Она...

Она...
Она нестаје...
Гледам како пропада
та дивна девојка...
Некадашња ружа
полако вене...
Али...
Није тужна...
Има она свог Бога
који јој даје снагу.
И не жали се на своје бреме...
Храбро корача путем којем се крај
већ назире...

Она је хероина,
Неки, и ја међу њима, би рекли
Светица.
Заиста света жена...
Сведок вере и стуб њен...

Пут којим иде је тежак...
Али она верује у Промисао и Вољу
Господњу...

А ја...
Ја сам пријатељ који
све то гледа
и којег она теши
како да преживи
кад сутра осване дан без ње...

Јер она је снага слабих
и
надање маловерних...
Моја снага и моја нада.
Амин.
 

Prilozi

  • DSCN0940.jpg
    DSCN0940.jpg
    104,5 KB · Pregleda: 101
Ружа о којој сам овде певао сада цвета у Божијем наручју.
Синоћ је напустила овај свет.
Ко се моли, нека је помене.
Јелена.
 

Back
Top