili si mi jako blizu.
Ti si, ustavari, samo senka mog cutanja, chuchish i chekash trenutak da me podsetish da itekako pripadam tebi.
Moja glava je luda,
Moj razum poljuljan,
Osecaji uzburkani,
Ochi zaslepljene,
Srce...ispunjeno.
Maglom.
Chini...
Maksim Maksimović, najčuveniji diskutant u Blejovu, i bez premca govornik na sahranama, umre kako niko ne umire… U poljskom klozetu… Sastavi ga kap dok je, da oprostite, čučao nad rupom… Našli ga prevrnutog, spuštenih gaća, sa zgužvanim parčetom novina u ruci… Nije se siromah stigao ni obrisati… Prosto da se čovek grešan nasmeje… Ode govnjav majo iz života… Srce ga, majku mu, podmuklo na prečac izdade… Da ga je bar preseklo čas ranije dok je diskutovao… Ovako, već dva dana ne mogu Maksima da sahrane… Nije red takvoga diskutanta spustiti u zemlju bez reči… Nije red… Zaslužio je, sunce ga ne grejalo, bar jedan govor… I eto, ni taj jedan, niko ne uspeva da sastavi… Dve noći i dva dana ređaju se, pokušavaju svi koji su pismeni u Blejovu…...
Sretoh čika Stoleta ispred zgrade te se raspričasmo o nekim kućevnim stvarima. Došlo vreme da se sprema zimnica pa se onako domacinski trudimo da propratimo ono što nam žene rade. Nije lepo da stojimo ovde, vidiš kako nas gledaju kroz prozore,pomisliće da se spremamo da menjamo predsednika Skupstine stanara, nego 'ajmo mi kod Milutina da popijemo po kaficu.
Ulazimo i sa vrata mu kažem,dve grke a on pita, jel gole. Jok more, dve normalne, nećeš valjda da nam oduzmeš zadovoljstvo ispijenja kafe. Ma ne kaže,nego vidim nešto ste se namrčili pa ko velim nije vam do normalne nego bi vam gola bolje legla. De,de, ne zezaj, nego donesi one naše. Donose Milutin normalne,grke,sa ratlukom na čačkalicu i kiselom vodom i sa malom ljutom...
Da li je tesko napraviti razliku izmedju zaljubljenosti,strasti i prave ljubavi?Da,bas jeste.Desava se da vas ponese strast i pomislite da je to ljubav.A,da li je?Pa,nekada jeste a nekad i nije.Tanka je ta linija koja razdvaja.A ako mislimo da ce nam to objasniti neko drugi,varamo se.I ne znam zasto ovo uopste pisem.Mozda zato sto volim ponekad pisati,cesto nepotrebno ali eto volim.Valjda ja imam tu potrebu i to mi je dovoljno.A pametniji od mene su rekli jos davno jednu veliku istinu.
"LJUBAV JE SVUD' OKO NAS".I jeste,samo eto ja volim da dumam.Cesto bez potrebe.I eto,osjecam nesto lijepo a opet pisem,pisem o tome.I mozda bih mogao pisati jos.Naravno,reci cete bzv. i jeste.Zato,uzivajmo dok nam je lijepo,bez glupih analiza.Jer,ljubav...
Sedimo na podu prekrštenih nogu oko drvene sofre dok se pored nas u metalnom mangalu vari kafa u bakarnim dzezvama.
Netremice gledamo u starog amidzu dok lagano uvlači cigaretu u svoju srmom opšivenu muštiklu i priča o ljubavnim jadima jednog davnog vremena male kasabe.
Imao je dva prelepa konja i stari fijaker sa kojima je izdržavao svoju porodicu.
Ljudi su voleli da se prošetaju fijakerom do okolnih banja sa porodicom ili su žene odlazile da se banjaju a kako u to vreme nije bilo drugog prevoznog sredstva kočijaš je bio veoma važno i cenjeno zanimanje u kasabi. Domaćini su slali decu da naruče fijaker za svoje žene po nekoliko dana unapred koje su tada nosile feredze da im neko ne bi video lice.
Fijakerom bi došao pred kuću a one...
Ovo je knjiga sa mnogo radosti, sreće i smeha i samo malo tuge koju donosi život a ne ljudi, tek toliko tuge da eventualni čitalac a i pisac ne zaborave da nisu u bajci.
Znam da bi više voleli da čitate neku veselu priču, ali i ove moraju biti napisane jer su deo mog života.......tačnije, naših života. Ne bih bila poštena prema sebi, a ni prema naslednicima, kojima je ovo pisanije prvenstveno namenjeno, ako ne bi postojale u knjizi.
Za prošla pokoljenja........u zahvalnost što nas sazdaše sposobne da preživimo
Za sadašnja pokoljenja.........da ne zaborave i mudrosti preživljavanja nauče mladje
Za buduća pokoljenja........ da se nauče ovoj...
Stvari se brzo menjaju
Godovima drveca kruze bore nashih chela. Kolutaju, krive se. U naporu i konvulziji drasticne promene otiche znoj. Deo zavrshi na rukavu, na ruci, kaplje na pod i jastuk kao u nocnoj mori, pokisao, u sebi, sobom
Trening i posao i ucenje i primena naucenog i tako u krug od obaveza do lopte i tush kabine od spavace sobe do radnog mesta, od piva do vina i augusta do decembra.
Sloboda je tako blizu. Zamisljena fiktivna sloboda koja ceka sopstveno ostvarenje, koja iako sama u sebi zarobljena i nepotpuna ne odustaje od rasipanja energije zarad trijumfa nad ropstvom. Izmiche kao Sizifu i teret je kao Tantalu, muchi kao chovek koji staje u odbranu pogresnih ideala, bez milosti ili saosecanja
Sloboda je nezahvalna. Ona...
gagili48
Sve sto pozelis nek ti se ostvari
neka ti zivot srecu podari
Želim da ova noć
bude tvoj najsrećniji dan
da večite sanjare
probudi ostvaren san
Da sve skitalice
pronadju svoj dom
da mir željeni
usidri se u srcu tvom
Da sve lutalice
konačno stignu do svog cilja
i da im ljubav bude
jedina zvezda vodilja
Želim da se sretnu svi oni
koji se očajno traže
i gore biće celim
i želim ono
što ti odavno ne smeš da kažeš
da najlepše snove ove noći
samo sa tobom podelim
:cmok::cmok2:
(stara, iz devojackih dana)
Ne mogu vise da zivim
jer srce hoce da mre,
ne mogu vise da volim
jer ti, ne volis me...
Ne mogu podneti boli
koje naneo si ti...
zivecu dok traju suze,
nismo vise zajedno mi.
Ne mogu vise da placem
jer srce cepa se sad...
umrecu kad zora svane
jer upoznah te tad.
Sada polako ja venem
i tonem zbog tebe ja...
Umrecu jer tako hoces,
samo mi zadnji poljubac daj.
Samo ti mudruj
stara sovo
sjedi u svom
samotnom mraku
dok pored tebe
hitra rijeka
veselo zubori
i o sreci zbori...
Izbor je tvoj
ne vadi se na godine
i svoje sijede
i sve te isprazne price
sto ni grosa ne vrijede...