Blogovi

Djevica i adrenalin

Djevica i adrenalin

Nikada,ali bas nikada povrijedio te ne bih Bar ne namejrno Bar ne zato sto to hocu Volio sam te puno Onako mladalacki,gotovo djecacki Volio sam zabranjenu ljubav Nisam to sebi dozvoliti smio Govorila si da me ne volis toliko A djecak nije znao citati izmedju redova Nisam shvatio da volis me mnogo Povrijedio sam te Uzalud sada kazem izvini Trebao sam shvatiti i znati Povrijedio sam te To ispraviti ne mogu Dao sam ti svoje srce da ga cuvas To je jedino sto sam mogao Dao sam ti i dusu Ipak trebao sam znati Tvome se srcu ne primicati A nisam ti mogao nikada otvoreno reci Koliko te volim Kad covjek pogrijesi malo Ispravi on to Kad pogrijesi mnogo Tesko ispraviti moze Nije opravdanje mladost Bila si vatrena,strasna,putena i vrela Ali htjela...
Zovem te pesmom

Zovem te pesmom

Jedna je pesma za tebe ispevana jedna je ruza tebi ubrana oci su moje tvoje pogledale i u tvom oku se ogledale Pesmom te ovom zovem sebi da mi oci vise plakale ne bi ruzu ti ovu poklanjam dok pogled svoj dole sklanjam Bojim se tvoga sjaja u oku da mi ne napravi ranu duboku bojim se ruze jer lako svene da u tom casu ne zaboravis mene Jesen sokakom polako putuje sa letom se zlatna lagano rukuje A u meni prolece kao da cveta i s ceznjom cekam toplinu leta
ZABORAV

ZABORAV

Sve mi ovo lici na zaborav- -i moja razmisljanja i moj smeh, bezbrizni ovi dani, sve mi to govori da te polako brisem iz svog zivota. Trebalo je da prodje dosta vremena i suza, dosta vode je Savom proteklo, puno se lepog dogodilo a ja sam sve vreme patila. A onda sam konacno istinu shvatila. Htela sam ja odavno da te zaboravim. Htela sam da se nikad vise ne setim tvog lika ni tvoje kose, tvog osmeha i tvojih sala, htela sam da ostanes moja tajna. Nije mi bilo nimalo lako da izbrisem deo zivota, deo u kojem sam volela tebe. A kada sam konacno to uspela zavolela sam sebe !

STOJIMO

Ovo je knjiga sa mnogo radosti, sreće i smeha i samo malo tuge koju donosi život a ne ljudi, tek toliko tuge da eventualni čitalac a i pisac ne zaborave da nisu u bajci. Znam da bi više voleli da čitate neku veselu priču, ali i ove moraju biti napisane jer su deo mog života.......tačnije, naših života. Ne bih bila poštena prema sebi, a ni prema naslednicima, kojima je ovo pisanije prvenstveno namenjeno, ako ne bi postojale u knjizi. Za prošla pokoljenja........u zahvalnost što nas sazdaše sposobne da preživimo Za sadašnja pokoljenja.........da ne zaborave i mudrosti preživljavanja nauče mladje Za buduća pokoljenja........ da se nauče ovoj...

Industrijalizacija i usitnjenost poljoprivrednog zemljišta - ko je shvatio, razumeće

Imao čiča na selu 4 sina. Bilo takvih još 500 u selu (čiči). Imaju usitnjena imanja. Scenario 1) Otvori se, iz vedra neba, ogromna fabrika u gradu. Od svakog čiče po 3 sina 1951. godine odu u grad. Ostane svakom po jedan sin. Čiča, u nadi da će sinovi da se nekad vrate, ili da na neki način koriste imanje, ne prodaje ga za živu glavu, niti to čini njegov preostali sin, a sve u nadi da će se oni koji su naglo otišli, naglo i vratiti, ili, pak, na bilo koji način koristiti imanje. Tako imanja ostaju usitnjena, jer ih niko ne prodaje i tako ne dolazi do ukrupnjavanja, već imanja uglavnom propadaju. (sve zbog nade da će se neko vratiti... a zbog brze industr. na koju psiha ljudi nije naviknuta - zato se nada i održava) Scenario 2) Otvori...

POČETAK JEDNE TAXI PRIČE...

Prvi dan u taxiju...I moj početak priče o kojoj sam dugo razmišljao.Uh, bilo mi je mnogo lakše dok sam „vrteo đevrek“, nego u ovom momentu, kad želim da ovu priču podelim sa vama...Ali, posle toliko vremena, sada neću odustati...Odvozaću još ovu vožnju, pa moja odjava... Mislim da nema muškarca koji nije poželeo da bar jednom u životu bude na mestu taxiste, da uključi taximetar i krene na adresu...Mene je sasvim slučajno, kao što se i dešavaju stvari u životu, život gurnuo u taxi...I veliko mu hvala, jer sam naučio jednu veliku životnu školu...i uspeo da promenim svoje poglede na svet i ljude. A sve je krenulo iz čista mira, uz jutarnju kafu...Ja sam bio u nekom vakumu, prazan...Pijem kafu sa drugarom, vlasnikom taxija...

Kontam

A kontam, blog mu dodje ono kao ja nesto pametan pa nema niko da mu to kazem pa to napisem ovde? A moze da bude i ono kad nekome kazem da cu da ga se odreknem preko interneta pa to ovde napisem i eto odrekao sam ga se . A to je dakle to BLOG. E super sada i to znam. Ali necu nikoga da se odreknem, mislim vec sam se svih odavno odrekao. :hahaha: A opet nisam nesto ni pametan:whistling: A vidim ovde neki pisu o svojim ljubavima, zanimljivo ali i to mi je strano jer jedva da i sebe nesto volim:dash:. A mislim da je za pocetak i ovo dosta:ok:
STREPNJA

STREPNJA

Prodje i ova godina bez tebe... cak te ni srela nisam. Oci nam se nisu srele a tako su to danas htele... Vetar je nosio moje reci ka tebi, kroz prozor si ih sigurno cuo. Zatvorio si se u svome svetu bola a lakse bi nam bilo da tugu podelimo na pola. Znam da znas koliko mi danas trebas. Znam da mi srecu sada zelis iako ne mozes sa mnom pice iz case da delis... Sumorno jutro osvanulo, dan kao da je bled... vetar mi reci odnosi u nedogled... Nisi na mom horizontu, nisi ni na putu daleko, sakrio si se od mog pogleda dok places krisom, da te ne vidi neko... Placem i ja ali u sebi jer ne mogu glasno... Provodim dane u strahu da ce za nas jednom biti kasno...

KAD SE ISPOVEDAM

Kad se nedam ja se nedam kad se predam ja se predam Kad se dajem ja ne žalim snagu i ne stavljam svoje dato kao ti na vagu Kad te gledam ja ne vidim sebe kad se ispovedam oči mi gorke na tebe
PONOCNA

PONOCNA

Ne znam ja kuda teku tvoje reke koliko ih je stizalo oseka i plima, ni slutnje tvoje ne znam daleke vrela budjenja u snenim jutrima. Pogled ti nisam pogledom lovila nit' sam sa tobom plakala i smejala; nisam ja ka pucini sa tobom plovila dok su te ljubavi sunca grejala. Ne pitaj zato da l' zalim noci ove dok sa zvonika ponocno bije, sto ti nikada necu doci u snove nit' sto mi srce ovu tajnu krije. Nisi ti kriv za moje plasljive korake za suze samoce nit' bol na licu mom. Ti imas svoje duge i svoga sunca zrake, neces mi biti nikada ni uteha ni dom. Slovenska

чекам...

Чекам... Да дођеш, и поведеш ме у живот нови. Чекам... Да испуниш све моје снове, и будеш са мном до смрти. Чекам... Да одемо у једини град у коме могу живети, и да останемо тамо. Чекам... Тебе... И у међувремену мењам себе, да и ја испуним твоје снове, да заволим те искрено, без страха, да коначно прихватим свој пут и будем супруга и мајка! -------------------------------------(3.10.2005.) P.S. дочекала сам, и сваким даном све срећнија :)
STRAH

STRAH

(драматизација) СТРАХ 12.08.2008. (Дечак спава у кревету, сам и често се буди, уплашен. Кад устане из кревета, плаче у тишини и често погледа кроз прозор.Тако два – три пута а онда коначно заспи. Јутро је, птице певају под прозором и он одмах устаје. Чује се музика, тиха. Он се облачи и улази мама.) МАМА:,, Па добро, мили мој Перо, зашто си се ноћас опет будио?'' ПЕРА:,, Мама, у мојој соби је ноћас био Бетмен! Ал'' није сам! С њим је био и онај грозни , како се зове... А, знам, зове се Џокер! Он је хтео да ми одгризе уво али ме Бетмен спасао. Кад су они отишли, дошао је неки дух у белом! Замисли, мама, хтео је да ме води са собом! Како да не плачем? Ноћас се у мојој соби снимао хорор филм!'' МАМА:,, Знаш шта, Перице...

Сусрет

Срешћемо се једног дана испред хотела који и данас носи име пропалог сна давних времена Срешћемо се једном... Ти ћеш ме чекати на станици а ја ћу изаћи из буса Не волим то да не стигнем први онда када је више него битно Али тако ће да буде и ја ту ништа не могу да урадим Пружићеш ми руку и ја ћу своју осетићеш зној на мом длану Осмехнућеш се осмехом којим принцезице отимају срца заувек А ја? Ја ћу бити несигуран као морнар на сувом заведени обмањивач не, не могу да кажем заводник јер то и нисам Ја сам само обичан лажов продавац магле са осмехом који слути да зна тајну Знам стомак ће ми се стегнути јер тебе не могу да лажем Видећеш кроз мене и знати да ти нисам дорастао Али занемарићеш знаке који откривају колико ми је...
Bombonjera

Bombonjera

Pre neko veče slavili smo mali jubilej uz prisustvo najdražih prijatelja i rođaka. Nekako se potrefi da baš u isto vreme dođu svi sa osmehom na licu po nekim cvetom i lepo upakovanom bombonjerom i flašom pića za mene jer svi znaju da ja ne mogu iz kuće dok ujutru uz kafu ne popijem čašicu šljivke, čisto da mi krv procirkuliše. U onoj gužvi a zbog velike vrućine žena na brzinu da se bombonjere ne bi rastopile odmah ih stavi u frižider. Veče je bilo predivno,malo se pojelo,popilo a i zapevalo... Sutradan me zove komšija na kafu,ženi mu rođendan,valja se. Prihvatam poziv,red je. Žena kaže da ponesemo jednu od onih bombonjera....može, zašto da ne,dobra mi komšinica, zaslužuje. Otvori frižider i dade je meni u ruku dok se ona očešlja. Uzeh...

DOLPHIN DANCE

Nebojša Icić - Nikola Tesla zauvek Ritmički blickaju munje po tlu pustinje, pod zvezdanom kupolom koja ih ovakve, od Iskona nije videla. Hitre varnice pulsiraju i zmiulje oko nogu elegantnog gospodina koji eksperimentiše u laboratoriji, u svojoj samoći, u Nedođiji. Smiren i naizgled nezainteresovan, kao da se bezazleno igra, pa gasi ulična svetla miljama unaokolo, neplanirano plašeći živi svet, a nesvesno podstičući Zlomisao. I dok se u najbližem gradu čuje grmljavina – on piše pesme. Možda je baš tada, na toj pozornici od peska i struja, otpočela ta nova drama, koje će poslednji čin obznaniti, ili sramni svršetak Vremena ljudi ili osvit Novog doba. Iako usamljen u Kolorado Springsu, Tesla ostavlja utisak samodovoljnosti i...
SAMO MALO ĆUMURA

SAMO MALO ĆUMURA

Prvih 15 dana te ludnice ni jedan prijatelj nije hteo da dodje kod nas bar na kafu. Posle, kad su se opustili, dolazili su i zvati i nezvati. Roštiljalo se kod nas kao nikad. Dodju sa decom pre podne oko 10 i odlaze u 19 sati, pre sirene. I svi se oduševe kako je lepo. A ono nije nešto baš lepo. Stari beton, stara lada (bože sveti šta su ta kola preterala, šta su džakova paprike za pijac prevezla sa prikolicom ili bez nje.....ma rusko je to, izdržljivo)nered svuda, samo je sklonjeno uz kraj dvorišta, ali ima travice, cveća, zelenila, pa Maza, lopta, koš i ne čuju se sirene...........za izmučene duše, to je prosto raj. Svako donese po nešto za roštilj, mi izvršimo invaziju na zamrzivače, malo soka, malo piva, salate i eto lepo...
Ne ostavljaj me samu

Ne ostavljaj me samu

Ne ostavljaj me nikad samu dok sviraju violine... moze me poneti muzika ta. Ne ostavljaj me nikad samu, zastiti me od svakog zla. Ne odlazi od mene kad sam tuzna, kad suze lijem ko kise... Tad cu se setiti svih uspomena. Ne odlazi od mene kad sam setna, moze me odneti trag vremena. Ne ostavljaj me nikad samu dok sviraju violine, taj zvuk ce me probuditi u noci. Ne ostavljaj me samu nikad, strah me je da li ces ponovo doci...

Dok srčem čaj u pet ...i pravim se Englez ...

Dok srčem čaj u pet ...i pravim se Englez ... Srk ... - Komšija, možete li me pustiti preko reda...strašno se žurim – reče mi jutros komšija Vlada, pokazujući mi dve rolne toalet papira koje je upravo kupio. - Kako da ne komšija, samo izvolite ...- ljubazno odgovaram propuštajući ga da prodje. – I požurite da ne zakasnite...- uspeh da mu dobacim dok je istrčavao iz prodavnice. - Ništa ne brinite komšija...- uspe i on meni da dobaci -...ja sam ti kao naša Vlada, sve svoje probleme rešavam u hodu... Srk ... I kad već pomenuh Vladu...nju izgleda čeka ogroman posao...moraće da kreše administraciju...Sa ove bezbedne udaljenosti uopšte ne zavidim onima koji će biti kresani...ali mi je drago što to neće biti narod...Krešite se malo izmedju...

ustani Srbijo

USTANI SRBIJO Zora... Leto... Selo... Srbija... U zelenoj postelji od trave,taraba spava. Svezina umiva. Magle puzu uz zelena brda. Spavaju duboke bukove sume. Dubeci tako.Uspravno.Vekovima... Zora... Avlije puste. Nikoga nema. Prelepa pustinja - Srbija... Na pokosenim, ko tepih mekim livadama- Strazare sena. Iz dubine potok svezinom sumi. Sa visine Gospod novu svetlost na zemlju izliva. Zora... Leto... Selo... Ne bleje jaganci. Ne pevaju petlovi. Ne laju kerovi. Tisina... Spava Srbija. Ustani Srbijo!!! Ustani Srbijo,davno si zaspala! Zora se razlila po tvojim grudima! Ustani Srbijo,zbog svojih njiva, Zbog svojih suma, Zbog svojih reka, Zbog svojih gradova,sela, Zbog svojih skola, Zbog svojih...

Два записа...

Да ли госпођа Вештица поштује мужа? Наравно да не. Као и свака жена. Да ли госпођа Вештица воли свог сина? Наравно. Као и свака мајка. Да ли госпођа Вештица воли да сплеткари? Наравно. Као свака вештица. * А онда се блудни син вратио. Пресрећан. Никакав проблем. Сплеткариће, као и до сад. ----------------------------------------(28.3.2009.) Дете разведених родитеља Јадница Треба јој помоћи, треба јој љубави... Муж је вара или је напустио Јадница Треба јој помоћи, треба јој љубави... Болестан је Јадник Треба му помоћи, треба му љубави... Мајка јој је умрла треба да се пророди нема ко да купа бебу Јадница Треба јој помоћи, треба јој љубави... * И тако, свима треба пружити љубав осим свом (блудном) сину...

Dajte i test za...

Ulazim u Konzilijum sa dobro umotanom, zapakovanom u dve kese, i sigurno zatvorenom bocicom da bih danas zavrsila sa svim analizama. Naravno, tamo me doceka 30 ljudi koji su ispred mene- divota, opet kasnim na posao, opet cu cekati pola sata i to sam da bih predala bocicu i izasla- ufff, divan pocetak dana... Medjutim sva sreca pa moj divni decko odluci da dodje da mi pravi drustvo, sto ja naravno odusevljeno prihvatam ne razmisljajuci dal mi trenutno njegovo drustvo zaista treba. Evo u cemu je stvar: pre nedelju dana kad sam izasla sa njim, na sred ulice umalo da padnem u nesvest, da me nije pridrzao bila bih na podu. Nakon toga je krenula mucnina i temperatura. Najcudnije od svega- sutradan nista! Zdrava ko dren! Taj zbunjujuci...
BOJE DUGE

BOJE DUGE

Mnogo je boja i nijansi duge... Znas,djevojko dobra moja.Shvatiti moras da boje se uvjek ne spoje.Ponekad za hemiju,zaljubljenost mozda,pomislimo da je ljubav na koju smo cekali a ne dozvolimo joj da se rasplamsa.Znamo i pobjeci,namerno pronaci razlog,uplasiti se.I nije uopste bitno ko je sto uradio,ko je kriv,kako,zasto.Najcesce oboje imaju svoj dio u tome.Zato,ne trazi nikada osvetu.Prihvati da se nisu poklopile boje,duga nije bila dovoljno jaka,sa puno boja.A osmjeh kad sretnes nekog vrijedi vise od osvete,ako je uopste i moze biti.Prijatelj plus je pluseva mnogo,vise nego sto mislis da moze biti.A covjek koji se sveti postaje prazan,covjek koji raspoznaje boje duge je bogat.Znas li to,djevojko dobra moja? Lako je reci...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top